Uništen spomenik legendarnom fudbaleru Dobrivoju Trivić – Čiča. Mačvanin čiji su podvizi i uspesi obeležili istoriju FK Vojvodina

Od strane Ozon
0 komentar

Na Gradskom groblju u Novom Sadu, Dobrivoje Trivić Čiča, legendarni fudbaler i ikona FK Vojvodina, posthumno je postao žrtva vandalizma. Ovaj nezaboravni sportista, preminuo pre deset godina, doživeo je zverski napad na svoj nadgrobni spomenik, što je izazvalo šok i nezadovoljstvo kod njegovih prijatelja i poštovalaca.

„Na Gradskom groblju u Novom Sadu, dogodio se nezabeleženi zločin! Nepoznati počinioci su oskrnavili grobno mesto velikana Jugoslovenskog fudbala i FK Vojvodina, internacionalca, trenera, uspešnog komercijaliste, plemenitog čoveka Dobrivoja Trivića“, napisali su njegovi najbliži.

Dobrivoje Trivić Čiča, čovek čiji su podvizi i uspesi obeležili istoriju FK Vojvodina, sada je na meti nepoznatih počinilaca koji su oskrnavili njegovo grobno mesto na Gradskom groblju u Novom Sadu. Ovaj zverski čin nije samo napad na spomenik, već i na sećanje na Trivu, čoveka koji je bio simbol sporta i jedan od najznačajnijih fudbalera u istoriji Vojvodine.

Prijatelji i poštovaoci Dobrivoja Trivića, među kojima se izdvaja Dušan Stanojević, doajen ugostiteljstva i turizma, bili su zatečeni kada su otkrili razvaljeno spomen obeležje na Trivinom grobu. Stanojević je sa grupom istomišljenika i prijatelja, uključujući i Trivinu kumu Radu Stojkovsku, ranije postavio spomen obeležje na njegovom grobu.

Ovaj vandalski čin je prijavljen nadležnim službama, a policija je obavila uviđaj i formirala zapisnik. Dušan Stanojević je najavio da će putem advokata podneti krivičnu prijavu protiv NN lica. Stanojević je prepoznao i prijavio ovaj zverski čin, ističući da takvo ponašanje ne sme proći nekažnjeno.

Ovaj događaj postavlja pitanje odgovornosti institucija, uključujući gradske uprave i sportske organizacije, u očuvanju i zaštiti grobnih mesta zaslužnih građana. Smatra se da ovakvi incidenti zahtevaju reakciju nadležnih institucija kako bi se sprečili i osigurala poštovanje i zaštita grobnih mesta značajnih ličnosti.

 Najpoznatija fudbalska legenda ponikla u severnoj Mačvi – Dobrivoje Boba Trivić, legenda ne samo “Podrinja”, nego i “Vojvodine” i nekadašnje reprezentacije Jugoslavije. Navijači Olimpika iz Liona pamtiće ga između ostalog po golu koji im je doneo pobedu i prvi pehar Kupa Francuske

Drugo je vreme bilo kada je popularni Boba zaigrao fudbal, od tada igra se dosta promenila, a ni njega već jednu deceniju nema. 2013. godine u 70. godini preminuo Dobrivoje Trivić.

Popularni Boba rođen je 1943. godine kao deveto, najmlađe dete u porodici. Kako bi mu obezbedili školovanje i bolji život roditelj koji su u to vreme bili prilično skromnih primanja poslali su ga u Mačvansku Mitrovicu kod tetke koja nije imala svoje dece.

Već sa 16 godina Miljan Miljanić, tadašnji trener „Crvene zvezde“ poveo ga je u Beograd. Sve što je trebao Boba da radi bilo je da trenira i uživa, međutim posle šest meseci on odlučuje da se vrati u Mačvu. Trenirao jeste, užvao jeste, ali nije radio ono što je najviše želeo, nije igrao na utakmicama i to je presudilo da spakuje kofere, napusti „Zvezdu“ i vrati se kući.

Po povratku počeo je da igra za prvi tim Fudbalskog kluba „Srem“ gde je svojim umećem zapao za oko Arsi Kovačevću, u to vreme predsedniku Fudbalskog kluba „Vojvodina“ i Vujadinu Boškov. Za Bobu to je bio klub baš po meri i nije se puno razmišljao da li da prihvati njihovu ponudu i zaigra u Srpskoj Atini, bez obzira na to što su ga u svojim redovima želeli pored „Zvezde“ i „Partizan“, OFK „Beograd“, „Hajduk“. Nosio je Boba u „Voši“ broj 10 i vrlo brzo svojom igrom upisao se zlatnim slovima u dugu istoriju ovog kluba. Odigrao je preko 150 prvoligaških utakmica za “Vojvodinu” i postigao 30 ligaških golova. Bio je deo tima koji na prvenstvu 1965/66. godine osvojio titulu prvaka Jugoslavije.

Igrao je Boba i 13 puta u dresu reprezentacije, rame uz rame sa čuvenim Pantelićem, Ćurkovićem, Damjanovićem, Holcerom, Džajićem, Lambićem… Debitovao je u nacionalnom dresu septembra 1966. protiv Sovjetskog Saveza u Beogradu, a poslednju utakmicu za Jugoslaviju odigrao je istog meseca tri godine kasnije, 1969. protiv Rumunije takođe u Beogradu.

Bio je član reprezentacije koja je na Evropskom prvenstvu 1968. u Italiji osvojila drugo mesto. Bilo je to 1968. godine, a Boba se prema mišljenju stručnjaka i novinara našao u “idealnom timu” u kojem su se pored njega našli još i Zof (Italija), Fazlagić (Jugoslavija), Holcer (Jugoslavija), Mur (Engleska), Faketi (Italija), Bobi Čarlton (Engleska), Domengini (Italija), Anastazi (Italija), Macola (Italija), Džajić (Jugoslavija).

Oprobao se Mačvanin i u inostranstvu, igrao je vrlo uspešno za dva francuska kluba, za „Olimpik“ iz Liona sa kojim je osvojio Kup Francuske, a zatim i za „Tuluz“. Zadržao se u ta dva kluba pola decenije, da bi se potom ponovo vratio u „Vojvodinu“ gde je i završio svoju igračku karijeru.

Od 1971. do 1974. nastupao je za francuske klubove Lion i Tuluz. U dresu Liona odigrao je 53 utakmice i postigao 2 gola. Navijači Liona pamtiće ga između ostalog po golu koji im je doneo pobedu i prvi pehar Kupa Francuske. 1974. vraća se u Vojvodinu gde je kao 31-godišnjak i okončao karijeru.

Najbolji igrač „Podrinja“ ikada i jedan od najboljih igrača „Vojvodine“ ostao je upamćen kao fenomenalan fudbaler koji je igrao srcem, ostavljao dušu na terenu, dečak rođen u mačvanskim atarima koji je stigao do krova Evrope.

Možda Vam se svidi i