SREMSKA MITROVICA. Lepota je u oku posmatrača“ – rekao je Platon. Iako je starogrčki filozof na umu imao mnogo dublju simboliku, mogli bismo rečenicu koja je nadživela istoriju upotrebiti da kažemo da je lepota Sremske Mitrovice u očima njegovih građana, ali i svakoga ko se bar jednom nađe u ovom gradu.
Kada su Rimljani pohodili grad na obali sreće ni slutili nisu da će taj grad biti vredniji od carske kćeri. Ko jednom slučajno ili namerno svrati u Sremsku Mitrovicu, nekadašnji Sirmijum koji nasta u strujanju vetrova panonskih shvati da tom gradu itekako pripada i iznova mu se vraća.
On nesebično otvara svoje kapije i širokim osmehom uz zvuke tamburice dočekuje sve one koji žude za lepotom sremske ravnice. Multikulturalni duh grada spaja gradove i regije i zato se gradski trg u ulici Ćire Milekića u vrele letnje dane zašareni od nošnji iz raznih krajeva sveta potvrđujući činjenicu da kultura briše granice.
Varvarske horde rušeći lepotu grada Sirmijuma, nisu uspele da unište reči zapisane na opeci, kamenu, miljokazu, sarkofagu. I dovoljno je da prošetate gradom i zavirite u lapidarijum, gradski park, rimske iskopine i čućete priču o gradu koji odoleva vremenu.
Jedinstven na svetu sunčani sat sa Atlasom koji nosi na leđima nebeski svod , a iza njegovih leđa braća Herkul i Ifikle zadivljuje oko potvrđujući činjenicu da se nekad gradilo ne za danas, ne za sutra već za vekove.
A Sava protiče ispod mosta Sv. Irineja koji spaja Sremsku i Mačvansku Mitrovicu skrivajući u svojim dubinama kapiju zlatnu kao mit o zakopanom blagu koje čeka svog pronalazača dok čuveni avarski pojas drema u muzejskoj tami.
Ako krenete tragom plave linije koju Sremska Mitrovica sačini u okviru projekta sa francuskim gradom Neverom stići ćete do Keltske kuće i Bazilike Svetog Dimitrija.
Umorni od šetnje predahnućete u gradskom parku pored fontane Kameni cvet Irine Nepokojčicki, a onda laganim korakom ćete krenuti nekog od restorana kako bi uživali u dobrom obroku i dobrom vinu.
