SREMSKA MITROVICA. prijatelji, ribolovci i dalje pomažu neutešnoj porodici nestalog Aleksandra Jovanovića. Nekolicina grđana nastavlja potragu za Aleksandrom, koji je nestao u Sremskoj Mitrovci. Uz pomoć sonara, sa nekoliko čamaca ribari su danas krenuli u pretraživanje reke Save.
Ne mogu vam reći koliko mi je teško, moj sin je nestao, tražimo ga svaki dan, pomažu nam prijatelji. U stalnom kontaktu sam sa ljudima koji traže moje dete. Čamci izlaze svakodnevno, kako kad postoji mogućnost, kaže otac Slobodan.
Kako tvrdi njegovi prijatelji se nude da krenu u potragu, svakodnevno. U proteklih nekoliko dana, prijatelji krenu duž reke Save i pretražuju sve što oni znaju i umeju. Aleksandar i Toma su u nedelju od jutra češljali Savu, u ponedeljak, nova ekipa i kako kažu, neće stati. Žena Sandra zove u pola noći Šabac i ostale policijske stanice, gde prolazi Sava. Svuda isti odgovor, prijavljen je nestanak, nisu ga našli. Najgore je kada čujem, tu rečenicu, kaže Slobodan.
Danas je u čamcima, ponovo krenula ekipa građana, kako bi uz pomoć sonara pokušali da olakšaju pretragu za telom Aleksandra, za koga porodica veruje da je tog kobnog, 15. aprila, skočio u hladnu reku.
Kako sonari za pecanje funkcionišu?
Sonar se sastoji od dva dela – displeja i sonde koja se nalazi u vodi. Međusobno su povezani kablom, a sonar se napaja sa izvora struje – akumulator. Ribarima pomaže da otkriju ribu, u ovom slučaju traže nesrećnog mladića. Prijatelji porodice koji su čamcima izašli niz reku Savu, nadaju se da će dobiti preciznu sliku dna i prepreka, a da će ova proba pomaći pri pronalaženju mladića. Danas će uporni prijatelji porodice pretražiti Mačvansku stranu reke, a nastaviće i sutra pretragu sa sonarom.
Slobodan se iskreno zahvaljuje svima koji traže njegovog sina.
– Sutra ponovo u potragu kreću čamci sa sonarom, ne mogu da rečima opišem koliko sam zahvalan ljudima na ovome, traže mog Aleksandra, bez umora.
Razgovarao je Slobodan i sa prijateljima svog sina. Niko od njih ne zna zbog čega se Aleksandar odlučio na ovaj korak. Luka, njegov brat, nisu rođeni ali kao da jesu, noćima ne spava.
– Nemam nadu da je samo otišao. Ko bi nestao na petnaest dana i da se ne javlja. Ja se često budim, teško mi je, nekada ga vidim kako sedi na stolici a nema ga. Samo želim da ga nađemo- priča Luka, Aleksandrov vršnjak.
Potragu čamcima i apelima na građane i nadležne će nastaviti, kaže otac, jer ne može drugačije.
– Svestan sam, sve su mi objasnili, podvodno traganje i vađenje utopljenika iz nabujalih reka, za ronioce je izuzetno kompleksan i naporan posao, za koji su, pre svega, zaduženi profesionalci. Problematično to što je nivo reke visok ali i što se sa sigurnošću ne može znati šta se desilo. Nije utvrđeno da je Aleksandar skočio sa mosta. Da nije, više za mene nema nade. Ja ga moram naći, nema mi druge, već je deo moje duše sa njim, ma gde bio, priča otac Slobodan.
Dodaje, da je svaka pomoć dobrodošla, on je neće odbiti.
Za Aleksandrom Jovanovićem se vodi potraga, on se smatra nestalim.
Aleksandar Jovanović (18), iz Sremske Mitrovice, koji izašao iz porodične kuče 15. aprila, još uvek se vodi kao nestao, 15 dana kasnije.
Godišnje u Srbiji u oko 1.400 osoba digne ruku na sebe, što je u proseku četiri dnevno. Sumnja da je Aleksandar Jovanović pre šesnaest dana izvršio samoubistvo skokom sa mosta u Sremskoj Mitrovici sve je realnija, kaže otac Slobodan. Slučajevi kada se ne pronađe ništa su strašni – situacije u kojima niko ništa nije vidio i kada se ne može dati razumno objašnjenje. Znam da neki ljudi nestanu zauvek, ja to ne mogu da prihvatim, kaže Slobodan, otac nestalog Aleksandra Jovanovića.
