Šta mediji ne smeju da emituju tokom izborne tišine?

Od strane Ozon
0 komentar

U ponoć svim medijima registrovanim u Srbiji zabranjeno je da objavljuju procene rezultata izbora, javno predstavljaju kandidate i njihove programe i pozivaju birače da glasaju ili ne glasaju za liste.

Ovo propisuje Zakon o izboru narodnih poslanika, a izborna tišina traje do zatvaranja biračkih mesta.

Mediji, po ovom Zakonu su dnevne i periodične novine, servisi novinskih agencija, radio i televizijski programi i elektronska izdanja tih medija i internet portali koji su registrovani u Registru medija, podseća UNS.Ovaj zakon propisuje i kazne za kršenje pravila o izbornoj tišini.  

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u mediju koji 48 časova pre dana glasanja i na dan glasanja do zatvaranja biračkih mesta objavi procenu rezultata izbora, javno predstavlja kandidate na izborima i njihove izborne programe i poziva birače da glasaju, odnosno ne glasaju za određene izborne liste. Sporazumom o unapređenju uslova za održavanje izbora, koji je 29. oktobra prošle godine potpisalo devet političkih stranaka, predviđeno je formiranje Privremenog nadzornog tela za praćenje medija. Ovo telo zaduženo je za praćenje javnih medijskih servisa i ostalih terestrijalnih i kablovskih elektronskih medija koji imaju informativni program. 

Stevan Ristić, direktor Vremena i član Privremenog nadzornog tela kaže za UNS da stručne službe REM-a prate ponašanje televizija tokom izbornog procesa, a izveštaj o radu televizija tokom izborne tišine bi trebalo da bude gotov sedam, osam dana posle izbora. „Ovo telo je jedinstveno, ne postoji slično nigde na svetu. Njegovo formiranje je proizvod sporazuma vlasti i dela opozicije i to dovoljno govori o stanju na medijskoj sceni i uslovima za fer i poštene izbore u Srbiji. Nažalost, zato što ne postoje ranija iskustva u radu ovakvog tela, i zato što je formirano na brzinu, prati samo televizije sa nacionalnom pokrivenošću i četiri kablovske televizije. Koliko znam, u prošlosti nije bilo većih kršenja izborne tišine, i to teško da je najveći problem koji ovde imamo sa medijima, predstavnjanjem opozicije, favorizovanjem vlasti i ostalim problemima koji se ponavljaju od izbornog ciklusa do izbornog ciklusa. Na brzinu izmenjenom Zakonu o elektronskim medijima od ove godine imamo zabranu „funkcionerske kampanje” i to deset dana pre glasanja. Svedoci smo činjenice da je predsednik Vučić svakog od tih dana ima intervju na nekoj od televizija sa nacionalnom pokrivenošću na razne teme i u različitim formatima. Svi drugi predsednički kandidati su se pojavljivali isključivo u predizbornim terminima, tako da smatram da je na ovaj način i ta promena zakona obesmišljena“, zaključuje Ristić. 

Kada su u pitanju ostali mediji, štampa i portali i ko je zadužen da prati da li oni krše izbornu tišinu, UNS je odgovor potražio od Republičke izborne komisije.

Po rečima Miljkana Karličića, advokata i člana RIK-a, oni osim što utvrđuju rezultate izbora, staraju se o njihovom zakonitom sprovođenju i odlučuju o prigovorima, ali se ne bave ponašanjem medija. „Za ove izbore prvi put je formiran Nadzorni odbor za izbornu kampanju. Njegova uloga je praćenje medija“, izjavio je za UNS-a advokat Karličić, dodajući da u prošlosti nije bilo formirano telo kome bi mogli da se upućuju prigovori te vrste.

 Odluka o formiranju Nadzornog odbora za izbornu kampanju doneta je 14. februara ove godine, a konstituisan je 28. februara. Odbor ima devet članova sa zadatkom da kontroliše postupanje javnih medijskih servisa u obezbeđivanju uslova za nepristrasno, pravično i uravnoteženo predstavljanje izbornih lista i kandidata, kao i da upozorava na postupke sredstava javnog obaveštavanja kojima se ometa izborna kampanja što podrazumeva i kršenje izborne tišine. 

Da li će se Savet za štampu baviti radom štampanih medija i portala tokom izborne tišine, UNS je pitao Gordanu Novaković, generalnu sekretarku ovog tela. „Naše nadležnosti su da pratimo kršenje Kodeksa novinara Srbije i nemamo veze sa prekršajima izbornog zakona. Nije nam do sada upućena bilo kakva žalba na ponašanje štampanih medija tokom izbornog procesa“, kaže Gordana Novaković. 

Ona dodaje i da je odredba o „predizbornoj tišini“ besmislena u eri postojanja društvenih mreža, a pita se ko će da kontroliše televizije koje su registrovane u drugim zemljama, a emituju program u Srbiji. „Ko će da kazni nekoga recimo iz Crne Gore ili N1 televiziju“, pita se Gordana Novaković.

Možda Vam se svidi i