Nove rate kredita neće zavisiti samo od kamate, već i od preostalog roka otplate

Od strane Ozon
0 komentar

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da već drugi mesec uzastopno poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od dva odsto. Istovremeno, odlučeno je da se i stopa na depozitne olakšice i stopa na kreditne olakšice povećaju za po 50 baznih poena, na nivoe od jedan, odnosno tri procenta.

Profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić u razgovoru za Biznis.rs objašnjava da referentna kamata utiče na sve one dužnike kojima se u ugovorima obračun kamatne stope vezuje za promene na tržištu novca. To znači da svi oni koji trenutno servisiraju svoje obaveze i imaju promenljivu, varijabilnu kamatnu stopu mogu da računaju na nešto uvećane rate.

“Koliko će one biti veće zavisi od više faktora. Jedan je ugovorena marža, dok se drugi faktor odnosi na dosadašnji period otplate kredita. Obično se najveći deo kamate plati na početku otplate, a zatim se njeno učešće u rati smanjuje, odnosno povećava se učešće glavnice. Tako su oni koji su dobar deo kredita već otplatili zapravo u manjoj meri izloženi povećanju kamatnih stopa”, ističe Đukić.

Kada je reč o ostalim bankarskim uslugama, kao što su kreditne kartice ili dozvoljeni minus, naš sagovornik navodi da ukoliko se prema ugovoru kamata na ove proizvode formira tako što se na promenljivu kamatnu stopu, recimo belibor, dodaje neka marža sigurno je da bi se to odrazilo i na poskupljenje tih usluga.

“To bi onda uticalo i na visinu kamatne stope koju će plaćati svi korisnici kreditnih kartica i dozvoljenog minusa. Nemam uvid u strukture ugovora, odnosno u kom procentu su ugovori vezani za tržište novca, ali pretpostavljam da je reč o ogromnoj većini, što znači da će većina korisnika tih usluga imati blago povećanje”, ističe profesor Beogradske bankarske akademije i objašnjava zašto podvlači da je reč o malom povećanju.

“Na srpskom tržištu, ako je kamata bila 7,5 do osam odsto ili više, u zavisnosti od vrste kredita, a u slučaju dozvoljenih minusa i kreditnih kartica one su i znatno veće, povećanje od 0,5 odsto nije drastično. Veliko je ako imate kamatnu stopu od jedan odsto, jer je onda rast od 0,5 odsto praktično 50 procenata prvobitne vrednosti, ali to se odnosi na kreditnu aktivnost u Evropi. Dakle – da, biće povećanja mesečnih rata, ali ono neće biti drastično jer rast referentne kamate u odnosu na postojeće kamatne stope nije veliko”, kaže Mališa Đukić.

Kada je reč o dužnicima koji su zaduženi u evrima, naš sagovornik naglašava da, za razliku od američkog FED-a, još uvek ne postoje odluke Evropske centralne banke koje bi značile konkretno povećanje ključnih kamatnih stopa. Ipak, on ocenjuje da bi se rast ključnih kamata u Evropi definitivno odrazio i preneo i na Srbiju, a to prelivanje pogodilo bi sve one dužnike čiji su krediti vezani za euribor.

“Mi imamo veliki broj građana koji otplaćuje stambene kredite već deset godina i ostalo im je, recimo, još deset, a kada dođe do podizanja kamatnih stopa povećanje mesečne rate za njih neće biti veliko jer učešće kamate u rati opada. To bi zapravo najviše moglo da pogodi one koji planiraju da se zaduže ili one koji su se nedavno zadužili, a uzeli su kredit na dug vremenski period”, smatra Đukić.

Kada je reč o dinamici pomenutih povećanja, prema rezultatima anketa koje se sprovode, naš sagovornik naglašava da će se kamate u Evropi postepeno povećavati verovatno tek u drugoj polovini naredne godine i da taj rast neće biti drastičan.

Izvor: biznis.rs

Možda Vam se svidi i