Kolumna: SKITAOČEVE PRIČE „ISPOD KRILA ORLA KRSTAŠA“

Od strane Ozon
0 komentar

Skitalac je naterani diplomirani inženjer ekonomije, planinar i avanturista po sopstvenom izboru.

Trošač cipela i zaljubljenik u poglede. Posetilac neobičnih i retkih geografskih mesta. Prijatelj planinarskih vodiča, seljaka i ponekog čarobnjaka. Strastveni sakupljač uspomena i pričalac priča o mestima za koje mnogi ne znaju ni da postoje. Nosilac sam brojnih nadimaka u raznim krajevima ali najčešće me zovu Skitalac.

Možda ste čuli za mene?

ISPOD KRILA ORLA KRSTAŠA

Sunčana februarska nedelja i znate već ono Tomsojerovsko – divan dan za odlazak u prirodu.
Polazna tačka ove nedelje je naselje Rakovac i arheološko nalazište Gradina. Ja ću malo dodati ali na tabli vam je ispisano sve što je potrebno da se uputite u priču. Spremni da krenemo?
Pa hajde, polako, korak po korak…

Kada dođete u Rakovac, iznenadićete se koliko ovo malo mesto ima da pokaže: pećinu Beli Majdan, crkve i arheološka nalazišta. Ovo što gledaš su ostaci kasne antike stari 1600 godina…

…nekada davno, davno ovo je bila rimska vila, danas su ostali samo retki tragovi vredni arheolozima.
Sa dolaskom Turaka u XVI veku Gradina je opustela, da bi kasnije na ovom području nastalo današnje naselje Rakovac…

Na ovo putovanje poveo nas je moj drugar Tile.
Ne znate vi Tileta, kako da ga predstavim?
Možda ovako: Tile je tip koji je „prekucao“ za 4 dana Fruškogorsku transferzalu, učestvovao nekoliko puta na Ultra Extremnom fruškogorskom maratonu (savladavavši svaki put visinsku razliku od 6.000mnv) i Veliki Čovek i Prijatelj!
Ako nije teško nije ni zanimljivo, tako nekako. Kapiraš?
To je najkraće i najšire o njemu…

Nakon Gradine, krenuli smo dalje u avanturu. Vidiš ono najdalje brdo što se plavi? E pa mi idemo malo pre toga, put će nas voditi na Jug – jugoistok paaa, posle videćemo. Tile i Milan bili su poprilično tajanstveni.
Kažu: „Nećemo da kvarimo iznenađenje“.

..Da li sam spomenuo da je napolju Februar? Ne bi rekao(la) po ovim fotkama. Više puta sam rekao da ima nečeg vilinskog u ovim šumama i opet ću to ponoviti. Svaki put me oduševi ovakav prizor! Došli smo i do druge planirane tačke naše avanture. Možda ćeš primetiti da ove markacije su žute i plave i da su veoma stare. To je zato što se nalazimo na mestu koje se zove…

…Vrata Raja! Da, tako se zove ovo mesto. Pitali smo i pošto je kajgana ali neću da ti kažem, moraćeš da pitaš Sv. Petra sam kada se sretnete.
Ako pogledaš pažljivo, možeš reći ništa naročito, ali lepo. Ipak, ako bi učestvovao na UltraExtremnom fruškogorskom maratonu i posle 110 kilometra, popeo se ovde pod nagibom od 70 i kusur stepeni, shvatio bi zašto se ovo zaravnjenje tako zove, eto, to je tajna imena!

…a kada prođeš kroz Vrata Raja, samo prati ovaj potok koji se zove Dumbovački potok i polako dolazimo do treće planirane tačke. Jeste, malo ćeš da skakućeš sa obale na obalu, usput da ugledaš srnu i lane koji će reći: „Bežimo, čovek je u šumi“ ali bar od nas nije joj pretila nikakva opasnost…

Ovaj vodopad je jedan od retkih na Fruškoj gori koji ne presušuje tokom cele godine. Voda pada sa nekih 5 i više metara i zaista je prelepo biti u podnožju. Još jedna od atrakcija sremske lepotice!

…a nećeš verovati da na Fruškoj gori ima i prava mala Bambusova šuma u naselju Beočin. I konačno, dolazimo i do velikog Tiletovog iznenađenja za sve! Idemo u Moriju, veliko patuljačko kraljevstvo!

..Ovaj slepi miš nije se puno bunio što smo mu upali u kuću, samo je nastavio da drema i promrmljao: „Razgledajte slobodno“…

…Ipak, svetlost dana je još lepša kada izađeš na površinu, ovo je Beočinsko jezero…

…a odavde sa Strme glave, možeš da vidiš Novi Sad, Beočin, jezero, kopove i Crveni čot, Kesten, Brankovac, Orlove stene i još svašta nešto. Vredelo je skrenuti sa puta i pogledati i ovo.
Da li sam ti rekao da je ovo tura sa Tiletom i Milanom van treka?

Za kraj ostavili smo poslasticu. U Beočinu u ulici Fruškogorskoj, nalazi se Špicerov zamak. Danas, veoma orunuo ali i dalje mami poglede i budi maštu kako je nekad izgledao. Ovaj nekada predivni dvorac sagradio je 1898. godine Ede Špicer, bogati veleposednik nemačkog porekla, koji je bio suvlasnik beočinske cementare.
Interesantno je napomenuti da je ovu kuću ili zamak kako vam je draže, projektovao niko drugi do Imre Štajdl, čovek koji je projektovao i Budimpeštanski parlament!
Taj prelepi parlament i danas stoji i jedan je od znamenitosti Budimpešte.

…Kombinovanjem različitih stilova arhitekture koja je bila zastupljena u Vojvodini u 19. veku, Špicerov dvorac je, po mnogima bio jedno od najlepših arhitektonskih blaga u ovom delu Evrope. Sagrađen je u kombinaciji gotike, romantike, renesanse i baroka, a sve to zajedno se zove eklektički stil. Ako te put nanese u Beočin, potraži ovaj zamak i prošetaj se hodnicima sanjareći o tome kakvi su se ovde balovi održavali!

To je bilo to, hvala ti što si se prošetao sa nama i nadam se da si uživao(la).
Naučio i video ponešto novo i putovao sa nama ispod Fruške gore.
Do sledećeg putovanja, odredište bilo gde!

Možda Vam se svidi i