Gde je i dvoje Srba tu su Srbi. Iz Prizrena u gostima Sremskoj Mitrovici

Od strane Ozon
0 komentar

Život Srba na Kosovu razlikuje se od života u Srbiji, ali i svaka srpska sredina na Kosovu priča je za sebe. Oni su navikli da žive sa bezbedonosnim i ekonomskim problemima, u strahu…

Prizren je jedini grad južno od Ibra u kojem je zabeležen povratak Srba. Oni malobrojni koji žive u ovom gradu kažu da su ključni stubovi za održiv opstanak: zapošljavanje, obrazovanje, zdravstvena zaštita, povratak uzurpirane imovine i bezbednost. 

Nekada je u Prizrenu živelo 10.000 Srba, a danas se mogu izbrojati na prste. U Prizrenu živi i Vladimir Mladenović, 50 godina, koji je ovih dana posetio Sremsku Mitrovicu.

“Ja sam jedan od retkih stanovnika grada Prizrena, carskog grada koji je ostao u onom vremenu kada se srpski narod isterao iz carskog grada. Ostao sam da živim sa svojom majkom, vratili smo se nazad, obnovili kuću, kuća je bila zapaljena, poluporušena. I dalje živim tamo, dočekujem sve Srbe, pomažem pri manastiru Arhangela kod oca Mihajla, pomažem kao vodič.”

Mnoge kuće su u ovom gradu srušene, neke su kasnije i rekonstruisane. U samom centru Prizrena živi Vladimir Mladenović, koji nije želeo da živi život raseljeničkog života u Srbiji, odlučio je da sačuva svoj dom.

Moja majka je spavala u zapaljenoj kući, zimovala je zimu, nije htela da napusti ognjište, sada je kuća obnovljena, u strogom centru Prizrena je a ja planiram da otvorim srpku kuću, sa srpskim obeležjem, da svi Srbi koji dođu mogu da dođu. Bavim se proizvodnjom vina i rakije, snalazimo se.”

U Prizrenu je oko malo Srba povratnika, uglavnom starijih ljudi. Vladimir ne veruje u neki veći povratak, naročito ne mladih, jer je, kako kaže, prošlo više od dvadeset godina od rata i mnoge životne okolnosti su se promenile. Ipak, nada postoji.

“Gde je i dvoje Srba tu su Srbi, tu je naša kultura, etnologija, istorija, muzika, mirisi prizrenske muzike još se osete, iako tamo Srba više nema. Tradiciju održavaju kako znaju, svi se koriste onom Dogodine u Prizrenu, mi se ne služimo tim, mi kažemo sada i uvek u Prizrenu, Prizren je svaki dan u duši. Kada Mitrovčani odu tamo vidimo se sa Srbima i obiđemo crkve, kada uđeš u Prizren, iako nema srpskog naroda ostali su liturgijski mirisi Srba, Albanci su toga svesni, da je to srpski grad. Albanci su to pre spaljivali, pre je Prizren imao 365 crkvi, sada ih ima daleko manje.”

Vladimir Mladenović je ljude iz Sremske Mitrovice upoznao tokom njihovog obilaska Prizrena. Jedan od njih je Dragan Božić, koji je ugostio Vladimira.

“Mi smo se upoznali prilikom posete Prizrenu, nas Mitrovčane je sproveo kroz stari deo Prizrena, odveo na piće i od tada nam je on veza prilikom svakog dolaska u Prizren, uvek se pobrinuo za naš smeštaj, da imamo da jedemo i pijemo.”

Poseta naših ljudi Prizrena nije prva i svakako neće biti ni poslednja. Prizren je grad koji treba posetiti i osetiti, kaže Božić. “Za Vidovdan treba ponovo da odemo na Kosovo i Metohiju, destinacija je Prizren, veze su neraskidive.”

Mladenović uživa u Sremskoj Mitrovici. “Sremska Mitrovica je jako lepa, oduševljen sam čistoćom, grad se prepoznaje po čistoći. Obišao sam sve u Sremskoj Mitrovici, sve mi se dopalo, gostoprimstvo je stvarno izvanredno.”

Lepa je Sremska Mitrovica, dobro je putovati, videti ali dom je u srcu i tamo se uvek vraćaš. U Prizren treba doći i osetiti duh Prizrena, kaže Vladimir i dodaje da svojim sunarodnicima preporučuje – da slušaju svoje srce.

„Da svako od raseljenih lica dođe, vidi i odluči da ostane, da se ničega ne treba plašiti, sem što, naravno, treba raditi. Jer, bez rada nigde ništa i nema, kao i svugde, uostalom”.

Prizren je grad na reci Bistrici smešten na jugu Metohije u prizrenskoj kotlini. To je grad sa velikim brojem naselja i brojnim kulturno-istorijskim spomenicima i verskim objektima. Po popisu iz 1981. godine, ukupan broj stanovnika u prizrenskoj opštini kretao se oko 134 000, od toga 11 650 Srba.

Možda Vam se svidi i