Ako dobijete opomenu, zastarelost poreskog duga prestaje da važi

Od strane Ozon
0 komentar

Građani, a neretko i privrednici, se prilikom poreskih dugovanja oslanjaju na to da poreske obaveze zastarevaju za pet godina, a njihova apsolutna zastarelost nastupa nakon deset godina od dana kada je bio rok za plaćanje obaveza prema Poreskoj upravi.

Kao što poreznici mogu u roku od pet godina da utvrđuju porez, tako imaju isti rok i za naplatu dospelog poreza. Ukoliko ne naplati porez u roku od pet godina od nastale obaveze, niti u tom roku pošalje opomenu građaninu ili učini bilo koju radnju u cilju naplate poreza, istekom roka se gubi pravo na naplatu.

Apsolutna zastarelost poreskog duga predstavlja situaciju kada Poreska uprava nema prava da traži naplatu dospelih fiskalnih davanja, što se u praksi, prema rečima poreznika, zaista retko događa.

Zastarelost poreskog duga počinje da teče od 1. januara naredne godine od godine u kojoj je ta poreska obaveza nastala i Poreska uprava može da traži naplatu poreza sa pripadajućom kamatom pet godina unazad“, objašnjava poreska savetnica Zvezdana Pisarević.

Ovde važi opšte pravilo prekida zastarelosti što znači da ako Poreska uprava preduzme bilo kakvu radnju (opomena za poreski dug i slično) tada se zastarelost prekida i ponovo počinje da teče po istim pravilima, odnosno ponovo se primenjuje rok zastarelosti od pet godina.

Naša sagovornica navodi da ovo pravilo zastarelosti važi samo za utvrđivanje i naplatu svih oblika poreza, dok obaveze za plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje ne zastarevaju nikada.

Ako Poreska uprava ipak po nastupanju zastarelosti donese rešenje o utvrđivanju poreza, građanin treba da podnese žalbu u kojoj će tražiti da se to rešenje poništi, jer je doneto nakon isteka roka zastarelosti.

Zastarelost poreskih dugovanja za preduzetnike

Preduzetnik je fizičko lice koje posluje na tržištu i za obaveze iz poslovanja odgovara svom svojom imovinom. Po definiciji preduzetnik je „poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda“.

To znači da se za obaveze preduzetnika primenjuje Zakon o obligacionim odnosima koji uređuje zastarelost, a Zakon definiše zastarelost kao prestanak prava zahtevanja ispunjenja obaveze.

„Zastarelost počinje kada protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao potraživati ispunjenje obaveze, a počinje da teče od prvog narednog dana u odnosu na dan kada je obaveza trebalo da bude ispunjena. Rok zastarelosti za međusobna potraživanja pravnih lica je tri godine, međutim kako je preduzetnik fizičko lice, tada se primenjuje opšti rok zastarelosti od deset godina koji se primenjuje na fizička lica“, ističe Pisarević.

Plaćanje duga na rate

Bez obzira na to da li ste fizičko ili pravno lice, preduzetnik ili paušalac, imate pravo na odlaganje plaćanja dugovanog poreza. Poreska uprava može odobriti određen broj rata u zavisnosti od visine duga, a najduže do 60 meseci, uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja do 12 meseci.

U slučaju da porez duguje fizičko lice, dug može biti odložen ako iznosi najmanje 10 odsto oporezivih prihoda u godini koja prethodi godini u kojoj je podnet zahtev za odlaganje. Na primer, ako poreski obveznik podnese zahtev za odlaganje poreza u ovoj godini, analiziraće se prihod koji je ostvario u 2021. godini.

Na pitanje da li se i koliko može odlagati plaćanje dugovanog poreza, naša sagovornica kaže da obaveze treba namiriti što pre i izbeći prolongiranje.

„Ako je preduzetnik ugasio svoju delatnost, a zna da ima neplaćeni dug, bolje je da tu obavezu plati što je moguće pre, odnosno da se dogovori sa Poreskom upravom o odlaganju plaćanja poreskog duga, takozvanom reprogramu poreskog duga, nego da čeka da protekne rok i poreski dug bude otpisan. Reprogram je moguć na najviše 60 meseci“, naglašava Zvezdana Pisarević.

Poreska savetnica kaže da bi, ukoliko i dođe do propuštanja radnji za naplatu poreskog duga, odgovornost snosio poreski inspektor koji je dužan da vodi računa o tome da poreska davanja budu naplaćena.

„Takve situacije su moguće u teoriji, ali se u praksi ne dešavaju. Barem meni nije poznato da je ikome oprošten poreski dug zbog pozivanja na zastarelost“, ocenjuje Pisarević.

Ukoliko preduzetnik ignoriše opomene za plaćanje starih poreskih dugova, Poreska uprava ima pravo naplate potraživanja, prema članu 92. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i to sledećim redom:

  • Novčanim sredstvima poreskog obveznika – prenosom sredstava sa računa poreskog obveznika, uključujući i sredstva na deviznom računu, na uplatni račun javnih prihoda
  • Novčanim potraživanjima poreskog obveznika – prenosom potraživanja na uplatni račun javnih prihoda
  • Zaradom, odnosno naknadom zarade, odnosno penzije, kao i na drugim vrstama prihoda na tekućim računima fizičkih lica – zaplenom na određenom delu tog primanja i nalogom isplatiocu, odnosno banci, da novčani iznos za koji je određeno izvršenje, obustavlja i uplaćuje, odnosno prenosi na propisani uplatni račun javnih prihoda do potpune isplate
  • Nenovčanim potraživanjima poreskog obveznika – zabranom, prenosom potraživanja i popisom sa procenom, zaplenom i prodajom predmeta potraživanja
  • Gotovim novcem i hartijama od vrednosti – popisom i zaplenom
  • Štednim ulozima – plenidbom i prenosom sredstava na uplatni račun javnih prihoda
  • Pokretnim stvarima – zaplenom i prodajom
  • Nepokretnostima – zaplenom, utvrđivanjem početne vrednosti i prodajom

Poreska uprava može na osnovu rešenja, po bilo kojem redosledu, primenjivati jedno ili više sredstava prinudne naplate.

Izvor biznis.rs

Možda Vam se svidi i