Sveštenik koga svi cene. Napravio “mali raj” za svoju Parohiju (VIDEO)

by Ozon
0 comment

Gotovo da nema šanse da u Glušcima sretnete nekoga ko nije čuo za sveštenika Hadži Mileta Jovanovića. Ovaj dobri čovek pravo je oličenje onoga što treba da bude jedan sveštenik, a njegova misija je da pomaže drugima koliko god može.

Crkva sv. Petra i Pavla (Crkva Svetih apostola Petra i Pavla) 

Humanosti sveštenika u hram ,,“ nadaleko je već poznata, kao i brojne donatorske akcije koje organizuje za ovo lepo selo u Mačvi.

Sveštenik Mile koga meštani jako vole i cene po svojoj dobroti i humanosti, sve donacije koje dobije ulaže u sredivanje Crkve i okruženja, kako bi meštanima pomogao da se tokom svih dešavanja u hramu, osećaju prijatno. Pa je tako u 30 godina svoje službe, izmedju ostalog, napravio most na ulasku u dvorište crkve, kako kaže i taj most ima simboliku.

  • Sve što smo ovde učinili je puno simbolike i sve ima svoju pouku, na primer ovaj most je jedna žena iz Amerike izgradila, predložili smo joj da napravi jedan mostić, koji će spajati one ljude koji ovde dolaze a i one ljude koji odavde odlaze. 

„Imali smo iskušenje, žutica je zavladala selom pa smo mi čuli da je jedino rešenje arterski bunar. Mi smo bunar napravili za jedno kratko vreme, čovek je voda, 70% čoveka je voda, putnici koji dolaze, namernici ili nenamernici, mogu ovde da se osveže jer je ovo dobra voda. 

Na komentar da se od svih donacija nešto napravi u crkvi i oko crkve Mile kaže da je najveća donacija od naroda, od parohijana i od onih ljudi koji su na neki svoj način vezani za ovu svetinju, da li putem Boga ili nekim rodbinskim vezama, ima ljudi koji potiču iz ovog sela i to što oni daju mi pretočimo u neka dobra dela. Takođe je dodao da postoji priča da kada se ljudi upokoje, da se vrlo malo sećamo na njih, sećamo se do šest nedelja ali posle toga je to vrlo retkost, hoćemo drugima da damo smernicu da oni koji su nekada živeli danas itekako žive, to je smisao naše vere.

Cela površina Mačve se nalazi na termalnoj vodi, u okviru crkve izvire jedan izvor od koga je napravljena krstionica gde se deca mogu krstiti u toploj vodi.

Na pitanje kako je došao na ideju da napravi mali bazen za krštenje dece sa toplom vodom, Mile odgovara da kada su dobili izvor na 268 metara dubine i kada su utvrdili da se voda nalazi na 32,5 stepeni Celzijusa, posmatrajući tu vodu hteli smo da iskoristimo to za početak koliko smo mogli, sa sredstvima koja smo imali. Sačinili smo jednu krstionicu.

U okviru crkvenog dvorišta nalazi se krstionica koja je na otvorenom a voda u krstionici je topla. Pored krstionice je igralište za decu, zatim takodje izgradjeno iz donacije.

Hidrogeotermalni sistem Mačve otkriven je još 1982. godine.

„Crkva jeste žrtva i čovek je stvoren da bude žrtva, najsavršenija jeste ljubav. A ljubav je koliko ja volim i koliko sam ja spreman na žrtvu. 

Jedan mlad čovek otišao je u inostranstvo i prvu svoju platu je doneo nama ovde u crkvu, želeo je kada ode i kada stekne sebi neke uslove za život da prvo što će da uradi jeste da donira svoju prvu platu crkvi, od toga smo sagradili malu crkvicu uz pomoć naroda koju smo posvetili Kirijaku Otšelniku ili kako narod kaže Miholjdan. Narod ovde dolazi, pali sveće, 12tog oktobra na Miholjdan se ovde vrši liturgija. 

U Glušcima tri familije, Stajčići, Ljubinkovići i Aleksići, svake godine neko od njih je domaćin kada je njihova krsna slava. Liturgija spaja nebo i zemlju, tačnije spušta nebo ka zemlji a zemlju podiže ka večnosti, prva rečenica liturgije govori o tome „Blagosloveno carstvo Oca, Sina i Svetoga Duha“. rekao je pop Mile.

Apelovao je na to da se  ljudi barem jednom nedeljno upute u crkvu, kako on kaže, ka večnosti.

Dalje u našoj priči o crkvi u Glušcima pop Mile nam je ispričao zanimljivu priču u kojoj govori kako su oni pre desetak godina videli da se elektronskom poštom prodaje jedna razglednica, čovek u Cirihu prodaje razglednicu, mi smo videli tu razglednicu i videli da je to crkva koja je sačinjena 1836 godine a 1915 godine Austrougarska vojska posle Cerske bitke je bombarduje, skida Karađorđevo zvono i sve o toj crkvi se gubi, ostala je samo ikona Svete Trojice. 1806 godine Karađorđe je obavešten da je Kulin kapetan uhvaćen u selu Glušci, on tada dolazi u Glušce i zatiče Kulin kapetana živog i u znak hrabrosti crkvi je donirao zvono sa natpisom „Karađorđe hrabrom Glušačkom narodu“, to zvono je postojalo do 1815 godine, posle poraza Zege buljubaše u Ravnju, Turci pale Mačvanska sela. 

Meštani Glušaca su Karađorđevo zvono bacili u provaliju i kada su Turci prošli, jedan meštanin je zaronio i izvukao to zvono.

Dalje Mile priča da je pre ove crkve tu bio manastir Ribarica i postoji je jedan pisani dokument kako je manastir hranio ženski manastir Petkovica na Ceru sa sušenom ribom, Drina je prolazila kroz Mačvu, riba je hvatana i riba se tamo nosila. Ova crkva je posvećena Svetom apostolu Petru i Pavlu, u našoj riznici imamo deo mošti Kneza Lazara, Svete Marije Magdalene, Svetog Taodartirona, monaha Petra Horiškoga i Jasenovačkih mučenika.

„Ovde imamo jedno vaskršnje jaje, Glušci su 1999 godine za vreme NATO agresije dobili 15 bombi, a od toga 2 tomahawka, ja sam zamolio meštane da to ne zatrpavaju da bi oni videli, šta im je zemlja kriva. Pred Vaskrs, žena kada je skinula čarapicu sa jajeta ugledao se lik Boga, i mi u Glušcima nismo imali žrtve osim dvojice momaka koji su pravili pistu za radar, selo je pošteđeno od velike opasnosti. Crkva je institucija u koju se ulazi a ne kuca se, svrha je gde su ljudi sabrani u moje ime, liturgija je epicentar hriščanstva i vere.“ kaže pop Mile.

Parohijani redom kažu da je otac Milorad blage naravi. Svakome bi pomogao u nevolji, „u po dana, u po noći“. Zna svakoga da posavetuje i da uteši. 

Kada je reč o prirodnim resursima Mačve – Bog je tu bio „široke ruke“! Ova ravničarska teritorija ima obradivo i plodno zemljište, a obiluje i alternativnim energetskim potencijalima u vidu biomase, hidro i solarne energije, te neiscrpnih rezervi geotermalne vode.

You may also like