Tragom priče koja se pojavila na društvenim mrežama o detetu koje se igralo na šinama kod Laćarka, i na svu sreću izbeglo nesreću, razgovarali smo sa mašinovođom.
O životu mašinovođa malo se zna. Jedan mašinovođa sa kojim smo razgovarali, koji je vozio više od 30 godina mnoge vozove, ostaće anonimnan, ali poznat redakciji, jer želi da pošalje samo poruku gradjanima na kakve probleme nailazi tokom rada u poslu koji kako kaže voli i za njega je najbolji.
- Nama je to svakodnevnica, sticajem okolnosti situacija kod Laćarka je prošla bez problema, na sreću. Deca su se igrala, primećena su na vreme i na sirenu voza ona su se sklonila. Jedno dete je prešlo na drugi kolosek, a ni to nije bezbedno. Na sreću nije bilo nesreće. Voz je išao izuzetno malom brzinom, inače takvih situacija za osam sati službe bude mnogo. Bude tu i branja puževa, branja šipka, paprike, kukuruza, prelazaka preko pruge u jako tesnim situacijama, iznenadno pojavljivanje iz žbuna u profil voza. Ova situacija u Laćarku nije bila ni približno takva, jer je brzina voza 30km/h, brzina je smanjena na 1’km/h kada su u daljini primećena decu da se igraju. Oni su se posle upotreba sirena sklonili, zezali se sa vozom, nije ugrožena bezbednost saobraćaja, niti dečiji životi, to je bila neka dečija igra, adolescencija, koja je jako česta pojava. Mnogo rizičnije situacije su sa starijim adolescentima koji u profilu voza prave selfije. Ima mnogo gorih situacija gde su veće brzine i gde tinejdžeri prave selfije a nama su “želudci u nosu”. Od poteza Beograd – Šid mogli bi 20 puta zvati policiju da izađe a da ne pričam o kolonama migranata koji se kreću kolosekom kada je magla, čoveku se smrznu noge kada tako nešto vidi. Ništa ne može da opravda takve akcije ali toga ima itekako. Ljudi prelaze pruge sa kapuljačama, pretrčavaju, najmanje u službi bude deset takvih. Vozim 35 godina i 35 godina se ne menja situacija, mi vodimo računa o rizičnim zonama i spremni smo na takve stvari, ne mogu da kažem da sam navikao na takve stvari, na takve stvari se čovek ne može navići.
Kako su danas selfiji postali uobičajena stvar, ljudi su počeli da traže originalne načine da skrenu pažnju na sebe.
Zato je broj onih koji prave selfije u najluđim sutuacijama, često opasnim po život, iz dana u dan sve veći.
Selfi na vrhu zgrade, selfi na pruzi pred vozom u punoj brzini… samo su neki od primera.
Ipak, da sa selfijima i snimanjima treba biti oprezniji, ne pokazuju samo tragedije koje nisu retke, već i podaci da je nekoliko stotina ljudi poginulo tokom poslednjih godina snimajući materijal za društvene mreže i lajkove.
Ovaj tekst je apel mašinovodja, zaposlenih u Železnici, svima koji se nadju pored pruge, da vode računa o sebi i o drugima jer pruge nisu za igru…
Ako je za utehu, naši sagovornici, koji su životni vek proveli na šinama, kažu da je železnica, uprkos mnogim problemima, ipak bezbedna:
„Pruge su nam spore, i u suštini, čim su spore, onda su i bezbedne.“
Ipak, svake godine na neobeleženim pružnim prelazima život izgubi više građana Srbije, a posle svake nesreće čuje se i apel javnosti i lokalnog stanovništva da se na prelazima postave rampe.
