Nakon pauze od godinu dana, zbog epidemije korona virusa, početkom jula, ponovo je organizovan rumski vašar.
Kako je nastao rumski vašar?
Prvo vašarište za teritoriju Srema bilo je u Sremskoj Mitrovici. U 17 veku, gde se sada nalazi sremskomitrovačka zgrada elektroprivrede Srbije, odmah iza ove zgrade počinjala je livada gde se stoka izvodila na pašu. Nakon nekoliko godina livada je dobila novu namenu, tu je nastalo vašarište. Trajalo je nekoliko godina i vašar se prebacio u Laćarak.
Godine nakon toga stvorile su i vašar u Šidu, a i u Rumi.
Rumski vašar postoji i danas, posle više od dva veka vašar u Rumi je održao tradiciju, iako u uzmenjenom obliku.
Naravno, na samom početku održavanja svih vašara, uglavnom je to bila robna razmena.
Kako se povećao broj posetilaca, ponuda i potražnja, tako je rastao i rumski vašar.
Iako se ovaj vašar održavao na različitim mestima, pretrpeo ratove, nemaštinu… on i danas postoji.
Sam početak održavanja vašara datira od 1747. godine, kroz privilegiju koju je gradu dala carica Marija Terezija. Ovom privilegijom ustanovljena su četiri datuma održavanja vašara, da bi se posle Drugog svetskog rata uvela praksa da se ova manifestacija održava svakog meseca. Svakog trećeg u mesecu, dolaze ljudi iz svih krajeva Srbije i okruženja da prodaju ili kupuju, ili tek da osete tu čuvenu vašarsku atmosferu. Vašarištem često prodefiluje oko 30.000 ljudi, što znači da bude skoro dve Rume u jednoj. Vašar nudi jedinstven vid zabave, prijemčiv za široke narodne mase, a na njemu se nudi bukvalno sve, od igle do lokomotive, ljudi dolaze da kupuju i prodaju konje, stoku, poljoprivredne mašine, opremu za lov i ribolov, kvalitetna kožna sedla, sadnice voća, semena povrća, baštenske garniture, burad za vino i rakiju, cveće. Rumski vašar je jedan od najjačih vašara tog tipa u Evropi.
Ozon/ Turistička organizacija Rume
Foto Facebook Zvanična prezentacija opštine Ruma
