Referendum 16. januara 2022. O čemu će građani odlučivati?

Od strane Ozon
0 komentar

Čim minu svi novogodišnji i božićni praznici, 16. januara 2022. građani Srbije imaće priliku da na referendumu kažu DA ili NE na postavljeno pitanje: Da li ste za utvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?

Sem najvećih pravnih eksperata, a posebno sudija i tužilaca o čijem se statusu radi, malo ko zna o čemu će se građani izjašnjavati na referendumu.

Uvid u ustavne amandmane i zakon o njihovom potvrđivanju.

USTAVNI ZAKON ZA SPROVOĐENjE AKTA O PROMENI USTAVA REPUBLIKE SRBIJE

Član 1.

Amandmani I do XXIX na Ustav Republike Srbije (u daljem tekstu: Amandmani) primenjuju se od dana kada ih proglasi Narodna skupština ako u pogledu primene pojedinih Amandmana ovim zakonom nije drugačije određeno.

Član 2.

Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu sudstva i Zakon o Državnom veću tužilaca uskladiće se sa Amandmanima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Amandmana.

Odredbe drugih zakona uskladiće se sa Amandmanima u roku od dve godine.

Član 3.

Sudovi i javna tužilaštva nastavljaju sa radom do stupanja na snagu propisa kojima se njihove nadležnosti i organizacija, kao i položaj sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca usklađuju sa Amandmanima, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Član 4.

Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca nastavljaju sa radom do stupanja na snagu propisa kojima se izbor njihovih članova i nadležnosti usklađuju sa Amandmanima, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Članovi postojećeg saziva Visokog saveta sudstva iz reda sudija i Državnog veća tužilaca iz reda zamenika javnih tužilaca nastavljaju da obavljaju funkciju kao članovi Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva u skladu sa Amandmanima, do isteka mandata na koji su izabrani.

Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva konstituišu se izborom ostalih članova u skladu sa Amandmanima, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu propisa kojima se izbor njihovih članova i nadležnosti usklađuju sa Amandmanima. Predsednik Visokog saveta sudstva i predsednik Visokog saveta tužilaštva biraju se u roku od 15 dana od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva.

Član 5.

Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, Vlada i Narodna skupština nastavljaju da obavljaju svoje nadležnosti prema sudijama, predsednicima sudova, javnim tužiocima i zamenicima javnih tužilaca koje imaju prema zakonima koji važe do konstituisanja Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, u skladu sa zakonima kojima se izbor njihovih članova i nadležnost usklađuju sa Amandmanima, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Član 6.

Sudije izabrane na stalnu funkciju pre stupanja na snagu Amandmana nastavljaju da vrše svoju funkciju u sudovima u koje su izabrani.

Zamenici javnih tužilaca izabrani na stalnu funkciju pre stupanja na snagu Amandmana nastavljaju da vrše svoju funkciju u javnim tužilaštvima u koja su izabrani.

Član 7.

Sudije i zamenici javnih tužilaca koji su pre stupanja na snagu Amandmana izabrani na funkciju od tri godine, danom stupanja na snagu Amandmana smatraju se izabranim na stalnu funkciju sudije, odnosno zamenika javnog tužioca, o čemu odluku donosi Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca.

Narodna skupština nastavlja da bira sudije i zamenike javnih tužilaca prvi put na te funkcije do konstituisanja novog saziva Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, a novi sazivi Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva konstatuju da njihova funkcija postaje stalna.

Član 8.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda koji je izabran pre stupanja na snagu Amandmana nastavlja da vrši svoju funkciju do isteka mandata na koji je izabran i može biti biran na funkciju predsednika Vrhovnog suda, u skladu sa zakonima kojima se njegov izbor usklađuje sa Amandmanima.

Predsednici sudova koji su izabrani pre stupanja na snagu Amandmana nastavljaju da vrše svoju funkciju do isteka mandata na koji su izabrani i mogu biti birani na funkciju predsednika suda u istom sudu, u skladu sa zakonima kojima se njihov izbor usklađuje sa Amandmanima.

Republički javni tužilac koji je izabran pre stupanja na snagu Amandmana nastavlja da vrši svoju funkciju do isteka mandata na koji je izabran i može biti biran na funkciju Vrhovnog javnog tužioca, u skladu sa zakonima kojima se njegov izbor usklađuje sa Amandmanima.

Javni tužioci koji su izabrani pre stupanja na snagu Amandmana nastavljaju da vrše svoju funkciju do isteka mandata na koji su izabrani i mogu biti birani na funkciju glavnog javnog tužioca u istom javnom tužilaštvu, u skladu sa zakonima kojima se njihov izbor usklađuje sa Amandmanima.

Član 9.

Ovaj ustavni zakon stupa na snagu danom proglašenja na sednici Narodne skupštine.

AKT O PROMENI USTAVA REPUBLIKE SRBIJE

AMANDMAN I

Ovim amandmanom zamenjuje se član 4. Ustava Republike Srbije

Član 4.

Pravni poredak je jedinstven.

Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.

Odnos tri grane vlasti zasniva se na međusobnom proveravanju i ravnoteži.

Sudska vlast je nezavisna.

AMANDMAN II

Ovim amandmanom zamenjuje se član 99. stav 2. tačka 3. Ustava Republike Srbije

“3. Bira četiri člana Visokog saveta sudstva, četiri člana Visokog saveta tužilaštva i bira Vrhovnog javnog tužioca i odlučuje o prestanku njegove funkcije.”

AMANDMAN III

Ovim amandmanom briše se član 105. stav 2. tač. 12. i 13. i dodaje stav 4. u članu 105. Ustava Republike Srbije

Reči: “12. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republičkog javnog tužioca i javne tužioce i odlučuje o prestanku njihove funkcije, 13. bira sudije i zamenike javnih tužilaca, u skladu s Ustavom,” brišu se.

Dodaje se novi stav 4. koji glasi:

“Većinom od dve trećine glasova svih narodnih poslanika Narodna skupština bira četiri člana Visokog saveta sudstva i četiri člana Visokog saveta tužilaštva, a većinom od tri petine glasova svih narodnih poslanika bira Vrhovnog javnog tužioca i odlučuje o prestanku njegove funkcije.”

AMANDMAN IV

Ovim amandmanom zamenjuje se član 142. Ustava Republike Srbije

Načela sudstva

Član 142.

Sudska vlast pripada sudovima koji su nezavisni.

Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije.

Sudske odluke se donose u ime naroda.

Sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku, kao i Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi.

Pomilovanjem ili amnestijom izrečena kazna može se, bez sudske odluke, oprostiti u celini ili delimično.

Raspravljanje pred sudom je javno, a javnost se može isključiti u skladu sa Ustavom.

Zakonom se može propisati da pored sudija sude i sudije porotnici.

AMANDMAN V

Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 143. i član 143. Ustava Republike Srbije

Uređenje sudova

Član 143.

Osnivanje, ukidanje, vrste, nadležnost, područja i sedišta sudova, sastav suda i postupak pred sudovima uređuju se zakonom.

Najviši sud u Republici Srbiji je Vrhovni sud.

Zabranjeno je osnivanje prekih, privremenih ili vanrednih sudova.

AMANDMAN VI

Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 144. i član 144. Ustava Republike Srbije

Nezavisnost sudija

Član 144.

Sudija je nezavisan i sudi na osnovu Ustava, potvrđenih međunarodnih ugovora, zakona, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i drugih opštih akata, donetih u skladu sa zakonom.

Zabranjen je svaki neprimeren uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije.

AMANDMAN VII

Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 145. i član 145. Ustava Republike Srbije

Uslovi za izbor sudija

Član 145.

Uslovi za izbor sudija i uslovi za izbor i mandat sudija porotnika uređuju se zakonom.

AMANDMAN VIII

Ovim amandmanom zamenjuje se član 146. Ustava Republike Srbije

Stalnost sudijske funkcije

Član 146.

Sudijska funkcija je stalna.

Sudijska funkcija traje od izbora za sudiju dok sudija ne navrši radni vek.

Sudiji prestaje funkcija pre navršenja radnog veka: ako sam to zatraži, ako trajno izgubi radnu sposobnost za vršenje sudijske funkcije, ako mu prestane državljanstvo Republike Srbije ili ako bude razrešen.

Sudija se razrešava ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili ako je u disciplinskom postupku utvrđeno da je učinio težak disciplinski prekršaj koji, prema oceni Visokog saveta sudstva, ozbiljno šteti ugledu sudijske funkcije ili poverenju javnosti u sudove.

Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva.

Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije sudija ima pravo na žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na ustavnu žalbu.

AMANDMAN IX

Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 147. i član 147. Ustava Republike Srbije

Nepremestivost sudija

Član 147.

Sudija ima pravo da sudijsku funkciju vrši u sudu u koji je izabran i samo uz svoju saglasnost može biti trajno premešten ili privremeno upućen u drugi sud, osim u slučaju predviđenom Ustavom.

U slučaju ukidanja suda, sudija se premešta u sud koji preuzima nadležnost ukinutog suda.

U slučaju ukidanja pretežnog dela nadležnosti suda, sudija može izuzetno bez svoje saglasnosti biti trajno premešten ili privremeno upućen u drugi sud istog stepena koji je preuzeo pretežni deo nadležnosti.

Sudija koji je trajno premešten ili privremeno upućen u drugi sud ima pravo da zadrži platu koju je imao u sudu iz kojeg je premešten ili upućen, ako je ona povoljnija po njega.

Sudu je ukinut pretežni deo nadležnosti ako je usled promene stvarne nadležnosti suda, osnivanja novog suda ili drugog zakonom predviđenog slučaja smanjen potreban broj sudija u sudu.

Protiv odluke o trajnom premeštaju ili privremenom upućivanju sudija ima pravo na žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na ustavnu žalbu.

AMANDMAN X

Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 148. i član 148. Ustava Republike Srbije

Imunitet i nespojivost

Član 148.

Sudija ne može biti pozvan na odgovornost za mišljenje dato u vezi sa vršenjem sudijske funkcije i za glasanje prilikom donošenja sudske odluke, izuzev ako učini krivično delo kršenje zakona od strane sudije ili javnog tužioca.

Sudija ne može bez odobrenja Visokog saveta sudstva biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju sudijske funkcije.

Zakonom se uređuje koje su funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa funkcijom sudije i sudije porotnika.

Zabranjeno je političko delovanje sudija.

AMANDMAN XI

Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 149. i član 149. Ustava Republike Srbije

Predsednik Vrhovnog suda i predsednici sudova

Član 149.

Predsednika Vrhovnog suda bira Visoki savet sudstva, po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog suda, na pet godina.

Isto lice ne može biti ponovo birano za predsednika Vrhovnog suda.

Predsednike ostalih sudova bira Visoki savet sudstva, na pet godina.

AMANDMAN XII

Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 150. i član 150. Ustava Republike Srbije

Visoki savet sudstva

Nadležnost Visokog saveta sudstva

Član 150.

Visoki savet sudstva je nezavisan državni organ koji obezbeđuje i jemči nezavisnost sudova, sudija, predsednika sudova i sudija porotnika.

Visoki savet sudstva bira sudije i sudije porotnike i odlučuje o prestanku njihove funkcije, bira predsednika Vrhovnog suda i predsednike ostalih sudova i odlučuje o prestanku njihove funkcije, odlučuje o premeštaju i upućivanju sudija, određuje potreban broj sudija i sudija porotnika, odlučuje o drugim pitanjima položaja sudija, predsednika sudova i sudija porotnika i vrši druge nadležnosti određene Ustavom i zakonom.

AMANDMAN XIII

Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 151. i član 151. Ustava Republike Srbije

Sastav Visokog saveta sudstva

Član 151.

Visoki savet sudstva čini 11 članova: šest sudija koje biraju sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda.

Izbor članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija uređuje se zakonom.

Prilikom izbora sudija u Visoki savet sudstva vodi se računa o najširoj predstavljenosti sudija.

Narodna skupština bira članove Visokog saveta sudstva među istaknutim pravnicima sa najmanje deset godina iskustva u pravnoj struci, od osam kandidata koje predloži nadležni odbor Narodne skupštine, posle javnog konkursa, glasovima dve trećine svih narodnih poslanika, u skladu sa zakonom.

Ako Narodna skupština ne izabere sva četiri člana u roku određenom zakonom, preostale članove posle isteka zakonom određenog roka između svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor bira komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana, većinom glasova.

Predsednici sudova ne mogu biti birani u Visoki savet sudstva.

Član Visokog saveta sudstva kojeg je izabrala Narodna skupština mora biti dostojan te funkcije.

Član Visokog saveta sudstva kojeg je izabrala Narodna skupština ne može biti član političke stranke.

Ostali uslovi za izbor i nespojivost sa funkcijom člana Visokog saveta sudstva kojeg bira Narodna skupština uređuju se zakonom.

AMANDMAN XIV

Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 152. i član 152. Ustava Republike Srbije

Mandat članova Visokog saveta sudstva i predsednik i potpredsednik Visokog saveta sudstva

Član 152.

Član Visokog saveta sudstva bira se na pet godina.

Isto lice ne može biti ponovo birano u Visoki savet sudstva.

Visoki savet sudstva ima predsednika i potpredsednika. Predsednika Visokog saveta sudstva bira Visoki savet sudstva među članovima koji su sudije, a potpredsednika među članovima koje bira Narodna skupština, na pet godina. Za predsednika Visokog saveta sudstva ne može biti izabran predsednik Vrhovnog suda.

Pre isteka vremena na koje je izabran, članu Visokog saveta sudstva prestaje mandat ako sam to zatraži ili ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci. Članu koji je sudija prestaje mandat i s prestankom funkcije sudije, a članu koji nije sudija – i ako trajno izgubi radnu sposobnost za vršenje funkcije člana Visokog saveta sudstva.

Odluku o prestanku mandata člana Visokog saveta sudstva donosi Visoki savet sudstva. Protiv odluke dozvoljena je žalba Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na ustavnu žalbu.

AMANDMAN XV

Ovim amandmanom oznaka za Odeljak 8. i naziv Odeljka 8. brišu se i zamenjuju se naziv člana 153. i član 153. Ustava Republike Srbije

Pravno sredstvo protiv odluke Visokog saveta sudstva

Član 153.

Protiv odluke Visokog saveta sudstva dozvoljena je žalba Ustavnom sudu, u slučajevima propisanim Ustavom i zakonom. Izjavljena žalba Ustavnom sudu isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe.

AMANDMAN XVI

Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 154. i član 154. Ustava Republike Srbije

Imunitet članova Visokog saveta sudstva

Član 154.

Članovi Visokog saveta sudstva ne mogu biti pozvani na odgovornost za mišljenje dato u vezi sa vršenjem funkcije člana Visokog saveta sudstva i za glasanje prilikom donošenja odluka Visokog saveta sudstva.

Članovi Visokog saveta sudstva ne mogu bez odobrenja Visokog saveta sudstva biti lišeni slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela koje su učinili kao članovi Visokog saveta sudstva.

AMANDMAN XVII

Ovim amandmanom iznad člana 155. Ustava Republike Srbije dodaje se oznaka za Odeljak 8. i novi naziv Odeljka 8. i zamenjuju se naziv člana 155. i član 155. Ustava Republike Srbije

8. Javna tužilaštva

Položaj

Član 155.

Javno tužilaštvo je jedinstven i samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i vrši druge nadležnosti kojima se štiti javni interes određen zakonom.

Javno tužilaštvo vrši svoje nadležnosti na osnovu Ustava, potvrđenih međunarodnih ugovora, zakona, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i drugih opštih akata, donetih u skladu sa zakonom.

Niko izvan javnog tužilaštva ne može uticati na javno tužilaštvo i nosioce javnotužilačke funkcije u postupanju i odlučivanju u pojedinom predmetu.

Osnivanje, ukidanje, organizacija i nadležnost javnog tužilaštva uređuju se zakonom.

Najviše javno tužilaštvo u Republici Srbiji je Vrhovno javno tužilaštvo, kojim rukovodi Vrhovni javni tužilac.

Funkciju javnog tužilaštva vrše Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužioci i javni tužioci.

Vrhovni javni tužilac i glavni javni tužilac u rukovođenju javnim tužilaštvima imaju hijerarhijska ovlašćenja u odnosu na postupanje nižih glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca u konkretnom predmetu.

Hijerarhijska ovlašćenja i pravna sredstva protiv njih bliže se uređuju zakonom.

AMANDMAN XVIII

Ovim amandmanom oznaka za Odeljak 9. i naziv Odeljka 9. brišu se i zamenjuju se naziv člana 156. i član 156. Ustava Republike Srbije

Odgovornost

Član 156.

Vrhovni javni tužilac odgovara za rad javnog tužilaštva i svoj rad Narodnoj skupštini. Vrhovni javni tužilac nije odgovoran Narodnoj skupštini za postupanje u pojedinom predmetu.

Glavni javni tužilac odgovara za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Vrhovnom javnom tužiocu i neposredno višem glavnom javnom tužiocu, u skladu sa zakonom.

Javni tužioci odgovaraju za svoj rad glavnom javnom tužiocu, u skladu sa zakonom.

AMANDMAN XIX

Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 157. i član 157. Ustava Republike Srbije

Obavezna uputstva za postupanje glavnog javnog tužioca i javnih tužilaca

Član 157.

Vrhovni javni tužilac izdaje opšta obavezna uputstva za postupanje svih glavnih javnih tužilaca radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju.

Neposredno viši glavni javni tužilac može izdati nižem glavnom javnom tužiocu obavezno uputstvo za postupanje u pojedinom predmetu ako postoji sumnja u efikasnost ili zakonitost njegovog postupanja. Vrhovni javni tužilac može takvo uputstvo izdati svakom glavnom javnom tužiocu.

Glavni javni tužilac može javnom tužiocu izdati obavezno uputstvo za rad i postupanje.

Glavni javni tužilac i javni tužilac dužni su da postupaju po obaveznom uputstvu.

Niži glavni javni tužilac ili javni tužilac koji smatra da je obavezno uputstvo nezakonito ili neosnovano ima pravo na prigovor, u skladu sa zakonom.

AMANDMAN XX

Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 158. i član 158. Ustava Republike Srbije

Izbor i prestanak funkcije Vrhovnog javnog tužioca i glavnog javnog tužioca

Član 158.

Vrhovnog javnog tužioca bira Narodna skupština, na šest godina, na predlog Visokog saveta tužilaštva posle javnog konkursa, glasovima tri petine svih narodnih poslanika, u skladu sa zakonom.

Visoki savet tužilaštva predlaže Narodnoj skupštini jednog kandidata za Vrhovnog javnog tužioca.

Ako Narodna skupština ne izabere Vrhovnog javnog tužioca u roku, posle isteka narednih deset dana, njega bira, između svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor, komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana, većinom glasova.

Isto lice ne može biti ponovo birano za Vrhovnog javnog tužioca.

Glavnog javnog tužioca bira Visoki savet tužilaštva, na šest godina.

Pre isteka vremena na koje je izabran Vrhovnom javnom tužiocu i glavnom javnom tužiocu prestaje funkcija: ako to sam zatraži, ako bude ukinuto javno tužilaštvo, ako trajno izgubi radnu sposobnost za vršenje funkcije glavnog javnog tužioca, ako mu prestane državljanstvo Republike Srbije ili ako bude razrešen.

Vrhovni javni tužilac i glavni javni tužilac se razrešavaju ako budu osuđeni za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili ako nastupi neki od zakonom predviđenih razloga za razrešenje.

Protiv odluke Visokog saveta tužilaštva o prestanku funkcije glavni javni tužilac ima pravo na žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na ustavnu žalbu.

Vrhovni javni tužilac i glavni javni tužilac kojima prestane funkcija ostaju na funkciji javnog tužioca, u skladu sa zakonom.

AMANDMAN XXI

Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 159. i član 159. Ustava Republike Srbije

Uslovi za izbor glavnog javnog tužioca i javnog tužioca

Član 159.

Uslovi za izbor glavnog javnog tužioca i javnog tužioca uređuju se zakonom.

AMANDMAN XXII

Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 160. i član 160. Ustava Republike Srbije

Stalnost funkcije javnog tužioca

Član 160.

Funkcija javnog tužioca je stalna.

Pre navršenja radnog veka javnom tužiocu prestaje funkcija: ako sam to zatraži, ako trajno izgubi radnu sposobnost za vršenje funkcije javnog tužioca, ako mu prestane državljanstvo Republike Srbije ili ako bude razrešen.

Javni tužilac razrešava se ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili ako je u disciplinskom postupku utvrđeno da je učinio težak disciplinski prekršaj koji, prema oceni Visokog saveta tužilaštva, ozbiljno šteti ugledu javnog tužilaštva ili poverenju javnosti u javno tužilaštvo.

Odluku o prestanku funkcije javnog tužioca donosi Visoki savet tužilaštva.

Protiv odluke Visokog saveta tužilaštva o prestanku funkcije javni tužilac ima pravo na žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na ustavnu žalbu.

AMANDMAN XXIII

Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 161. i član 161. Ustava Republike Srbije

Imunitet i nespojivost

Član 161.

Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužilac i javni tužilac ne mogu biti pozvani na odgovornost za mišljenje dato ili odluku donetu u vezi sa vršenjem funkcije, izuzev ako učine krivično delo kršenje zakona od strane sudije ili javnog tužioca.

Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužilac i javni tužilac ne mogu bez odobrenja Visokog saveta tužilaštva biti lišeni slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vezi sa vršenjem svoje funkcije.

Zakonom se uređuje koje su funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa funkcijom Vrhovnog javnog tužioca, glavnog javnog tužioca i javnog tužioca.

AMANDMAN XXIV

Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 162. i član 162. Ustava Republike Srbije

Visoki savet tužilaštva

Nadležnost Visokog saveta tužilaštva

Član 162.

Visoki savet tužilaštva je samostalan državni organ koji obezbeđuje i jemči samostalnost javnog tužilaštva, Vrhovnog javnog tužioca, glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca.

Visoki savet tužilaštva predlaže Narodnoj skupštini izbor i prestanak funkcije Vrhovnog javnog tužioca, imenuje vršioca funkcije Vrhovnog javnog tužioca, bira glavne javne tužioce i javne tužioce i odlučuje o prestanku njihove funkcije, odlučuje o drugim pitanjima položaja Vrhovnog javnog tužioca, glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca i vrši druge nadležnosti određene Ustavom i zakonom.

AMANDMAN XXV

Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 163. i član 163. Ustava Republike Srbije

Sastav Visokog saveta tužilaštva

Član 163.

Visoki savet tužilaštva čini 11 članova: pet javnih tužilaca koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe.

Ministar nadležan za pravosuđe ne glasa u postupku za utvrđivanje disciplinske odgovornosti javnog tužioca.

Izbor članova Visokog saveta tužilaštva iz reda javnih tužilaca uređuje se zakonom.

Prilikom izbora javnih tužilaca u Visoki savet tužilaštva vodi se računa o najširoj predstavljenosti javnih tužilaca.

Narodna skupština bira četiri člana Visokog saveta tužilaštva među istaknutim pravnicima sa najmanje deset godina iskustva u pravnoj struci, od osam kandidata koje predloži nadležni odbor Narodne skupštine, posle javnog konkursa, glasovima dve trećine svih narodnih poslanika, u skladu sa zakonom.

Ako Narodna skupština ne izabere sva četiri člana u roku određenom zakonom, preostale članove posle isteka zakonom određenog roka, između svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor, bira komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana, većinom glasova.

Glavni javni tužilac ne može biti biran u Visoki savet tužilaštva.

Član Visokog saveta tužilaštva kojeg je izabrala Narodna skupština mora biti dostojan te funkcije.

Član Visokog saveta tužilaštva kojeg je izabrala Narodna skupština ne može biti član političke stranke.

Ostali uslovi za izbor i nespojivost sa funkcijom člana Visokog saveta tužilaštva kojeg bira Narodna skupština uređuju se zakonom.

AMANDMAN XXVI

Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 164. i član 164. Ustava Republike Srbije

Mandat članova Visokog saveta tužilaštva i predsednik i potpredsednik Visokog saveta tužilaštva

Član 164.

Član Visokog saveta tužilaštva bira se na pet godina.

Isto lice ne može biti ponovo birano u Visoki savet tužilaštva.

Visoki savet tužilaštva ima predsednika i potpredsednika. Predsednika Visokog saveta tužilaštva bira Visoki savet tužilaštva među članovima koji su javni tužioci, a potpredsednika među članovima koje bira Narodna skupština, na pet godina.

Pre isteka vremena na koje je izabran, članu Visokog saveta tužilaštva prestaje mandat ako sam to zatraži ili ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci. Članu koji je javni tužilac prestaje mandat i s prestankom funkcije javnog tužioca, a članu koji nije javni tužilac – i ako trajno izgubi radnu sposobnost za vršenje funkcije člana Visokog saveta tužilaštva.

Odluku o prestanku mandata člana Visokog saveta tužilaštva donosi Visoki savet tužilaštva. Protiv odluke dozvoljena je žalba Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na ustavnu žalbu.

AMANDMAN XXVII

Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 165. i član 165. Ustava Republike Srbije

Pravno sredstvo protiv odluke Visokog saveta tužilaštva

Član 165.

Protiv odluke Visokog saveta tužilaštva dozvoljena je žalba Ustavnom sudu, u slučajevima propisanim Ustavom i zakonom. Izjavljena žalba Ustavnom sudu isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe.

AMANDMAN XXVIII

Ovim amandmanom u Ustav Republike Srbije dodaju se naziv člana 165a i član 165a

Imunitet članova Visokog saveta tužilaštva

Član 165a

Članovi Visokog saveta tužilaštva ne mogu biti pozvani na odgovornost za mišljenje dato u vezi sa vršenjem funkcije člana Visokog saveta tužilaštva i za glasanje prilikom donošenja odluka Visokog saveta tužilaštva.

Članovi Visokog saveta tužilaštva ne mogu bez odobrenja Visokog saveta tužilaštva biti lišeni slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela koje su učinili kao članovi Visokog saveta tužilaštva.

AMANDMAN XXIX

Ovim amandmanom zamenjuje se član 172. st. 2. i 3. Ustava Republike Srbije

Pet sudija Ustavnog suda bira Narodna skupština, pet imenuje predsednik Republike, a pet opšta sednica Vrhovnog suda.

Narodna skupština bira pet sudija Ustavnog suda između deset kandidata koje predloži predsednik Republike, predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda između deset kandidata koje predloži Narodna skupština, a opšta sednica Vrhovnog suda imenuje pet sudija između deset kandidata koje na zajedničkoj sednici predlože Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva.

Nova ekonomija

Možda Vam se svidi i