MORATORIJUM NAJVIŠE NA KEŠ KREDITE

Od strane Ozon
0 komentar

Više od 50.000 kredita trenutno je u moratorijumu. Kako za portal N1 kažu u Narodnoj banci Srbije, najveći deo kredita čija otplata je pauzirana, čak 87 odsto, odnosi se na građane i to najviše na – keš pozajmice.

„Prema poslednjim raspoloživim podacima dobijenim od banaka sa 30. junom 2021. godine, preko 50 hiljada zahteva je odobreno klijentima, ukupne vrednosti 111,1 milijardi dinara. Imajući u vidu da je konkretna mera namenjena prevashodno dužnicima pogođenim ekonomskim posledicama pandemije kovida 19, broj dužnika kojima je ova mera odobrena na njihov zahtev je preko 83 odsto“, ističu u centralnoj banci, prenosi N1.

Za razliku od prva dva moratorijuma sprovedenim tokom protekle godine, koji je odobravan automatski svim dužnicima, ovaj put se za njega prijavljivalo.

Naime, tokom 2020. godine, svojoj banci su se javljali dužnici koji nisu želeli moratorijum, a ove godine, do kraja aprila, bankama su se javljali dužnici koji jesu želeli tj. koji su tražili pauzu u otplati.

Prvi moratorijum bio je, po vrednosti pauziranih kredita, najveći – oko dve milijarde evra.

Tada se, prema podacima Udruženja banaka Srbije za moratorijum se odlučilo 94 odsto građana koji imaju obaveze prema bankama, dok je nepunih šest odsto „izričito tražilo da nastavi sa otplatom“.

Kod preduzeća, za prvi moratorijum opredelilo se 92,9 odsto firmi, a 7,1 odsto izjasnilo se da želi i dalje da plaća svoje obaveze.

„Firme koje su odlučile da nepromenjeno plaćaju obaveze ka bankama su veće kompanije, tako da one čine oko 30 odsto ukupne kreditne zaduženosti privrede“, izjavio je u aprilu 2020. Vladimir Vasić, generalni sekretar UBS.

Moratorijum veći kod korisnika kredita manje vrednosti

Vrednost drugog moratorijuma bila je upola manja u odnosu na prvi i iznosila je skoro milijardu evra.

„Drugi moratorijum na obaveze prema bankama prihvatilo je 82 odsto građana i 69 odsto preduzeća. Ukupna vrednost drugog zastoja u otplati obaveza iznosi skoro milijardu evra. Ovaj udeo veći je kod mikro i malih pravnih lica (71 odsto odnosno 62 odsto), dok je u segmentu srednjih i velikih preduzeća polovina njih odlučila da nastavi plaćanje obaveza. Od građana koji koriste stambeni kredit, polovina se odlučila na moratorijum. Kod korisnika gotovinskih kredita, kreditnih kartica i minusa po tekućem računa taj udeo iznosi 84 odsto.

Procenat prihvatanja drugog moratorijuma bio je veći kod korisnika kredita manje vrednosti.

Kod trećeg moratorijuma, za koji su se prijavljivali zaintersovani dužnici – i građani i privreda, vrednost pauziranih zajmova na približnom je nivou kao i kod drugog – pomenutih 111,1 milijardu dinara je oko 945 miliona evra.

U NBS ističu da je centralna banka mere iz decembra prošle godine (kada je krenula prijava za treći moratorijum) odmerila tako da, s jedne strane, predstavljaju adekvatnu podršku građanima i privredi koji usled pandemije kovida 19 nisu u mogućnosti da izmiruju obaveze prema banci, odnosno koji mogu imati poteškoće u izmirivanju tih obaveza, a da, s druge strane, ne dođe do narušavanja finansijske discipline.

„Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima dodatno je smanjeno u odnosu na pretkrizni nivo, na 3,6 odsto koliko je iznosilo na kraju juna 2021. godine“, ističu u NBS napominjući da Narodna banka i ubuduće „ostaje posvećena rešavanju pitanja problematičnih kredita i sprečavanju nastanka novih“.

Izvor: bif.rs

You may also like