Ni pandemija nije zaustavila rast cena nekretnina u Srbiji, pa je tokom prošle godine prosečna cena novogradnje porasla za 1,8 odsto.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u proseku je kvadrat nove gradnje u Srbiji koštao 166.433 dinara ili 1.415 evra. Međutim, ogromne razlike postoje na tržištu, pa je tako u Tutinu bio najjeftiniji kvadrat – 452 evra, a na beogradskoj opštini Savski venac, pod velikim uticajem cena u Beogradu na vodi, 397.863 dinara ili 3.383 evra.
Po ceni kvadrata nove gradnje ubedljivo prednjače beogradske opštine Savski venac, Stari grad, Novi Beograd i Vračar. Takođe, velika potražnja je dovela i do visokih cena u Novom Sadu i niškim opštinama Crveni krst i Medijana, kao i u turističkim centrima kao što su Vrnjačka Banja i Čajetina (Zlatibor).
U Sremskoj Mitrovici je kvadrat novogradnje koštao 95.368,00 dinara za stan od 52 m2, što je 811 evra u proseku, a u Rumi 81.927, što je oko 698 evra. Novi stanovi u Staroj Pazovi su koštali 96.469 što je 821 evra u proseku po kvadratu.
Logika bi nalagala da što je viša cena više će se tražiti manji stanovi. U stvarnosti je drugačije i izgleda da ko ima para za skupe stanove na najtraženijim lokacijama, on stvarno ima para.
Tržište stanova u Srbiji nekada se razilazi sa ekonomskom stvarnošću, kao na primer prošle godine kada uprkos pandemiji i krizi i padu BDP-a, cene su opet rasle, ali i obim prometa nekretninama. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda ostvaren je rekordan promet od 4,2 milijarde evra, od čega 2,3 milijarde u kupoprodaji stanova.
Prema rečima vlasnika agencije za nekretnine Petra Šoraka, cene teško da će pasti sve dok je ovolika tražnja.
„Objekti koji su trenutno u izgradnji, cena je 900 evra po kvadratu, tu je uračunat porez na dodatu vrednost, tendencija rasta cena i u nekom budućem periodu će se kretati od 950-1000 evra. I prošla i ova kriza nisu nešto drastično uticale na tržište nekretnina u Srbiji, prošle godine negde u aprilu mesecu je došlo do stagnacije, ali već u julu mesecu je drastično skočila prodaja stanova, u oktobru pogotovo. Puno nas drži neku određenu količinu novca i dalje u “slamaricama”, bankarske kamate su jako niske na štednju i ljudima se više isplati taj novac plasirati u nekretnine gde je koliko toliko stabilno tržište“, objašnjava Šorak, uz napomenu da kada je cena nekretnine u pitanju, nije bitno da li je u pitanju Novi Sad, Beograd ili Mitrovica. “Većina ljudi i pita da je u Novom Sadu jedna cena, u Beogradu druga, jeste ali je velika potražnja u Mitrovici, to diktira tržište. To je jedan od razloga, drugi razlog je što su investitorima poskupelo opremanje, materijali i sirovine su otišli gore, na primer čelik je poskupeo 30%, zatim izvođački radovi, sve je manje dobrih majstora, da bi zadržali dobrog majstora trebate ga i platiti, što je sasvim normalno i korektno”.
On ističe da su cene stare gradnje umerenije i da ili stagniraju ili blago rastu. „Što se tiče kuća, problem je što prodavci kada prodaju svoje nekretnine, zanemarimo taj emotivni deo ne gledaju realno na situaciju, upoređuju kuće sa starim stanovima i novim stanovima, to se ne može porediti jer kada imate stariji stan, vi ćete ga obnoviti renovirati i prodavati, na tržištu imate jako malo starih stanova jer je razlika između stare i nove gradnje drastično povećana, ljudi koji prodaju stare stanove žele da kupe neke nove manje stanove, isto tako i kod kuća, cene su visoke, uvek morate uložiti još novaca da je renovirate, većinom se mladi bračni parovi opredeljuju za nove stanove, tu imaju i povrat PDV, ulaze u novo.“, ističe Šorak.
Prošle godine od marta do kraja maja tržište stanova bilo je skoro zaustavljeno, ali prema rečima Petra Šoraka od sredine godine je naglo krenulo na gore. „Ta situacija nije dugo trajala, i banke su se našle u nezgodnom položaju, nisu znale kome mogu a kome ne mogu plasirati kredite, jedno vreme svi oni koji su radili u autoindustriji nisu mogli dobiti kredite. Sada, trenutno kod nas u Mitrovici kada pogledate prošlu godinu odnos je negde 50-50, gotovinskih i kreditnih kupovina, negde je taj procenat i 70-30, u Mitrovici nije taj slučaj, mi smo malo tržište i nešto preko 50% su stambeni krediti”.
Kada je gradnja u Sremskoj Mitrovici u pitanju, Petar Šorak, kaže da se trenutno gradi u Ratarskoj ulici, na obodu naselja Matije Hudji, preko puta Zmajeve škole, “ Tu su 3 investitora, to je nekih oko 100 stanova, na toj lokaciji. Imamo ovde SDK, negde oko 60 stanova, takođe kreće Cvetna ulica sa nekih 15 stanova, i preko puta Briona na Savi će biti jedna zgrada od 10 stanova. U pripremi je Bulevar, negde oko 50-ak stanova”, objašnjava Šorak.
I dodaje da cenu kvadrata ne diktira mesto, cene su potpuno iste. “Imate ljude koji žele da žive u zelenilu, neki žele da žive u centru, tako da je cena ujednačena”.
