Dr Jasmina Jandrić Kočić ANTITELA? Sve o antitelima.

Od strane Ozon
0 komentar

Put od prve doze vakcine protiv korona virusa do momenta kada je razvijen određeni nivo imuniteta na njega, ume da bude stresan. Dok većina građana naše zemlje koja se odlučila za jednu od ponuđenih vakcina u potpunosti veruje svom organizmu i imunitetu, drugi su odlučili da to i naučno potvrde.

Kako je sredinom januara počela masovna vakcinacija u našoj zemlji, tako su i građani počeli da se raspituju o njenom učinku. Ono što vakcinisane interesuje su antitela koja naš organizam stvara u borbi protiv korone, ali i svih drugih virusa.

I razlog za to jeste da se koliko-toliko vrate u normalan život spokojni da, čak i ako se zaraze kovidom, neće završiti na bolničkom lečenju.

Ipak, uvek postoji mnogo nedoumica, mnogo pitanja, a mi smo ovom prilikom pokušali da vam damo odgovore na ona najvažnija i najaktuelnija.

1. Šta su antitela

Antitela su sastavni deo odbrambenog sistema, koji naše telo brani od mikroorganizama (bakterija, virusa, gljivica…) To su veliki molekuli koje proizvodi naše telo za svaki mikroorganizam zasebno, tako da se antitelo i mikroorganizam od kojeg se telo brani kombinuju kao dve dečije puzle (ili po principu ključa i brave). Kada napadač (mikroorganizam) dospe na površinu ćelije ili prodre u ćeliju, molekuli antitela se prilepe za površinu tog mikroorganizma. Tako„prilepljeno“ antitelo aktivira druge sisteme odbrane (serum komplemente, fagocite i druge).

2. Da li treba proveriti antitela

Nakon svake infekcije i/ili vakcinacije antitela se stvaraju u određenoj količini. Nivo stvorenih antitela zavisi od težine kliničke slike, količine i vrste mikroorganizama (posle nekih infekcija imunitet je doživotan) ali i od stanja organizma. Budući da antitela predstavljaju samo deo imunog sistema, nije neophodno proveravati titar antitela.

3. Kada bi trebalo obaviti testiranje

Budući da se antitela u punoj količini stavraju tek nakon tri, odnosno četiri nedelje, testiranje je moguće uraditi tada. To ne znači da neko neće antitela stvoriti i ranije, a neko i kasnije, budući da nismo svi isti, a ni sve vakcine ne stvaraju antitela istom brzinom.

4. Gde se može obaviti testiranje

Za sada, testiranje na prisustvo antitela se može obaviti u brojnim laboratorijama.

5. Kako se vrši testiranje

Testiranje su vrši uzimanjem venske krvi pod sterilnim uslovima.

6. Kakvi testovi postoje, šta testirati

Postoji ceo dijapazon testova, kvalitativnih, semikavntitativnih i kvantitativnih.

7. Koliko košta testiranje

Cenu formira svaka laboratorija ponaosob.

8. Koliko se čekaju rezultati

Različito u svakoj laboratoriji.

9. Šta znače brojke, zašto su različite

U svetu, pa i kod nas, koriste se testovi različitih proizvođača. Slikovito rečeno, kao što ni kalupi svih proizvođača cipela nisu isti, tako ni referentne vrednosti testova.

10. Kada koja vakcina stvara antitela

U zavisnosti od samog dizajna vakcine ali i osobe koja je vakcinisana, antitela se stvaraju različitom brzinom. Prema do sada dostupnim podacima, najbrže se stvaraju nako vakcinacije vackinom američkog i ruskog proizvođača, dok se najsporije stvaraju kod vackinacije mrtvom vakcinom („Sinofarm“)

11. Kada smo konačno zaštićeni

Svako od nas će biti konačno zaštićen kada se postigne kolektivni imunitet. Vakcinacijom protiv neke bolesti ne štitimo samo sebe, već i nevakcinisane (decu do 18 godina u ovom slučaju), one koji nisu stvorili imunitet, one koji su ga imali, pa je vremenom opao…Ukoliko imamo člana porodice koji će možda nakon vakcinacije stvoriti nedovoljnu zaštitu (stariji, oboleli od malignih, autoimunih bolesti i sl), potrebno je da se mladi i ѕdravi članovi porodice vackinišu kako bi ih zaštitili. Nije redak slučaj da neki član porodice koji nema simptome ili su oni zanemarljivi „donesu“ bolest svojim ukućanima.

12. Koliko se zadržavaju antitela

Prema do sada poznatim podacima iz istraživanja, zaštita nakon vakcinacije bi trebalo da u proseku traje godinu dana i više.

13. Da li svi dobiju antitela

Postoji izvestan procenat osoba koje, nakon infekcije ili vakcinacije ne stvore merljiv titar antitela. To ne znači u svim slučajevima da su te osobe sasvim podložne bolesti, ali upravo zbog ovih osoba i onih kod kojih je vakcinacija protiv neke bolesti odložena ili kontraindikovana je potrebno da se stvori bedem koji ih štiti-okolina vakcinisanih osoba u ljihovom okruženju-tzv „kolektivni imunitet“

14. Šta utiče na manjak antitela

Iscrpljen, pothranjen organizam, autoimune bolesti, maligne neoplazme, lekovi i medicinske procedure, sve ovo utiče na imuni odgovor.

15. Kako da „gajite“ antitela

Uredan život sa dovoljno sna i redovnih obrocima, raznovrsna ishrana u kojoj su zastupljeni voće, povrće, žitarice i proteini, umerena fizička aktivnost na otvorenom su faktori koji snaže telo. Izlaganje virusu nikako nije način da se podstakne imuni sistem, jer svako od nas je različit i stvori različit nivo antitela. Prilikom izlaganja virusu ne možemo znati kom broju virusnih čestica smo izloženi

16. Da li su antitela jedina zaštita

Organizam ima dve osnovne vrste imuniteta, humoralni i celularni imunitet. Humoralni podrazumeva hemijske supstance koje naš organizam proizvodi, (najčešće su to antitela) koja se vezuju i neutrališu protivnika. Celularni imunitet su limfociti, ili “policajci” koji „patroliraju“ dok cirkulišu u našoj krvi a kad prilikom vakcinacije dobiju sliku “zlikovaca”, organizam ih šalje na zadatak da kruže čitavim organizmom sa podacima o protivniku i jure ga, a kada ga nađu, neutrališu ga i „uhapse“.

17. Da li antitela pomažu kod novih sojeva

Antitela se stvaraju na različite delove mikroorganizama. Neki delovi su u novim sojevima promenjeni, a neki nisu.

18. Da li više antitela ima posle vakcine ili bolesti

U proseku se značajno viši titrovi antitela viđaju nakon vakcinacije. Visok tirat antzitela se vidi i kod većčine osnih koji su imali tešku kliničku sliku, ali to nije pravilo bez izuzetka.

19. Da li i pored svega mogu da dobijem koronu

Ukoliko se neoprezno izlažemo visokim infektivnim dozama, naš imunitet može da poklekne. Vakcinacija ne štiti apsolutno od infekcije, ali štiti od teških kliničkih slika i smrti.

20. Da li mogu opet da se vakcinišem
Revakcinacija nakon dve doze vakcine do sada nije planirana.

 

You may also like