DA SE NE ZABORAVI: Održan pomen dr. Lazaru Rašoviću

Od strane Ozon
0 komentar

Danas na Pravoslavnom groblju u blizini Spomen parka održan je parastos dr. Lazaru Rašoviću. Ovaj dogadjaj organizovao je Savez „Srpski Soko“ i Muzej Srema, uz podršku Grada Sremska Mitrovica.

dr Lazar Rašović bio je novinar, radikalski prvak, doktor prava, advokat, oficir vojske Kraljevine Crne Gore, sudija Lovćenskog odreda i 1936-1937. kao i predsednik mitrovačke opštine.

Pokrenuo je akciju gradnje keja i ukorićenja Čikasa, čime se 1938. godine Sremska Mitrovica po prvi put izborila sa plavljenjem.

Rodjen je 1888. godine u Crnoj Gori a preminuo devetog decembra 1965. u svom domu.

“Predsednik mitrovačke opštine, dr Lazar Rašović postaće početkom 1936. godine i već krajem januara iste godine, u duhu pojačanog jugoslovenskog naconalizma koji se projavio kao posledica ubistva Kralja Aleksandra, pokrenuće inicijativu za promenu naziva ulica. Neke od njih i danas nose nazive koje su dobile pre više od osam decenija. Među takvima su Zmaj Jovina, Svetog Save, Masarikova, Branka Radičevića, Svetozara Miletića, Đure Jakšića…
Dr Lazar Rašović nije samo menjao nazive naših ulica, već je radio i na njihovom uređenju. U arhivi sednica Gradskog poglavarstva nalazimo da je tokom 1937. godine Mitrovica izdvajala sredstva za uređenje Ulice Kralja Aleksandra (danas Kralja Petra), današnjeg Pašićevog trga i kompletne pešačke zone, sve do Žitnog trga.
Na sednici od 25. februara 1936. Rašović će pokrenuti inicijativu za gradnju velike klanice i u tu svrhu grad će dobiti zajam od milion dinara. Svestan da je Mitrovica poljoprivredni kraj i da bi klanica mogla doneti koristi i gradu i njenim meštanima, ovaj projekat bio je proglašen za jedan od najvažnijih.
Pa ipak, stalno plavljenje potoka Čikas i sveže uspomene na velike poplave iz 1932. promenile su planove, pa je 26. maja 1937. zatražio da se zajam preusmeri na ojačanje postojećeg zečijeg nasipa tako što će se izgraditi betonski nasip i kej. Posle nekoliko pokušaja i Rašovićevog ličnog odlaska u Novi Sad, u središte Dunavske Banovine, predlog je prošao, pa su radovi počeli u septembru iste godine.
​Svoju odluku, Rašović je obrazložio stavom da klanica jeste potrebna, ali da nema smisla graditi je dokle god se grad ne izbori sa poplavama koje od godine do godine zadaju probleme i traže velika sredstva za zaštitu grada i sanaciju štete.
​Radovi će biti okončani 1938, a uporedo sa njima biće konačno rešeno i pitanje Čikasa koji je ukorićen. Tadašnji predsednik opštine Jovan Tomić izjaviće u nedeljniku Srem, da je Rašovićeva procena bila više nego precizna.
Srem će po okončanju radova setiti Mitrovčane da je izgrađeno ukupno 600 metara betonskog zida na najkritičnijem delu obale. Pored ovih, obavljeni su radovi i na zatvaranju nasipa na delovima gde je već bio ugrožen, a iz zajma koji je obezbedio Rašović, u planu je bila i izgradnja još 1.500 metara zemljanog nasipa.
Mitrovačka obaloutvrda doživeće još nekoliko promena, a nakon poplava iz 2014. godine dobila je i panele koji bi trebalo da konačno stave tačku na problem kojeg je bio svestan i Lazar Rašović. U međuvremenu, Mitrovica je dobila i klanicu, jednu od najvećih u bivšoj Jugoslaviji, koja je ne tako davno ponovo pokrenula svoju proizvodnju, baš 2014. godine, u vreme velikih poplava.
I kao što je naša obaloutvrda nastala radom generacija svesnih ne samo lepota, već i opasnosti koje sa sobom nosi Sava, tako je i naš Grad prolazio kroz različite faze svog razvoja. Jedan od onih koji su nemerljivo zaslužni za Mitrovicu kakvu danas imamo svakako je Lazar Rašović koji je svoju ljubav prema gradu na Savi dokazao ne samo kao njen prvi čovek, već i kao predani advokat, pravni pisac, etičar, borac za nacionalno pravo naroda koji je 1918. godine Mitrovici doneo vekovima čekanu slobodu.” rekao je zamenik gradonačelnice Samardžić Petar.

Možda Vam se svidi i