Frilenseri traže pravedne poreze. Evo i šta misli jedan “bivši frilenser“

Peticiju “Ne uništavajte frilensere” kojom se od ministra finansija Srbije Siniše Malog traže pravedni, niži porezi, potpisima podržalo više od 18.000 frilensera.

Potpisi se prikupljaju već nedelju dana, od kada je nezvanične najavljena naplata poreza frilenserima tako što će nekima biti uzeto i do 80 odsto prihoda.

Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti i Tim “Kreni-Promeni” su danas objavili da planiraju da zahtev zvanično predaju pošto sakupe 30.000 potpisa i formulišu predloge državi o uređenju te oblasti poslovanja, naročito digitalnog IT sektora.

Tim za formulsanje predloga državi o uređenju te oblasti imaćee pravne, poreske i ekomomske eksperte, i predstavnike frilensing zajednice – piše u saopštenju.

Planirano je i organizovanje onlajn javne rasprave.

Državi će biti predloženo da zakonski reguliše status frilensera i da se odredi poreski model koji će omogućavati i stimulisati poslovanje tog sektora.

Ukazano je i da niko ne misli da ne treba plaćati porez, ali on mora biti realno utemeljen.

Ocenjeno je da je bitno da se prepozna specifičnosti delatnosti frilensera i da se shvati “da je reč o poslovima i novcu koji lako mogu da odu iz Srbije, a sa njima verovatno i ljudi koji se bave ovim poslovima”

Razgovarali smo sa jednim od zaposlenih koji rade “online” sa nekoliko stranih firmi, on smatra da su trenutno nameti koji se traže veliki ali i dodaje da mu nije jasno zašto se frilenseri boje oporezivanja.

“ Ako radiš poslove za strane firme kao frilenser i u roku od godinu dana ne zaradjuješ neke “ozbiljne” novce. Ozbiljne, mislim preko 1000 evra onda to i nije posao za tebe. Mislim da ozbiljnim frilenserima ne bi trebao da bude problem otvaranje paušalne firme jer uz plaćanje poreza dobijamo i benifite, a to je socijalno i penzijsko osiguranje. Istovremeno uz furmu dobija se i mogućnost za ozbiljnije poslove jer strane firme isto kao i naše u većini slučajeva preferiraju da naprave ugovor na duži vremenski period što donosi i ozbiljniji posao ali i ozbiljniju zaradu. Mislim da će frilenseri koji rade takoreći na “crno” naći novu mogućnost, kao na primer da im se novac uplati preko nekih rodjaka u inostranstvu. Istovremeno velika većina frilensera novac dobija preko virtuelnih banaka kao što su Skrill i slične i ne znam kako se to može ispratiti. Zakon o oporezivanju frilensera postoji i ako se ozbiljno baviš svojim poslom, onda otvaranje paušalne firme ne bi trebao biti problem. Isto tako, moje mišljenje jeste, da bi država trebala one koji imaju ozbiljne prihode a te iste ne prijavljuju trebala uvesti u paušalni sistem kao što se to dešava sa preduzetnicima koji predju odredjenu svotu prometa i ulaze u PDV. Ako je to izvodljivo, ne radim u Poreskoj upravi.”, kaže za Ozon Medija jedan od radnika za nekoliko inostranih firmi koji radi kao paušalac i dodaje da njemu ovaj sistem odgovara.

Nedavno upozorenje Poreske uprave da sami to regulišu, pre nego što ih oni uhvate, uznemirilo je većinu od verovatno i 100.000 “slobodnjaka” koji rade “na daljinu”.

Činjenica je da će ovih dana knjigovođe imati više posla. Prihode iz inostranstva obveznik treba sam da obračuna, što je u praksi – nemoguće.

– Visina poreza i doprinosa zavisi od vrste prihoda, da li je autorski honorar ili ugovor o delu, od toga da li je zaposlen ili ne – objašnjava nam Đerđ Pap, potpredsednik UO Udruženja poreskih savetnika. – Čitav je niz razlika, od stopa do dozvoljenog odbitka. Prema mom proračunu, kada se sve uzme u obzir, obaveze se kreću od 29,5 do 80 odsto. U slučaju honorara odbitak ide od 34 do 50 odsto. Kod ugovora o delu on je 20 odsto.

Kada je reč o ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, sam obveznik mora da zna da li ga sa državom, iz koje stižu sredstva, naša zemlja ima ili ne. Najčešće se porezi plaćaju po mestu boravka onoga koji prihoduje. Znači da najveći broj njih, pošto su građani Srbije, moraju da plaćaju obaveze u našoj zemlji. U slučaju država sa kojima nemamo ovakav ugovor, postoji opasnost dvostrukog oporezivanja.

Činjenica je da se, bez pomoći stručnjaka, ova poreska formula ne da postaviti, niti rešiti. Zato im i nije jasno zašto se ljudi koji zarađuju u inostranstvu nisu bolje raspitali.

– Neki ljudi zarađaju male iznose i možda ne bi bilo loše da se razmišlja o neoporezivom mesečnom iznosu, kako oni koji primaju od 100 do 200 evra ne bi plaćali porez – kaže Đerđ Pap. – Mi takvo rešenje sada nemamo. Ovo nije najoptimalniji model plaćanja. Postoje drugi modeli koji su poreski povoljniji.

Poreznici čekaju da se frilenseri sami jave. Onima koji nastave da ih ignorišu, prete kazne. Za sitnije prekršaje novčane, a u slučaju poreske utaje i – zatvorske.

– Ko za ostvarene prihode ne podnese poresku prijavu kazniće se novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara – kažu u Poreskoj upravi. – Za krivično delo poreske utaje odgovaraju oni koji, u nameri da potpuno ili delimično izbegnu plaćanje poreza, daju lažne podatke, ili ih prikrivaju. Ako iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi milion dinara, kazniće se zatvorom.

Različite osnovice i stope

Poreska osnovica je bruto prihod umanjen za normirane troškove čija visina zavisi od vrste ugovora, odnosno vrste prihoda koje je to lice ostvarilo, objašnjavaju u Poreskoj upravi. Stopa poreza je 20 odsto. Obračun doprinosa zavisi od toga da li je osoba osigurana po osnovu zaposlenja. Ukoliko jeste, obračunava se doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 25,5 odsto. I ukoliko nije, plaća doprinos za zdravstvo po stopi 10,3 odsto.

Ako prihodi iz inostranstva imaju tretman zarade, poreska osnovica se umanjuje za mesečni neoporezivi iznos. Poreska stopa iznosi 10 odsto. Obračun doprinosa je isti kao u prvom slučaju, samo što plaćaju i osiguranje za slučaj nezaposlenosti po stopi od 0,75 odsto.

Nomadi

Srbija ima ambiciju da postane omiljena destinacija digitalnih nomada. I oni, međutim, moraju da plaćaju porez.- Digitalni nomadi, ukoliko se registruju kao preduzetnici ili društvo ograničene odgovornosti, imaju povoljonosti – kaže Đerđ Pap. – To je predviđeno nedavnim izmenama zakona. Svakako plaćaju porez, ali kada uđu u sistem, imaju određene olakšice.

Novi Magazin/Ozon Media/Kamatica

You May Also Like