Danas obeležavamo Svetski dan srca

Sremska Mitrovica – Pod sloganom „Svim srcem za zdravo srce“ danas je širom sveta, Srbije, pa i u Sremskoj Mitrovici obeležen Dan srca – 29. septembar. Tim povodom konferenciju za medije održli su dr Branka Malbašić Zečević, dr Nikola Ivanović i načelnik Gradske uprave za zdravstvenu i socijalnu zaštitu Vojislav Mirnić.

Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine, sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti. Svake godine u svetu 17,9 miliona ljudi umre kao posledica bolesti srca i krvnih sudova, a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 85% prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost). 

Živimo u vremenu pandemije COVID-19 koja je opteretila zdravstvene sisteme, zdravstvene radnike i podigla nivo individualne odgovornosti za sopstveno zdravlje i zdravlje celokupnog društva. Tok pandemije je još uvek nepredvidiv, zbog čega je briga o stanju našeg srca trenutno važnija nego ikada. Zato ove godine, 29. septembra, kampanja povodom obeležavanja Svetskog dana srca ističe značaj bolesti srca i krvnih sudova, koje su vodeći uzrok smrti u svetu. COVID-19 naročito ugrožava srčane bolesnike i stavlja ih pod dvostruki rizik. S jedne strane, srčani bolesnici su već narušenog zdravlja, a ako se inficiraju virusom SARS-COV-2, rizik da razviju težu kliničku sliku COVIDA-19 je veći.

Ljudi koji imaju srčanu slabost su mnogo osetljiviji na infekciju COVID-19 i razvoj komplikacija. Srčana slabost je ozbiljno zdravstveno stanje, kada oslabljeni srčani mišić ne snabdeva telo dovoljnom količinom krvi. Simptomi i znaci srčane slabosti su: otežano disanje, umor i otok potkolenica. Od srčane slabosti u svetu boluje 26 miliona ljudi. Srčana slabost je najčešći uzrok hospitalizacija u svetu. Od pet srčanih bolesnika, jedan će razviti srčanu slabost.

Najznačajniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti

Većina KVB je uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati, kao što su: visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna uhranjenost/gojaznost, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest. Međutim, postoje i neki faktori rizika koji ne mogu da se kontrolišu. Među najznačajnije faktore rizika, koji su odgovorni za smrtnost od KVB, ubrajaju se: povišen krvni pritisak (kome se pripisuje 13% smrtnih slučajeva na globalnom nivou), upotreba duvana (9%), povišen nivo šećera u krvi (6%), fizička neaktivnost (6%), i prekomerna telesna masa i gojaznost (5%).

Nešto više o aktivnostima lokalne samouprave u cilju prevencije zdravlja govorio je načelnik Mirnić.

SAVETI DA SAČUVATE SVOJE SRCE

–Budite mudri u izboru hrane i pića
-Smanjite slatke napitke i voćne sokove – izaberite vodu ili nezaslađene sokove.
-Zamenite slatkiše i slatke poslastice svežim voćem kao zdravom alternativom.
-Pojedite pet porcija voća i povrća (otprilike po nekoliko dnevno) – mogu biti sveže, smrznute, konzervirane ili sušene.
-Кonzumirajte određenu količinu alkohola u skladu sa preporučenim smernicama.
-Ograničite prerađenu i prženu hranu, koja često sadrži velike količine soli, šećera i zasićenih i transmasti.
-Pravite kod kuće zdrave obroke.
–Budite fizički aktivni
-Budite fizički aktivni najmanje 30 minuta svakodnevno sedam dana u nedelji.
-Prošetajte do posla ili do prodavnice.
-Кoristite stepenice umesto lifta.
-Uključite se u neki sport ili ples.
-Bavite se fizičkom aktivnošću na poslu (pauzu iskoristite za lagane vežbe istezanja ili kratku šetnju).
-Ako putujete autobusom, siđite dve stanice ranije.
-Na posao idite biciklom, ako je to moguće.
-Bavite se fizičkom aktivnošću dok gledate televiziju (čučnjevi, vožnja sobnog bicikla, vežbanje na steperu).
-Što više slobodnog vremena provodite u prirodi, fizički aktivno (šetnja, rad u bašti, vožnja bicikla ili rolera).
– Recite „ne” pušenju
-To je najbolja stvar koju možete da uradite za poboljšanje zdravlja vašeg srca.
-U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od koronarne bolesti srca se značajno smanjuje.
-Posle 15 godina nakon prestanka pušenja, rizik od bolesti srca i krvnih sudova vraća se na rizik nepušača.
-Prestankom pušenja, poboljšaćete svoje zdravlje i zdravlje vaših najbližih.
-Ako imate problema sa prestankom pušenja, potražite stručni savet.

You May Also Like