ČUVAŠ PRIRODU – ČUVAŠ SEBE: Ne sa strane u kantu sve može da stane

Prema gradskoj Odluci o održavanju čistoće u selima donetoj u oktobru 2014 godine svi meštani seoskih sela sa teritorije Grada Sremska Mitrovica u obavezi su da sav komunalni otpad odlažu u kante čiji sadržaj će dalje transportovati JKP „Komunalije“ na Regionalnu deponiju Srem – Mačva.

 

Prema gradskoj Odluci o održavanju čistoće u selima donetoj u oktobru 2014 godine svi meštani seoskih sela sa teritorije Grada Sremska Mitrovica u obavezi su da sav komunalni otpad odlažu u kante čiji sadržaj će dalje transportovati JKP „Komunalije“ na Regionalnu deponiju Srem – Mačva.

Nakon donete Odluke prema istoj javio se otpor meštana seoskih sredina, ali jedno po jedno sva su sela morala da je prihvate, tako da se sada na Deponiji odlaže i otpad iz sela što nije bio slučaj tokom prvog perioda rada.

 

Nešto više o radu Deponije govorio je Nebojša Popović, direktor.

“Prema Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom koja je u skladu sa pristupnim Poglavljem 27 koje se odnosi na životnu sredinu i novim Zakonom o upravljanju otpadom podrazumeva se da će u Srbiji biti izvršena regionalizaciju u problematizaciji prikupljanja smeća. Regionalni centri se već formiraju i jedan od njih je i Mitrovica koja je počela da radim u julu 2014. godine, nakon svih priprema i dobijanja dozvola za probni rad. To je bila prva faza projekta, a da naredna faza podrazumeva izgradnju linije za separaciju koja je u toku”, počinje Popović.

Radovi na izgradnji hale u kojoj će biti smeštena linija za separaciju otpada u punom su jeku i ulaze u samu završnicu. Nakon završetka tih radova pristupiće se i samoj instalaciji opreme, odnosno linije koju je proizvela firma iz Rume, tako da je domaće proizvodnje.

Linija je automatizovana, dugačka oko 18 metara i do 10 operatera će na njoj vršiti selekciju otpada.

„Kroz tu liniju mi ćemo na jedan kvalitetan način moći da izvršimo selekciju otpada tako što ćemo iz postojećeg otpada izdvojiti one materije koje mogu dalje da se eksploatišu, odnosno da se prodaju i recikliraju, pa će tako preduzeće Regionalna deponija „Srem – Mačva“ od toga imati određene ekonomske benefite. Ono što zaista ne može da se eksploatiše završiće u telu deponije, takozvanoj kaseti, ali to znači neka manja količina otpada čime se ujedno povećava vek trajanja te postojeće kasete“, rekao je Popović.

Kranji cilj je, podseća on, upravo to, da što manje otpada završi u samoj kaseti, a da se veći deo istog uputi na druge korisnike i ostvari materijalna dobit.

Životni vek jedne kasete na Deponiji može biti između 7 i 12 godina, a sve u zavisnosti od količine otpada koji se u nju otprema, nakon toga se otvara nova kaseta, ali da bi se ona otvorila mora da se izvrše, odnosno primene posebne hidro – izolacione mere koje će sprečiti kontaminacija zemljišta i voda.

“Kaseta u kojoj trenutno odlažemo otpad je pre svega izolovana od podzemnih voda, znači onemogućeno je dopiranje deponijskih voda u podzemne vode, zemlju i zagađenje prirodnih resursa. Bez obzira što je Deponija u blizini reke Save i jedan kanal sva voda koja ima kontakt sa otpadom se vraća na reciklažu”, objašnjava Popović.

On dodaje da u svetu postoji tedencija da se deo otpada koji ne može da se reciklira i završava u kasetama deponija na kraju spali pošto ono ima visoku energetsku vrednost i može da se iskoristi kao povoljno gorivo.

“Najidealnije bi bilo da se deo otpada reciklira, a deo koji ne može da se iskoristi u te svrhe spali i jednostavno tako pretvori u gorivo, međutim same instalacije su skupe, mada ko zna,  možda se u nekoj narednoj fazi stvore uslovi za tako nešto”, priča Popović.

U Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom jedan regionalni centar treba da obuhvata 350.000 stanovnika ili da pokriva prečnik od 50 kilometara zbog racionalnosti troškova transporta otpada. Upravo zbog toga su u februaru mesecu ove godine na XII sednici Skupštine Grada Sremska Mitrovica usvojene odluke o davanju saglasnosti za korišćenje kapaciteta Regionalne deponije komunalnog otpada „Jarak“ za deponovanje otpada sa teritrija opština Bogatić i Šid.

Ovim odlukama data je saglasnost da JKP “Regionalna deponija „Srem – Mačva“ može vršiti uslugu odlaganja čvrstog, neopasnog komunalnog otpada sa dve pomenute opštine na sanitarnoj deponiji „Jarak“.

Te dve opštine će plaćati cenu deponovanja 20 eura po toni smeća u prvoj godini što je još uvek niže od tržišne vrednosti koja treba da bude 25 eura/t.

U sledećoj fazi nakon 7-12 godina koliki je životni vek ove kasete biće izgrađena nova kaseta. Za sada godišnje se u postojeću deponuje do 50.000 tona otpada, koliko je i projektovano. Od toga 60% otpada dolazi sa teritorije Šapca, a ostatak sa teritorije Sremske Mitrovice.

“Šabac je znatno veći od Mitrovice i normalno je da veće količine otpada i deponuj, godišnje to bude oko 50.000 tona s tim što komunalna preduzeća oba grada čine velike napore svojim radom doprinesu zatvaranju divljih deponija koje su veliki problem u mnogim seoskim, ali i gradskim sredinama. Za vremenski period od 2,5 godina oko 120 tona smeća smo lagerovali u kasetu, a očekujem da će se ta količina osetno smanjiti kada sa radom startuje linija za separaciju, priča dalje Popović.

Otpad ima veliki potencijal, ali koliku ekonomsku dobit može da donese, objašnjava Popović, zavisi mahom od tržišta, koje zna biti nestabilno, pa je tako prethodnih nekoliko godina potražnja za recikliranim materijalima bila nešto manja, ali bez obzira na to, naglašava direktor, reciklaža je u svakom smislu opravdana.

Na sanitarnoj deponiji u “Jarku” meri se svaki kilogram smeća, a isto to se radi i u transfer stanici u Šapcu in a taj način se došlo do podataka da produkcija orpada dnevno po stanovniku se kreće od 0,85 do 0,89 kilograma.

Regionalna deponija “Srem – Mačva” jeste komunalno preduzeće koje otvara vrata za sve građane, komunikacija sa ljudima je, navodi Popović, za njih izuzetno bitna i od velikog značaja.

“Sve je stvar komunikacije i edukacije, potrebno je da se stvara nova kultura, odnosno da ljudi nauče kako da tretiraju otpad, svi građani koji žele mogu da nas posete, da dođu i dobiju prave, tačne i proverene informacije, da se upoznaju sa deponijom i radom iste i na taj način shvate koliki je značaj ove naše, ali i svih drugih sanitarnih deponija, da razumeju zašto i u kojoj meri su one korisne za život, za okolinu, za prirodu. Iz cele Srbije imamo povremene ekskurzije, želimo da pokažemo šta smo do sada uradili na deponije, na koji način mi tretiramo otpad, da objasnimo koja je naša zamisao, šta je ono što su naši naredni koraci. Želimo da nam gradovi i sela budu čisti, ali to ne može tek tako, na tome se mora raditi, zajedno i mi i građani”, priča Popović.

Tu napominje da je na građanima jedan jako bitan korak, a to je primarna separacija otpada. Da bi se stvorili kvalitetni uslovi za separaciju otpada na deponiji moraju se razvrstavati u prvom mahu mokra i suva frakcija, znači organski otpad treba da se odvaja u kao jedna, a ostali otpad kao druga celina uposebnim kontejnerima, samo takav otpad se može lako razvrstati i plasirati na tržište ponovo.

“Moram da se osvrnem na projekat koji je naše Javno komunalno preduzeće “Komunalije” pre nekog vremena realizovalo sa komunalnim preduzećem iz Osijeka u okviru prekogranične saradnje Srbija – Hrvatska i projekta “The case for zero waste” u okviru kojeg je jedan broj građana Sremske Mitrovice dobio kompostere, tako das u oni dobili mogućnost da biorazgradivi otpad posebno prikupljaju i samim tim on nije opterećivao dnevne isporuke smeća naših građana, količina otpada koja je zavrđšavala na deponiji je i na taj način za nijansu manja”, objašnjava direktor Popović.

Prema njegovim rečima u mnogim razvijenim zemljama se na razne načine stimuliše primarna separacija otpada, pa su negde računi za odvoženje takvog otpada manji ili se isto odvozi besplatno. Međutim, Popović napoiminje, da je pre svega potrebno da se građanima obezbede uslovi za primarnu separaciju i da se tek onda može očekivati da joj građani i pristupe.

Regionalna deponija “Srem –Mačva” je jedan od prvih kompletnih projekata ove vrste na teritoriji Republike Srbije i Sremska Mitrovica uz Užice prednjači u upravljanju otpadom.

Na Regionalnoj deponiji „Srem-Mačva“ u reciklaži završi 10 do 15 odsto komunalnog otpada, a očekuje se da će se izgradnjom hale za separaciju, taj procenat popeti na 40 do 60 odsto,pa uzimajući podatke Eurostat-a iz 2016. godine (Evropske statističke službe) situacija u Sremskoj Mitrovici nije toliko loša, s obzirom da se u u Holandiji reciklira 27, a u Belgiji 21 odsto komunalnog otpada.

“Nakon izgradnje linije za separaciju u planu je i izgradanja komposilišta, na kojem bi se odlagao biorazgradivi otpad i pravio humus, ali to tek kada se stvore uslovi za tako nešto i naravno kada se obezbede novčana sredstva”, završava Popović.

Na Regionalnoj deponiji “Srem –Mačva” ne odlaže se animalni otpad.
Nakon donete Odluke prema istoj javio se otpor meštana seoskih sredina, ali jedno po jedno sva su sela morala da je prihvate, tako da se sada na Deponiji odlaže i otpad iz sela što nije bio slučaj tokom prvog perioda rada.
Nešto više o radu Deponije govorio je Nebojša Popović, direktor.
“Prema Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom koja je u skladu sa pristupnim Poglavljem 27 koje se odnosi na životnu sredinu i novim Zakonom o upravljanju otpadom podrazumeva se da će u Srbiji biti izvršena regionalizaciju u problematizaciji prikupljanja smeća. Regionalni centri se već formiraju i jedan od njih je i Mitrovica koja je počela da radim u julu 2014. godine, nakon svih priprema i dobijanja dozvola za probni rad. To je bila prva faza projekta, a da naredna faza podrazumeva izgradnju linije za separaciju koja je u toku”, počinje Popović.
Radovi na izgradnji hale u kojoj će biti smeštena linija za separaciju otpada u punom su jeku i ulaze u samu završnicu. Nakon završetka tih radova pristupiće se i samoj instalaciji opreme, odnosno linije koju je proizvela firma iz Rume, tako da je domaće proizvodnje.
Linija je automatizovana, dugačka oko 18 metara i do 10 operatera će na njoj vršiti selekciju otpada.
„Kroz tu liniju mi ćemo na jedan kvalitetan način moći da izvršimo selekciju otpada tako što ćemo iz postojećeg otpada izdvojiti one materije koje mogu dalje da se eksploatišu, odnosno da se prodaju i recikliraju, pa će tako preduzeće Regionalna deponija „Srem – Mačva“ od toga imati određene ekonomske benefite. Ono što zaista ne može da se eksploatiše završiće u telu deponije, takozvanoj kaseti, ali to znači neka manja količina otpada čime se ujedno povećava vek trajanja te postojeće kasete“, rekao je Popović.
Kranji cilj je, podseća on, upravo to, da što manje otpada završi u samoj kaseti, a da se veći deo istog uputi na druge korisnike i ostvari materijalna dobit.
Životni vek jedne kasete na Deponiji može biti između 7 i 12 godina, a sve u zavisnosti od količine otpada koji se u nju otprema, nakon toga se otvara nova kaseta, ali da bi se ona otvorila mora da se izvrše, odnosno primene posebne hidro – izolacione mere koje će sprečiti kontaminacija zemljišta i voda.
“Kaseta u kojoj trenutno odlažemo otpad je pre svega izolovana od podzemnih voda, znači onemogućeno je dopiranje deponijskih voda u podzemne vode, zemlju i zagađenje prirodnih resursa. Bez obzira što je Deponija u blizini reke Save i jedan kanal sva voda koja ima kontakt sa otpadom se vraća na reciklažu”, objašnjava Popović.
On dodaje da u svetu postoji tedencija da se deo otpada koji ne može da se reciklira i završava u kasetama deponija na kraju spali pošto ono ima visoku energetsku vrednost i može da se iskoristi kao povoljno gorivo.
“Najidealnije bi bilo da se deo otpada reciklira, a deo koji ne može da se iskoristi u te svrhe spali i jednostavno tako pretvori u gorivo, međutim same instalacije su skupe, mada ko zna, možda se u nekoj narednoj fazi stvore uslovi za tako nešto”, priča Popović.
U Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom jedan regionalni centar treba da obuhvata 350.000 stanovnika ili da pokriva prečnik od 50 kilometara zbog racionalnosti troškova transporta otpada. Upravo zbog toga su u februaru mesecu ove godine na XII sednici Skupštine Grada Sremska Mitrovica usvojene odluke o davanju saglasnosti za korišćenje kapaciteta Regionalne deponije komunalnog otpada „Jarak“ za deponovanje otpada sa teritrija opština Bogatić i Šid.
Ovim odlukama data je saglasnost da JKP “Regionalna deponija „Srem – Mačva“ može vršiti uslugu odlaganja čvrstog, neopasnog komunalnog otpada sa dve pomenute opštine na sanitarnoj deponiji „Jarak“.
Te dve opštine će plaćati cenu deponovanja 20 eura po toni smeća u prvoj godini što je još uvek niže od tržišne vrednosti koja treba da bude 25 eura/t.
U sledećoj fazi nakon 7-12 godina koliki je životni vek ove kasete biće izgrađena nova kaseta. Za sada godišnje se u postojeću deponuje do 50.000 tona otpada, koliko je i projektovano. Od toga 60% otpada dolazi sa teritorije Šapca, a ostatak sa teritorije Sremske Mitrovice.
“Šabac je znatno veći od Mitrovice i normalno je da veće količine otpada i deponuj, godišnje to bude oko 50.000 tona s tim što komunalna preduzeća oba grada čine velike napore svojim radom doprinesu zatvaranju divljih deponija koje su veliki problem u mnogim seoskim, ali i gradskim sredinama. Za vremenski period od 2,5 godina oko 120 tona smeća smo lagerovali u kasetu, a očekujem da će se ta količina osetno smanjiti kada sa radom startuje linija za separaciju, priča dalje Popović.
Otpad ima veliki potencijal, ali koliku ekonomsku dobit može da donese, objašnjava Popović, zavisi mahom od tržišta, koje zna biti nestabilno, pa je tako prethodnih nekoliko godina potražnja za recikliranim materijalima bila nešto manja, ali bez obzira na to, naglašava direktor, reciklaža je u svakom smislu opravdana.
Na sanitarnoj deponiji u “Jarku” meri se svaki kilogram smeća, a isto to se radi i u transfer stanici u Šapcu in a taj način se došlo do podataka da produkcija orpada dnevno po stanovniku se kreće od 0,85 do 0,89 kilograma.
Regionalna deponija “Srem – Mačva” jeste komunalno preduzeće koje otvara vrata za sve građane, komunikacija sa ljudima je, navodi Popović, za njih izuzetno bitna i od velikog značaja.
“Sve je stvar komunikacije i edukacije, potrebno je da se stvara nova kultura, odnosno da ljudi nauče kako da tretiraju otpad, svi građani koji žele mogu da nas posete, da dođu i dobiju prave, tačne i proverene informacije, da se upoznaju sa deponijom i radom iste i na taj način shvate koliki je značaj ove naše, ali i svih drugih sanitarnih deponija, da razumeju zašto i u kojoj meri su one korisne za život, za okolinu, za prirodu. Iz cele Srbije imamo povremene ekskurzije, želimo da pokažemo šta smo do sada uradili na deponije, na koji način mi tretiramo otpad, da objasnimo koja je naša zamisao, šta je ono što su naši naredni koraci. Želimo da nam gradovi i sela budu čisti, ali to ne može tek tako, na tome se mora raditi, zajedno i mi i građani”, priča Popović.
Tu napominje da je na građanima jedan jako bitan korak, a to je primarna separacija otpada. Da bi se stvorili kvalitetni uslovi za separaciju otpada na deponiji moraju se razvrstavati u prvom mahu mokra i suva frakcija, znači organski otpad treba da se odvaja u kao jedna, a ostali otpad kao druga celina uposebnim kontejnerima, samo takav otpad se može lako razvrstati i plasirati na tržište ponovo.
“Moram da se osvrnem na projekat koji je naše Javno komunalno preduzeće “Komunalije” pre nekog vremena realizovalo sa komunalnim preduzećem iz Osijeka u okviru prekogranične saradnje Srbija – Hrvatska i projekta “The case for zero waste” u okviru kojeg je jedan broj građana Sremske Mitrovice dobio kompostere, tako das u oni dobili mogućnost da biorazgradivi otpad posebno prikupljaju i samim tim on nije opterećivao dnevne isporuke smeća naših građana, količina otpada koja je zavrđšavala na deponiji je i na taj način za nijansu manja”, objašnjava direktor Popović.
Prema njegovim rečima u mnogim razvijenim zemljama se na razne načine stimuliše primarna separacija otpada, pa su negde računi za odvoženje takvog otpada manji ili se isto odvozi besplatno. Međutim, Popović napoiminje, da je pre svega potrebno da se građanima obezbede uslovi za primarnu separaciju i da se tek onda može očekivati da joj građani i pristupe.
Regionalna deponija “Srem –Mačva” je jedan od prvih kompletnih projekata ove vrste na teritoriji Republike Srbije i Sremska Mitrovica uz Užice prednjači u upravljanju otpadom.
Na Regionalnoj deponiji „Srem-Mačva“ u reciklaži završi 10 do 15 odsto komunalnog otpada, a očekuje se da će se izgradnjom hale za separaciju, taj procenat popeti na 40 do 60 odsto,pa uzimajući podatke Eurostat-a iz 2016. godine (Evropske statističke službe) situacija u Sremskoj Mitrovici nije toliko loša, s obzirom da se u u Holandiji reciklira 27, a u Belgiji 21 odsto komunalnog otpada.
“Nakon izgradnje linije za separaciju u planu je i izgradanja komposilišta, na kojem bi se odlagao biorazgradivi otpad i pravio humus, ali to tek kada se stvore uslovi za tako nešto i naravno kada se obezbede novčana sredstva”, završava Popović.

Tekst je napisan u sklopu realizacije projekta „ČUVAŠ PRIRADU – ČUVAŠ SEBE: Ne sa strane u kantu sve može da stane” koji se finansira iz budžeta REPUBLIKE SRBIJE- MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Pročitajte još