Vršioci dužnosti (v.d.) na različitim funkcijama neće više moći beskonačno da se nalaze u tom statusu, već će njihov mandat biti ograničen na najduže devet meseci, najavio je ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić.
Ružić je na „Okruglom stolu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima i Zakona o platama državnih službenika“ objasnio da, na primer, stanje v.d. direktora neće više moći da bude produžavano unedogled, već se ograničava na šest meseci (plus eventualno još tri meseca), a državni organ koji ga postavlja moraće u roku od 30 dana da raspiše konkurs za tu poziciju, nakon čega položaj ostaje upražnjen dok se ne popuni na konkursu.
– Ova novina može da izazove različite reakcije, ali mislim da je ovo upravo jedno od temeljnih mesta gde se vidi želja i volja da reformu sprovedemo na pravi način. Svi znamo koliko ljudi imamo u v.d. stanju i kolika je motivisanost onih koji su u v.d. stanju da rade svoj posao, ako nisu sigurni da li će i kada na konkursu biti izabrani kako bi u punom kapacitetu obavljali svoj posao – napominje Ružić.
Govoreći o predloženim izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, rekao je da su one naredna faza u reformi javno-službeničkog sistema i neophodne su, kaže, kako bi se izgradila efikasnija i stručna državna uprava.
U javnoj upravi, prema poslednjim podacima, radi oko 470.000 zaposlenih na neodređeno, bez republičkih javnih preduzeća, i cela reforma se upravo odnosi na ovaj broj, dodaje ministar.
Nacrti dva zakona koji se odnose na 24.000 državnih službenika i za koje je ministarstvo raspisalo javnu raspravu, poslednji su u nizu koraka koje je potrebno preći da bi se do 1. januara 2019. godine počelo sa uspostavljanjem novog sistema.
– Kada je reč o utvrđivanju njihovih plata, naknada plata i troškova, kao i drugih primanja, ovim zakonom prevazilazimo dosadašnje izazove omogućavanjem nagrađivanja, primenom novog sistema vrednovanja radne uspešnosti – kaže Ružić.
Dodatno, navodi ministar, ovim zakonom se kroz mogućnost određivanja većeg početnog koeficijenta i kroz institut korektivnog koeficijenta, privlače i zadržavaju kvalitetni kadrovi, što je, kaže, u skladu sa preporukama Evropske komisije i SIGMA.
Cilj zakonskih izmena je, između ostalog, kaže Ružić, unapređenje upravljanja ljudskim resursima u državnim organima, zapošljavanje u skladu sa znanjem i veštinama, uspostavljanje sistema vrednovanja i nagrađivanja u skladu sa zaslugama i zalaganjem na radnom mestu.
ekapija.com/Tanjug
