NE DAJTE SVOJ MIR: Sveti Jefrem i Isak Sirijski

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava prepodobne Jefrema Sirijskog i Isaka Sirijskog. Jedan je neprevaziđeni „pesnik molitvi“ a drugi veliki duhovnik koji poručuje „Čoveče, nemoj da daš svoj unutrašnji mir ni za šta na ovom svetu“.

Jefrem Sirijski (306-378) je napisao mnogo knjiga, a njegove molitve su među najlepšima.

Najpoznatija mu je molitva uz časni post, za koju je F. M. Dostojevski rekao da sadrži „svu suštinu hrišćanstva, sav njegov katihizis“.

„Gospode i Vladiko života moga, duha lenjosti, čamotinje, požude i praznoslovlja ne daj mi.
Duha čistote, smirenoumlja, trpljenja i ljubavi daruj meni, slugi tvome.
Da, Gospode Care, daj mi da uočim pregrešenja svoja i da ne osuđujem brata svoga, jer si blagosloven u vekove vekova.
Amin“.

Ova molitva se prilikom njenog prvog izgovaranja deli na tri dela, pri čemu je svaki deo praćen zemnim poklonom.

Sveti Jefrem se uglavnom smatra za apostola pokajanja. Njegovi spisi i danas mekšaju mnoga srca otvrdla od greha, i vraćaju ih Isusu Hristu.

Rođen je, kao što i ime kaže, u Siriji od siromašnih roditelja u vreme cara Konstantina Velikog. Ranu mladost proveo je dosta burno ali se njegova duša odjednom prelomila i poče je da plamti ljubavlju prema Isusu Hristu.

Bio je učenik svetog Jakova Nisibijskog. Snažna vera u Boga ulila mu je veliku mudrost a iz očiju su mu neprestano tekle suze.

Jefrem je bio veoma vredan i neprestano je pisao knjige, usmeno poučavao monahe u manastiru i narod u gradu Edesi ili je se predavao molitvi i razmišljanju.

Kada su silom hteli da Jefrema Sirijskog postave za episkopa, on se napravio lud i počeo je da juri kroz grad Edesu vukući za sobom svoju haljinu, pa su ga ostavili na miru.

Bio je savremenik i prijatelj svetog Vasilija Velikog.

Upokojio se u dubokoj starosti 378. godine.

PREPODOBNI ISAK SIRIJSKI
Isak Sirijski (620-700) je napisao mnogo dela, od kojih je do nas došlo oko 100 beseda o duhovnom životu i podvižništvu, pisanih uglavnom po sopstvenim doživljajima.

Smatra se da je neuporediv kao psiholog i rukovoditelj u duhovnom životu. Zbog toga su čak i svetitelji, poput svetog Simeona Divnogorca, tražili su od njega savete.

„Bez udaljavanja od sveta niko ne može da se približi Bogu. Udaljavanjem ne nazivam preseljenje telom, već odstranjenje od svetskih dela. Vrlina udaljavanja od sveta se sastoji u tome da se um ne bavi svetom“, pisao je Israk Sirijski.

„Čoveče, nemoj da daš svoj unutrašnji mir ni za šta na ovom svetu. Po svaku cenu sačuvaj svoj unutrašnji mir. Pomiri se sam sa sobom, pa će se sa tobom pomiriti i nebo i zemlja“, savetovao je ovaj svetitelj.

Po Isaku Sirijskom, u duhovnom životu postoje tri glavna stepena: pokajanje, očišćenje, savršenstvo.

„Pokajanje je majka života. Ono je potrebno uvek, svima grešnicima i pravednicima, koji traže spasenje. Usavršavanju nema kraja, pošto je i savršenstvo najsavršenijih ustvari nesavršenstvo, stoga do same smrti nema granica za pokajanje, ni u vremenu ni u delima. Čovek darove vere prima pokajanjem i pokajanjem stiče Božiju milost“, pisao je Isak Sirijski.

Isak je rođen u Ninivi u današnjem Iraku i u mladosti se podvižavao u manastiru Mar-Matejskom, kod Ninive.

Kada se pročuo zbog svetosti života i mnogih čuda koja je činio, izabran je za episkopa ninivskog i primoran da se primi toga čina.

Isak je, međutim, posle samo pet meseci ostavio episkopstvo i tajno se udaljio u pustinjski manastir Raban-Šabur.

Jeo je samo tri kriške hleba nedeljno, i malo povrća. U manastiru je izučavao Sveto pismo i pisao o hrišćanskoj askezi i duhovnosti. Zbog stalnog čitanja i pisanja oslepeo je pred kraj života.

Autor: mondo.rs

You May Also Like