U sremskomitrovačkoj Gradskoj kući povodom obeležavanja Dana grada 8. novembra održana je svečanost na kojoj su dodeljena najvažnija društvena priznanja u Sremskoj Mitrovici – Novembarska nagrada i Plaketa grada.
Ove godine dodeljena je jedna Novembarska nagrada i dve Plakete grada.
Novembarsku nagradu koja se dodeljuje u znak priznanja za značajna dostignuća u oblasti privrede, obrazovanja, zdravstva, nauke, kulture, sporta, kao i za poseban doprinos na afirmaciji grada dobio je Dragan Milošević iz Mačvanske Mitrovice.
Plaketa grada koje se dodeljuje pravnim licima i građanima koji su se posebno istakli svojom delatnošću na humanitarnom, kulturnom i drugom planu uručene su Kristini Anđelković ispred holandskog Brodogradilišta „Vahali“ i Aleksandru Kovačeviću.
Prisutnima se prilikom svečanosti prvo obratio Gradonačelnik Sremske Mitrovice, Vladimir Sanader koji je pozdravio sve goste, a potom je usledilo obraćanje Tomislava Jankovića, predsednika Skupštine grada, kojem je pripala čast da dobitnicima uruči priznanja.
Na kraju svečanosti u ime svih nagrađenih prisutnima se obratio i Dragan Milošević, on se zahvalio Gradu Sremska Mitrovica i ljudima koji su njihov rad i uspeh prepoznali i predložili ih za dodeljena priznanja.
Dragan Milošević iza sebe ima 20 godina humanitarnog rada. Donacije je donosio u Opštu bolnicu Sremska Mitrovica, Školu za osnovno i srednje obrazovanje „Radivoj Popović“, donirao je Crveni krst Sremska Mitrovica, Mesnu zajednicu i Osnovnu školu u Mačvanskoj Mitrovici.
Rođen je 1958. godine i živeo je u Mačvanskoj Mitrovici sve do 1976. godine kada je završio srednju medicinsku školu i sa nekoliko prijatelja se preselio u Ljubljanu u kojoj je proveo narednih 14 godina. Nakon toga vraća se u Beograd, ali tek na nekoliko godina, jer već 1995. godine se seli u Minhen i počnje da radi u jednoj bolnici.
“Nakon godinu dana uhodavanja što bi se reklo, učenja jezika i snalaženja, uvideo sam da bolnica u kojoj sam počeo da radim i u kojoj sam i danas ima jako puno materijala koji je skoro kao nov i funkcionalan, a ne koristi se. Tada sam došao na ideju da bih sve to mogao da prikupljam i donesem u moj grad, u Sremsku Mitrovicu. Uspostavio sam kontakt sa tadašnjim direktorom bolnice, ne sećam se ko je u tom periodu obavljao funkciju, jer se više njih do sada promenilo i sa svima sam jako lepo sarađivao, ali tako je sve krenulo. Prva donacija bila je manja, ali je označila početak mog humanitarnog rada”, priseća se Dragan.
Za nešto više od 20 godina koliko je prošlo od prve donacije broj humanitarnih akcija koje je organizovao ne mogu se ni nabrojati.
“O ciframa je jako teško govoriti, ali mogu da pomenem nekoliko većih donacija, pa sam tako donirao 4.000 uniformi, monitora je na prmer bilo 7, a jedan košta više hiljada eura, pa 220 komplet posteljina za bolničke krevete, bilo je instrumenata, recimo za hirurške, ginekološke zahvate otprilike jedno 100kg gvožđa. Da pravim neku procenu, ja bih rekao za ovih 20 godina da je definitivno bilo donacija u vrednosti od preko 200.000 eura, ali nisam vodio evidenciju”, priča Milošević.
Nije donirao samo Opštu bolnicu Sremska Mitrovica, vremenom se odlučio da nešto obezbedi i za Crveni krst, Mesnu zajednicu u Mačvanskoj Mitrovici i osnovnu školu u njegovom rodnom mestu. Donirao je čak i ŠOSO “Radivoj Popović”.
Pre nekoliko godina Milošević je u svoj humanitarni rad uključio još jedan broj ljudi, a to je uradio tako što je čitavu priču povezao sa sportom.
“U Minhenu sam počeo da igram košarku i član sam jednog kluba u koji okupljam mahom ljude sa teritorije nekadašnje Jugoslavije, povezali smo se sa jednom ekipom iz Sremske Mitrovice, jednom iz Stona u Hrvatskoj i jednom iz Mojstrana u Sloveniji i počeli da organizujemo humanitarne turnire, dva godišnje. Svaki turnir donosi i neku donaciju, nešto što ja uspem preko u bolnici da obezbedim, a nešto doniraju svi učesnici”, objašnjava Dragan i priseća se da je bilo malo nelagodnosti i kada su Sremci išli u Hrvatsku na turnir i obrnuto, međutim druženja su prošla sjajno i bez ikakvih problema.
“Svaka ekipa ima malo više od 10 članova, što znači bude nas oko 50 učesnika turnira. To jeste takmičenje, ali pre svega druženje koje smo mi nazvali “Gradimo mostove”. Ljudi su u ovim ratovima dosta toga porušili, materijalno i nematerijalno, porušene su nam iluzije, emocije, posebno nama koji znamo kako je bilo pre, ne kažem da je blo bolje, ali znam da je bilo drugačije, pa baš zato hajde da bar ne ratujemo i da se ne svađamo, dajmo doprinos celoj toj priči, hajde da živimo kao dobre komšije. Plan nam je da uključimo i neki tim iz Bosne, da širimo ideju, sport jeste način da se povežemo, ali je hmanitarnost ono što želimo da širimo”, priča Dragan.
Kao ljubitelj košarke školi u Mačvanskoj Mitrovici donirao je košarkaške lopte i mrežice za koševe, a kada su iz uprave škole rekli da bi im trebao sto za stoni tenis Dragan im je i to obezbedio, međutim tu se nije zastavio, jednom broju dece u školi poklonio je školski pribor, a za učenicima lošijeg socijalnog statusa nešto garderobe.
Priznanje Grada Sremska Mitrovica mu puno znači, ali napominje da sve donacije ne bi imale smisla da nisu otišle u prave ruke.
“Neovisno od ovog priznanja ja nastavljam sa donacijama, svakako da mi je drago što je nagrada došla u moje ruke, počastvovan sam i ganut, jer ovo nije priznanje koje se deli svima i svaki dan, ali ne uzimam je kao obavezu. Ja ću da radim i dalje što sam radio i pre nagrade, a ona je motiv plus i jedna lepa uspomena i znak da je neko prepoznao moj rad kao nešto što je dobro. Svojim očima sam se uverio da su donacije dobili oni kojima su bile najpotrebnije i ipak je to meni najveća nagrada”, završava Milošević.
„Vahali“ društveno odgovorna kompanija
Holandska kompanija “Vahali” koja je osnovana 1923. godine, u gradu Sremska Mitrovica, tačnije u Zasavici II posluje od 2013. godine. Kod nas je do sada napravljeno 12 putničkih brodova i na desetine teretnih. Kompanija zapošljava 450 radnika sa tendencijom rasta svake godine. Kompanija „Vahali“, u saradnji sa Srednjom tehničkom školom „Nikola Tesla“ i smerom bravar-zavarivač unapređuje ideju razvoja dualnog obrazovanja u gradu, ali i Republici Srbiji. “Vahali” je kao društveno odgovorna kompanija izvršila rekonstrukciju svlačionica FK „Podrinje“, pomogla je obnovu vrtića, talentovanu decu i takmičenja, kao i marginalizovane grupe i socijalno ugrožene porodice.
