Za ceo Srem svega devet notara

Od strane Ozon
0 komentar

Na prostoru Srema radi 10 izvršitelja i od 160 javnih beležnika u Srbiji, njih devet ima kancelariju baš u ovom okrugu.

Iako je Srbija poslednja zemlja u okruženju koja je uvela notare i izvršitelje, čini se da nismo izvukli pouke iz iskustava Hrvatske ili Crne Gore, tako da uvođenje ovih institucija nije prošlo bez problema.

Ozren Jovanović iz Stare Pazove se pre tri godine polio benzinom i pretio da će zapaliti sebe, porodicu i porodičnu kuću koja mu je sudskom odlukom oduzeta zbog naplate duga. Incident je izazvao u trenutku kada su izvršitelji došli da mu oduzmu stvari.

– Poslali su mi dopis da je prodata moja kuća. Niti pošto, niti zašto, nigde se ni ne navodi koliko sam ja dužan. Rekao sam im da imam tri bala slame na tavanu i da će goreti pola Pazove ako nešto učinim – kaže Jovanović.

Ovo je jedna od mnogobrojnih neprijatnosti kada je u pitanju prinudna naplata duga sa kojom sudski izvršitelji nisu mogli da se izbore jer su, po mišljenju pravnih eksperata, preopterećeni a neki od njih nemaju znanje i veštine potrebne za delotvoran pristup imovini dužnika. To je jedan od razloga zašto je država uvela tzv. privatne, odnosno javne izvršitelje.

U građanstvu, izvršitelji imaju negativan imidž profesionalnih „uterivača dugova“. Svetlana Manić, zamenica predsednik Komore Javnih izvršitelja se ne slaže sa tom formulacijom.

– Javni izvršitelji svakako nisu uterivači dugova, već pravosudna profesija koja je u naš sistem uvedena Zakonom o izvršenju i obezbeđenju 2012. godine. Danas u Srbiji imamo već 239 javnih izvršitelja. U početku je bilo pedesetak izvršitelja i profesija se s godinama razvijala, sada je prepoznatljiva i u stručnim krugovima i kod običnih građana. Izvršitelji kreću u akciju već podnošenjem predloga i započinjenjem postupaka. Uvek se za naš posao prvo veže terenski rad, odnosno popis imovine, procena i prodaja pokretnih stvari na adresi izvršnog dužnika – obični građani nas, nažalost, vide samo kroz taj aspekt – objašnjava Manićeva.

Incidenti prilikom naplate dugovanja su medijski atraktivni, međutim, većinu problema vezanih za naplatu dugova izvršitelji rešavaju ne izlazeći iz kancelarije.

– Rad izvršitelja ne podrazumeva samo rad na terenu, nego i rad u kancelariji. Tu se i završi najveći broj poslova i predmeta. Ta saradnja i kontakt sa strankama, pa i sa dužnicima, stalni su i svakodnevni i stranke koriste tu mogućnost da mogu i neposredno da nam se obrate, pa i telefonski. Tako dobijaju informacije kako da najbrže i najjednostavnije uplate dugovanja i tako se predmeti brže završavaju, sa manje troškova – navodi naša sagovornica.

Javni izvršitelji široj javnosti postaju poznati od trenutka kada su počeli da uteruju dugove za komunalne usluge. Naime, komunalna dugovanja, prema rečima nadležnih, dugi niz godina su rak rana srpskog pravosuđa i zbog toga su u poslednjih godinu dana u isključivoj nadležnosti Izvršitelja. Tako su brojni građani koji imaju dugovanja za komunalne usluge dobili zaključak da je pokrenut postupak za izvršenje i da moraju da plate dug sa pripadajućim kamatama i troškovima izvršenja i to u roku od osam dana.

Šta ako i tada dužnik ne izmiri svoju obavezu pitali smo javnog izvršitelja Sašu Šekuljicu.

– Ukoliko u roku ne izmiri svoje obaveze, mi proveravamo koju imovinu dužnik poseduje, da li prima platu ili penziju i izlazimo na teren. Jedan od načina je i popis stvari i tekućih računa, a zakon poznaje još neke načine sprovođenja postupka, s tim što su ovo najčešći – navodi Šekuljica.

Ukoliko dužnici ne izmire svoje obaveze u predviđenom roku, svaki dalji postupak izvršioca će ih dodatno koštati.

– Kad su u pitanju novčana potraživanja do 30.000 dinara, sami troškovi postupka iznose fiksno 5.400 dinara i to u situaciji da dužnik plati dobrovoljno obavezu u roku od osam dana od dana primanja rešenja. Svaka kasnija radnja koju mi preduzmemo se tarifira shodno važećem pravilniku i boduje se, pa dužnik može da snosi i veći teret i sve troškove postupka koji nastanu – priča Šekuljica.

Ni sa uvođenjem javnih beležnika nije sve išlo kao po loju. Naprotiv, ekskluzivitet notara da jedini mogu obavljati određene pravne radnje ujedinilo je advokate u štrajk koji je trajao mesecima i paralisao pravne procese u državi. Ministarstvo pravde je popustilo i advokatima je dozvoljeno da obavljaju poslove koje su prvobitno bili dodeljene samo notarima. A šta je to država prepustila Javnim beležnicima obrazlaže Sava Dedajić, notar iz Stare Pazove.

– Isključivu formu javnobeležničkog zapisa ili isprava koja mora imati takvu formu jesu i ugovori o kupoprodaji nepokretnosti, ugovor o doživotnom izdržavanju, podela zajedničke imovine bračnih i vanbračnih partnera i bračni ugovori. Pored tih poslova, koji moraju imati isključivu nadležnost javnobeležničkog zapisa, postoje pravni poslovi koje nam sud poverava, iz domena vanparničnog postupka – ostavinska rasprava, donošenje rešenja o nasleđivanju, razgraničenje međa i drugi poslovi iz oblasti vanparničnog postupka. Pored tih poslova, javni beležnici overavaju dokumente, prepise, popise i fotokopije, a sve to uz pravnu sigurnost – pečat javnog beležnika zamenjuje pečat suda ili opštine i dokument postaje javna isprava – navodi Dedajić.

Šta to donose Javni beležnici što do sada sud, opština ili advokati nisu već radili, sa pravom su se onda sada pitali građani? Javni beležnici objašnjavaju.

– Što se tiče ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, pečat javnog beležnika u tom kontekstu ima veću težinu nego sud iz razloga što je sud overavao potpise na tom ugovoru, ne ulazeći u sadržaj. Javni beležnik odgovara za zakonitost ugovora. Mi imamo ovlašćenje da odbijemo sačunjavanje ugovora ukoliko smatramo da je on nezakonit. Na nama je da prvo upozorimo građane koji su došli da zaključe ugovor da je on u celosti ili u delovima nezakonit, a mi možemo da odbijemo zaključenje ugovora i ako oni insistiraju. Mi ne potvrđujemo potpis, nego zakonitost i nismo na strani pojedinaca, već čitavog poretka i interesa stranaka da nešto bude zakonito, a ne fiktivno – objašnjava naš sagovornik.

Motivi za uvođenje izvršitelja i notara u pravni sistem Srbije je ubrzavanje proceduralnih procesa u pravnim poslovima kao i brža naplata dugovanja koja je ključna za ekonomsku stabilnost i pozdani znak stranim investitorima da se ohrabre da ulažu u Srbiji. Kao nebrojeno puta do sada, svaka valjana ideja nailazi na poteškoće u njenoj primeni.

Autor: Mreža 21 (Slobodan Stanković)

You may also like