Vakcinacija dece, da ili ne?

Pristalice vakcinacije ističu da je ona potpuno bezbedna i da predstavlja jedno od najvećih zdravstvenih otkrića 20. veka. U prilog tome, tvrde kako su zahvaljujući vakcinaciji zaustavljene razne bolesti, uključujući rubeole, difteriju, velike boginje, dečju paralizu i veliki kašalj, i da su životi miliona mališana spašeni. Takođe, dodaju da su neželjene reakcije na vakcine izuzetno retke.
Protivnici vakcinacije kažu da dečji imuni sistem može da se izbori sa većinom infekcija na prirodan način, i da ubrizgavanje sumnjivih sastojaka vakcine u organizam deteta može da izazove neželjene efekte, uključujući epileptične napade, paralizu i fatalni ishod. Oni tvrde da su brojne studije pokazale da vakcine mogu da izazovu autizam, ADHD poremećaj i dijabetes.
*Više o debati na temu vakcinacije možete da pročitate na Vaccines ProCon sajtu.
Bez obzira na to koji je vaš stav o vakcinaciji, ovakve informacije mogu negativno da utiču na roditelje koji su neodlučni po tom pitanju. Razne oprečne informacije mogu da kod njih stvore sliku da vakcinacija predstavlja jednu krajnje kontroverznu temu. Ali, vakcinacija to nije.

Ilustracija
Ilustracija

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, postoji 10 zabluda i istina o vakcinaciji:

ZABLUDA 1: Bolja higijena i sanitarni uslovi iskoreniće bolesti – vakcine nisu neophodne.
NETAČNO
Bolesti protiv kojih možemo da se vakcinišemo u stanju su da se vrate ukoliko prekinemo sa programom vakcinacije. Dok bolja higijena, pranje ruku i čista voda mogu da pomognu da se ljudi zaštite od zaraznih bolesti, mnoge infekcije mogu da se šire bez obzira na dobru ličnu higijenu. Ukoliko ljudi nisu vakcinisani, bolesti koje su skoro potpuno iskorenjene, kao što su dečja paraliza i boginje, brzo će se ponovo pojaviti.
ZABLUDA 2: Vakcine imaju nekoliko štetnih i dugoročnih sporednih efekata, koji još uvek nisu ispitani. Vakcinacija zato može da bude i fatalna.
NETAČNO
Vakcine su veoma bezbedne. Većina reakcija na vakcine su obično minorne ili privremene, kao što su bol u ruci ili blago povišena temperatura. Veoma ozbiljni zdravstveni problemi su izuzetno retki i pažljivo se prate i proučavaju.
Daleko je veća verovatnoća da će ozbiljne posledice po vaše zdravlje izazvati bolesti koje vakcinacija može da spreči, nego što to čini sama vakcina. Na primer, u slučaju dečje paralize, bolest može da izazove oduzetost, boginje mogu da izazovu encefalitis i slepilo, dok neke bolesti koje mogu da se spreče vakcinacijom mogu čak da dovedu do fatalnog ishoda.
Dok se slučajevi bilo kog ozbiljnog oboljenja ili smrti izazvanih vakcinom kreću jedan prema milion, prednosti vakcinacije uveliko premašuju rizik, i mnogo više oboljenja i smrtnih slučajeva mogu da se dogode bez vakcinacije.
ZABLUDA 3: Kombinovane vakcine protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja i vakcina protiv dečje paralize izazivaju sindrom iznenadne smrti odojčeta.
NETAČNO
Ne postoji uzročno-posledična veza između davanja vakcina i iznenadne smrti odojčeta. Ipak, ove vakcine se daju u periodu kada bebe mogu da dožive sindrom iznenadne smrti odojčeta (SIDS)…
Drugim rečima, SIDS slučajevi poklapaju se sa vakcinacijom i do njih bi došlo čak i bez vakcinacije. Važno je da znate da su ove četiri bolesti opasne po život i bebe koje nisu vakcinisane protiv njih izložene su ozbiljnom riziku od fatalnog ishoda ili teškog invaliditeta.
ZABLUDA 4: Bolesti koje vakcine sprečavaju su gotovo iskorenjene u mojoj zemlji, tako da nema potrebe za vakcinacijom.
NETAČNO
Iako su bolesti koje vakcine sprečavaju postale izuzetno retke u mnogim zemljama, infektivni agensi koji ih izazivaju i dalje cirkulišu u nekim drugim delovima sveta. U svetu u kome smo svi globalno povezani, ovi agensi mogu da pređu geografske granice i zaraze svakoga ko nije zaštićen.
U zapadnoj Evropi, na primer, od 2005. godine zabeleženi su slučajevi epidemije malih boginja među nevakcinisanom populacijom u Austriji, Belgiji, Danskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Švajcarskoj i Velikoj Britaniji. Dakle, dva ključna razloga da se vakcinišete su da biste zaštitili sebe kao i ljude iz svog okruženja.
Uspešan program vakcinacije, kao i uspešna društva, zavisi od saradnje svakog pojedinca kako bi se obezbedio dobrobit svih. Ne treba da se oslanjamo na ljude oko sebe kako bi sprečili širenje bolesti; mi takođe moramo da učinimo sve što je u našoj moći kako do toga ne bi došlo.
ZABLUDA 5: Dečje bolesti koje vakcine sprečavaju su samo nesrećna životna neminovnost.
NETAČNO
Bolesti koje sprečavaju vakcine ne moraju da budu „neminovnost života“. Bolesti kao što su male boginje, zauške i rubeole su ozbiljne i mogu da dovedu do ozbiljnih komplikacija i kod dece i kod odraslih, uključujući upalu pluća, encefalitis, slepilo, proliv, infekciju uha, urođeni rubeola sindrom (ukoliko se žena zarazila rubeolama u ranoj trudnoći), i smrt.
Sve ove bolesti i patnja mogu da se spreče vakcinacijom.
Otpor prema vakcinaciji protiv ovih bolesti ostavlja decu izloženu nepotrebnom riziku.
ZABLUDA 6: Davanje detetu više od jedne vakcine u isto vreme može da poveća rizik od neželjenih efekata, koji mogu da preopterete dečji imunitet.
NETAČNO
Naučni dokazi pokazuju da davanje nekoliko vakcina u isto vreme nema negativan uticaj na detetov imuni sistem. Deca su izložena nekoliko stotina stranih supstanci koje aktiviraju imuni odgovor svaki dan. Jednostavnom radnjom kao što je ishrana unose se novi antigeni u organizam, dok brojne bakterije žive u ustima i nosu.
Dete je izloženo daleko većem broju antigena usled obične prehlade ili upale grla nego zbog vakcine. Ključna prednost primanja nekoliko vakcina odjednom je manji broj odlazaka kod lekara, što štedi vreme i novac, i deca češće primaju sve vakcine prema preporučenom kalendaru vakcinacije. Takođe, kada je moguće da se primi kombinovana vakcina, npr. za male boginje, zauške i rubeole, to znači i ređe infekcije.
ZABLUDA 7: Grip predstavlja običnu neprijatnost, ništa više od toga, a vakcina nije veoma delotvorna.
NETAČNO
Grip je mnogo više od neprijatnosti. To je ozbiljna bolest od koje umire 300 000–500 000 ljudi širom sveta svake godine. Trudnice, mala deca, stariji ljudi slabog zdravstvenog stanja i svako sa hroničnim bolestima, kao što su astma ili bolesti srca, izloženi su većem riziku od teških infekcija i fatalnog ishoda.
Vakcinacija trudnica ima dodatne prednosti u vidu zaštite novorođenčadi (trenutno ne postoji vakcina za bebe mlađe od šest meseci). Vakcinacija pruža imunitet od tri najrasprostranjenija virusa koji cirkulišu u bilo koje doba godine.
Najbolji način da smanjite šanse da obolite od ozbiljnih oblika gripa kao i da sprečite da ga prenesete drugima je da se vakcinišete. Sprečavanje da obolite od gripa znači izbegavanje dodatnih troškova medicinske nege i odbijanja od plate zbog izostanka sa posla ili nadoknađivanja gradiva zbog izostanka iz škole.
ZABLUDA 8: Bolje je da se imunitet stekne tako što se bolest preleži, nego primanjem vakcina.
NETAČNO
Vakcine uzajamno deluju sa imunim sistemom kako bi se proizveo imuni odgovor sličan onome koji prozvodi prirodna infekcija, ali one ne izazivaju bolest niti stavljaju vakcinisanu osobu u rizik od potencijalnih komplikacija. Nasuprot tome, cena koja se plaća sticanjem imuniteta kroz prirodne infekcije može da bude metalna retardacija od virusa gripa tipa B, urođene mane zbog rubeola, rak jetre zbog virusa hepatitisa B, ili smrt zbog malih boginja.
ZABLUDA 9: Vakcine sadrže živu koja je opasna
NETAČNO
Tiomersal je organsko jedinjenje žive koji se kao antimikrobni konzervans koristi kao sastojak za nekoliko vakcina. To je konzervans koji se najčešće koristi za vakcine u višedoznim bočicama. Nema dokaza koji ukazuju na to da količina tiomersala koji se koristi u vakcinama predstavlja rizik po zdravlje.
ZABLUDA 10: Vakcine izazivaju autizam
NETAČNO
Za studiju iz 1998. godine koja je izazvala zabrinutost zbog moguće povezanosti između MMR vakcine (vakcina protiv boginja, zauški i rubeola) i autizma kasnije je utvrđeno da ima ozbiljne nedostatke, a sporni članak je povukao časopis koji ga je objavio. Nažalost, objavljivanje ove studije izazvalo je paniku u javnosti koja je dovela da pada stope imunizacije, i kasnije epidemije ovih bolesti. Nema dokaza da postoji veza između MMR vakcine i autizma ili autističnih poremećaja.
Svetska nedelja imunizacije obeležava se od 24. do 30. aprila 2015. i signalizira na globalne, regionalne i nacionalne napore u cilju ubrzavanja akcije i povećanja svesti i zahteva za imunizacijom zajednice, kao i unapređenja vakcinalnih servisa.

You May Also Like