Irena Lovčević (28) je iz, prema njenim rečima, najlepšeg sela u Mačvi – Noćaja. Trenutno ona se nalazi na sasvim drugom kraju svetu, u glavnom gradu Australije, Sidneju. Ono što ju je tamo odvelo jeste njena želja da uči i da se usavršava.
Nakon završene Mitrovačke gimnazije, Irena upisuje osnovne studije psihologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu koje završava pre roka sa fantastičnim prosekom ocena 9,67. Diploma fakulteta za nju nije bila dovoljno distignuće, pa tako odmah nakon završenih osnovnih akademskih studija upisuje i završava master studije.
Nakon završetka studija, volontirala je u “Društvu za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama grada Novog Sada” (MNRO), i za taj period svog života i rad u tom Udruženju kaže da je bilo jedno jedno veliko i divno iskustvo. Učestvovala je u realizaciji raznih projekata vezanih za neformalno obrazovanje, a kao predstavnik Srbije učestvovala je na omladinskim razmenama po Evropi kao deo projekta “Mladi u akciji”.
Irena je 2014. godine dobila priliku da otputuje u Japan i predstavlja ne samo sebe i Srbiju nego čitav kontinent Evropu. Ona je odabrana da kao jedan od dva evropska predstavnika učestvuje na “Međunarodnom razvojnom forumu mladih”. Na konkurs za učesnike Foruma prijavila se preko interneta, a zahvaljujući svojim kvalifikacijama odabrana je među 800 kandidata.
“Forum je bio organizovan tako što su sa svakog kontinenta učestvovali jedan ili dva predstavnika. Iz Evrope to smo bile ja i jedna devojka iz Nemačke. Bili smo podeljeni u grupe i naš zadatak je bio da za svaki dobijeni problem smislimo rešenje u obliku nekog proizvoda. Forum je za mene bio jedno veliko iskustvo, naročito što je to bilo prvi put da putujem sama tako daleko, ali i zato što sam upoznala mnogo mladih pametnih ljudi izcelog sveta. Naravno činjenica da sam jedna od samo dvoje iz Evrope odabrana da učestvujem na Forumu govori sama za sebe”, priča Irena.
Na žalost Irena u Srbiji i pored svih kvalifikacija i znanja koje poseduje nigde nije bila zaposlena, međutim svoje slobodno vreme je koristila na najbolji mogući način, pa je tako pored volontiranja i edukacije Irena držala private časove osnovcima i srednjoškolcima.
U Australiji ona je već nekoliko meseci, a tamo ju je ponovo odvela njena želja za usavršavanjem i učenjem.
“Što se tiče odlaska u Australiju, ja sam nekako oduvek maštala o dalekim krajevima, a volela sam da učim strane jezike, tako da se moj odlazak u Sidnej nekako prirodno desio. U Australiji sam na doktorskim studijama psihologije, za koje sam dobila stipendiju od Western Sydney University i MARCS Instituta, koji se bavi proučavanjem mozga, ponašanja i kognitivnog razvoja. Tema mog istraživanja je rani razvoj govora kod beba, naročito kod beba koje su rođene gluve”, priča Irena i objašnjava da je cilj njenog istraživanja da se otkriju koji činioci najviše doprinose razvoju govora, kako bi mogle da se razviju intervencije za bebe koje su rođene gluve, nose slušni aparat ili su im ugrađeni kohlearni implanti.
Studije ukupno traju tri godine, a za sada prema njenim rečima sve ide kako je i očekivala – jako dobro.
“Prezadovoljna sam uslovima na fakultetu i Institutu, sviđa mi se način na koji su doktorske studije ovde organizovane, i mogu slobodno da kažem da planiram da nakon doktorskih studija upišem postdoktorske studije, samo još uvek ne znam gde. U svakom slučaju sebe vidim tamo gde mogu da se razvijam i ostvarujem kako profesionalno tako i kao ličnost, bez obzira koja je zemlja u pitanju”, kaže Irena.
Irena dodaje da voli ono što radi, da je zadovoljna svojim životom i da upravo to za nju predstavlja uspeh i za kraj ona poručuje mladima da ništa nije nemoguće, samo za ono što nam se čini da jeste treba malo više vremena i truda i da nikada ne odustaju od svojih snova.
