Sremska Mitrovica – Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Sremska Mitrovica, na teritoriji našeg grada nije registrovan ni jedan slučaj obolelih od groznice Zapadnog Nila. Situacija je ista i kada je u pitanju Lajmska bolest.
Groznica zapadnog Nila
U 80 odsto slučajeva kod uboda komaraca koji nose virus groznice zapadnog Nila ne razvija se nikakva simptomatologija, dok kod 20 odsto slučajeva simptomatologija je slična prehladu, malaksalost, groznica.
Groznicu zapadnog Nila uzrokuje istoimeni virus koji pripada ARBO (arthropode borne) virusima, familiji Flaviviridae i rodu Flavivirus, kome pripada i veliki broj drugih virusa izazivača groznica i encefalitisa u različitim žarištima širom sveta (denga, St. Luis encefalitis, japanski encefalitis, bolest kijasanurske šume, encefalitis doline marej…). Najveći broj tih bolesti je vezan za ograničene teritorije i kod nas se nikada ne javljaju.
Prirodni rezervoar uzročnika i način prenošenja na ljude
Virus se održava u prirodnom ciklusu koji čine brojne vrste ptica (selica kao što su divlje patke i guske, i stanarica poput gavranova, svraka, čavki, domaćih i divljih golubova i sl.) i tzv. ornitofilnih[2] komaraca iz više različitih rodova.
Ptice retko obolevaju, ali nakon infekcije se kod njih razvija visoka viremija, te predstavljaju idealan rezervoar za nove komarce. Ptice ne prenose infekciju direktno, neophodan je vektor.
Komarci nakon što se nahrane krvlju inficirane ptice postaju zarazni nakon 10-14 dana, ostaju zarazni doživotno, i mogu da prenesu infekciju na druge ptice ili sisare.
Ljudi, konji i drugi sisari su prelazni, slučajni, domaćini. Do infekcije dolazi ubodom zaraženog komarca. Međutim, kod ljudi, konja i drugih sisara nivo virusa u krvi nije visok, te nisu pogodni za dalje prenošenje infekcije, odnosno za zaražavanje novih komaraca. Takođe, virus se ne širi direktno sa osobe na osobu, već isključivo preko zaraženog komarca.
Komarci koji prenose infekciju pripadaju rodovima Culex, Aedes i Anopheles.
Svi su prisutni i u umerenoj klimatskoj zoni, s tim što su područja u kojima je dokazana infekcija kod komaraca i dalje ograničena.
U nekim zemljama, poput Italije, Mađarske, Španije, Egipta, Izraela, Grčke, Rusije, je dokazano prisustvo virusa i u populaciji ptica (različitih vrsta) i kod komaraca.
Bolest je prvi put dokazana u Ugandi 1937. godine. Žarišta infekcije su se ranije nalazila isključivo u Africi, Aziji i na Bliskom Istoku.
Lajmska bolest
Lajmska bolest je sistemsko oboljenje čiji je uzročnik „spiroheta borrelia burgdorferi “. Glavni rezervoar zaraze za ovo oboljenje su krpelji, ali i sisari, kao na primer, glodari i krupna divljač, i nije dokazano prenošenje ove bolesti sa čoveka na čoveka.
Inkubacija Lajmkse bolesti traje od 3 do 31 dan, u proseku od 7 do 14 dana.
Klinička slika obolelog, prolazi kroz 3 stadijuma bolesti, prvi stadijum je karakterističan po crvenom osipu koji se širi od mesta uboda krpelja, a centar gde je ubod, ostaje nepromenjene boje. Takođe neki od simptoma bolesti su slabost, malaksalost, povišena telesna temperatura, jeza i drhtavica, bolovi u mišičima i zglobovima, glavobolja i ukočenost vrata.
U slučaju da se ovaj stadijum bolesti ne leči, prelazi u drugi stadijum.
Od preventivnih mera, pre svega treba istaći edukaciju stanovništva o načinu prenosa infekcije krpeljima, i načinima lične zaštite koju mogu da preduzmu.
Da bi se izbegao ubod krpelja neophodno je nošenje odeće svetlih boja, koja pokriva ruke i noge, stavljanje pantalona u čarape, korišćenje hemijskih sredstava koji se mažu na otkrivene delove tela i samim tim odbijaju krpelje.
Neophodno je i uređenje terena, košenje trave i uklanjane visokog rastinja, uništavanje krpelja na domaćim životinjama.
Uboda krpelja je bezbolan i neosetljiv, značajno je samopregledati se, i u slučaju da se pronađe krpelj, neophodno je javiti se izabranom lekaru kako bi se adekvatno uklonio.
U slučaju da se samopregledom krpelja ne uoči, a postoje određene sumnje, kao i simptomi Lajmske bolesti, neophodno je uraditi Serološku analiza krvi, potvrdan test na Lajmsku bolest.
Lajmska bolest leči se terapijom antibioticima.
