Kada planirate da započnete posao kao preduzetnik, a i tokom kasnijeg poslovanja, termini koje ćete često čuti su “paušal”, “paušalac” odnosno “puašno oporezivanje”.
Većina preduzetnika vrlo brzo shvati značenje ovih termina, ali se određena pitanja stalno provlače i izazivaju nedoumice.
Jedna grupa njih posledica je činjenice da preduzetnici ponekad mešaju odredbe poreza na prihode i poreza na dodatu vrednost.
Pa hajde da ih razdvojimo.
Dakle, obratili ste se Poreskoj upravi sa molbom da vas oslobodi obaveze da beležite koliko ste prodali, a koliko potošili tokom jedne poslovne godine, već da vam oni, po njihovoj proceni odrede koliko vi možete otprilike da zaradite i da na to platite porez (bez obzira na to koliko ste zaista zaradili). Primetićete da se ovde radi o vašoj zaradi od poslovanja (obavljanja delatnosti).
Paušalno oporezivanje odnosi se na porez na prihode od samostalne delatnosti.
Paušalno oporezovani mogu biti samo preduzetnici. Tačnije, paušalno oporezovani mogu biti samo određeni preduzetnici koji ispunjavaju propisane uslove.
Paušalno oporezivanje je način utvrđivanja poreza na neto prihod preduzetnika, razliku prihoda i troškova preduzetnika.
Naspram “paušalaca” su “knjigaši”. Njima porez na prihode ne utvrđuje Poreska uprava paušalno već oni beleže koliko su robe i usluga prodali, koliko su imali troškova tokom godine i na razliku plaćaju porez.
Dakle, alternativa paušalnom oporezivanju je vođenje knjiga i plaćanje poreza na stvarno ostvaren neto prihod, a ovaj sistem oporezivanja naziva se samooporezivanje. Bilo bi dobro kada bi to značilo da porez pripada nama samima, ali nažalost, to samo znači da ga sami utvrđujete – prosto rečeno, knjigovođa će izračunati iznos poreza na prihode koji treba da platite.
Da rezimiramo – porez na neto prihod preduzetnika (dobit od poslovanja) plaća se ili na paušalno utvrđen prihod od strane Poreske uprave ili na stvarni prihod utvrđen u poslovnim knjigama.
Isti princip odnosi se i na socijalne doprinose. Kod paušalnog oporezivanja plaćaju se prema iznosu koji utvrdi Poreska uprava, a kod samooporezivanja na stvarni iznos prihoda koji će izračunati knjigovođa (ili na ličnu zaradu preduzetnika, ali o tome detaljno u drugom tekstu).
Porez na dodatu vrednost (PDV) je porez na opštu potrošnju. On je nezavisan od poreza na prihode od samostalne delatnosti.
U sistemu PDV-a nalaze se obveznici PDV-a. To su sva ona pravna lica i preduzetnici koji su imali interes da se dobrovoljno prijave da budu obveznici ovog poreza i oni koji su to morali. Ako vam ovo zvuči kao da je sistem PDV neki svet za sebe, utisak vas ne vara. On podrazumeva čitav set pravila, evidencija, obračuna i obaveza. Osnovna obaveza jeste da na svojim računima obračunate i prikažete ovaj porez, da ga naplatite od svog kupca, a zatim preusmerite državi.
Jedna od situacija kada se pravno lice ili preduzetnik mora prijaviti da bude obveznik PDV jeste kada njegov prihod u proteklih 12 meseci pređe iznos od 8 miliona dinara.
Ovaj momenat izaziva zabunu kod nekih preduzetnika koji (pogrešno) misle da je alternativa paušalnom oporezovanju sistem PDV-a.
Radi se o dva različita poreza. Oba imaju cenzus. Treba razlikovati cenzus za ulazak u sistem PDV (8 miliona prihoda u prethodnih 12 meseci), od granice za gubitak prava na paušalno oporezivanje (prihod veći od 6 miliona u kalendarskoj godini).
Alternativa paušalnom oporezivanju je, ponovićemo, samooporezivanje i plaćanje poreza na stvarnu dobit.
Alternativa tome da se budete obveznik poreza na dodatu vrednost je to da ne budete obveznik poreza na dodatu vrednost.
I jedno i drugo nije uvek proizvoljan izbor, već postoje uslovi koji vas u njemu ograničavaju.
Zabuni doprinosi činjenica da momentom ulaska u sistem PDV-a paušalac gubi taj status.
Šta ovo znači?
Pretpostavimo da je preduzetnik paušalno oporezovan. U jednoj kalendarskoj godini prodao je robe i usluga u vrednosti od 4.000.000 dinara. Time je stekao pravo da i u sledećoj kalendarskoj godini bude paušalno oporezovan.
Preduzetnik je naročito dobro poslovao u decembru te godine, i tada je prodao robe i usluga u vrednosi od 3.000.000 dinara. Dakle od ukupno 4 miliona, 3 potiču iz decembra.
Počinje nova kalendarska godina, a našem preduzetniku posao napreduje. U prvom tromesečju on prihoduje još 3.000.000 dinara, a u sledećem 2.500.000. Ukupno u toj kalendarskoj godini on i dalje nije “probio” cenzus za paušalno oporezivanje jer je ukupni prihod 5.5 miliona. Međutim, u prethodnih 12 meseci, naš preduzetnik je ostvario 8.5 milion i time je prešao granicu za obavezno evidentiranje u sistem PDV-a. Samim tim, on gubi status paušalca, jer prema zakonu, paušalno oporezivanje ne može se priznati obvezniku PDV-a, što je on postao po sili zakona danom kada je njegov prihod u prethodnih 12 meseci prešao 8 miliona.
Ovo je ipak specifičan slučaj, koji nije tako čest u praksi.
Izvesnije je da prihodi rastu ravnomerno i postepeno i da će preduzetnik doći u situaciju da izgubi pravo na paušalno oporezivanje zato što mu je godišnji prihod prešao 6 miliona dinara, a da će tek nakon toga, eventualno, ostvariti prihod veći od 8 miliona za prethodnih 12 meseci pa da će tada postati i obevznik PDV-a.
Vrlo je važno da preduzetnici vode KPO knjigu u koju će beležiti ostvareni prihod. Na osnovu podataka upisanih u nju preduzetnik može da prati ukupan prihod za određeni period, i to:
Ukupan iznos prihoda (zbir vrednosti svih izdatih računa) od 1. januara tekuće godine do danas – za potrebe provere prava na paušal
Ukupan prihod (zbir vrednosti svih izdatih računa) od 365 dana pre današnjeg dana do danas – za potrebe provere obaveze evidentiranja za PDV.
Dakle, ako 14.6.2016. godine želite da proverite da li i dalje imate pravo na paušal, treba da saberete:
Vrednosti svih računa koje ste izdali od 01.01.2016. do 14.06.2016. godine. Ako je ona manja od 6 miliona, prošli ste prvi uslov.
Vrednosti svih računa od 14.6.2015. godine do 14.06.2016. godine. Ako je ona manja od 8 miliona, prošli ste i drugi uslov.
Ako je bilo koja od ove dve sume veća od cenzusa, nemate pravo da dalje budete paušalno oporezovani.
Potrebno je da se u najkraćem roku javite Poreskoj upravi kako bi oni evidentirali izmenu u vašem poslovanju i uputili vas šta dalje. A možete se obratiti za pomoć i knjigovođi, sa kojim ćete svakako na dalje morati da sarađujete.
