Sremska Mitrovica – Poslednje delo poznatog slikara Save Šumanovića “Beračice” obrađeno u umetničko deo – Plesna predstava-performans, predstavljeno je u subotu 14. novembra u Sremskoj Mitrovici.
Plesna predstava-performans odigrana je u zgradi Galerije „Lazar Vozarević“ u Sremskoj Mitrovici. Performans je podeljen na tri dela s obzirom na specifičan prostor.
Performans su studenti u okviru redovnog predmeta istraživali i analizirali skrivena značenja slike, a pri stvaranju ovog dela imali su potpunu slobodu.
Posetioci su mogli videti na samom ulasku video-radove, a u ostalim prostorijama Galerije, performanse i koreografije nastale na ličnim tumačenjima i osećanjima
Ideja je bila da nepravedno prekinuto umetničko stvaralaštovo, a time i nedorečeno, donesemo u sadašnje vreme, kroz drugačiji medij, da preoblikovanjem vizuelnog u izvođačko pokažemo drugačiju stranu, uspostavimo novi dijalog sa delom Save Šumanovića i time ga približimo mlađoj generaciji, rekla je prof. Snežana Arnautović Stjepanović.
Kada su rano ujutro na Veliku Gospojinu, 28. avgusta, 1942. ustaški agenti došli po Savu Šumanovića i odveli ga na put bez povratka, u ateljeu na štafelaju ostala je da se suši slika, treći deo triptiha – “Beračica”.
Za ovo njegovo poslednje delo dugo se nije znalo da je sastavljeno iz tri dela.
Šumanović je tokom kratkog stvaralačkog života koji je trajao samo 25 godina, ostavio opus od više od 800 dela. Stradao u ustaškoj planskoj akciji smanjivanja broja Srba u Sremu, zajedno sa oko 2.400 ljudi. Streljani su ili ubijani maljevima na ivici dugačke jame, mnogi još živi polivani krečenom. Stoga se i Savino poslednje delo danas čita drugačije.
Kompozicija prikazuje 12 mladih žena, svaku sa korpom punom crnog grožđa. U središnjoj slici između dva vinograda prostire se njiva zrelog žita. Kako se žito u Sremu žanje u julu, a grožđe bere dva meseca kasnije, neizbežna je primisao kako je slikar sastavio vino i hleb za svoju euharistiju. Sasvim je moguće da je, sluteći strašne događaje, ovu svoju “tajnu večeru” sa 12 beračica grožđa sakrio u tri kompozicije koje će ostati nepročitane više od 60 godina i koje će se slučajno spojiti u celinu tek u našem vremenu.
Triptih je sada poslužio kao polazište za istraživanje u savremenim izvođačkim umetnostima i inspirisao studente Instituta za umetničku igru da daju svoja viđenja jedne iste slike.
Premijera ovog dela prvo je predstavljena u Institutu za umetničku igru u Beogradu, zatim u Šidu u Galeriji slika “Sava Šumanović”.
