Jubilarni 60. Međunarodni beogradski sajam knjiga otvorili su sinoć reditelj Emir Kusturica i predstavnica Rusije, zemlje ovogodišnjeg počasnog gosta, direktorka moskovske Fondacije za istorijsku perspektivu i priređivač serije knjiga o srpsko-ruskim istorijskim vezama Natalija Noročnickaja.

Noročnickaja je poručila da Srbija i Rusija treba da čuvaju i uvećavaju neprocenjivo blago zajedničke slovenske pravoslavne kulture, „našu Bogom danu ćirilicu!“.

„Kulturni kod naših naroda, upijajući u sebe sva dostignuća savremenog naučno-tehničkog progresa, čuva našu samobitnost. Za Ruse i Srbe podjednako su draga imena Tolstoja, Dostojevskog, Puškina, Šolohova kao i Petra Petrovića Njegoša, Branislava Nušića, Dobrice Ćosića, Ive Andrića“, rekla je Noročnickaja i dodala: „Neka se ovaj niz slavnih imena nikada ne prekine, neka se popunjava novim imenima!“.

Foto: nspm.rs

U naše vreme često se može čuti da knjige postaju prošlost, da digitalno doba diktira svoja pravila. Život, međutim, svedoči o nečem drugom rekla je, Noročnickaja i izrazila očekivanje da ce posetioci sajma na štandovima naći neke nove autore, nova dela koja će im otkriti Rusiju.
Kusturica, koji je kao reditelj dobio dve Zlatne palme na filmskom festivalu u Kanu, Zlatnog lava u Veneciji, rekao je da je za njega knjiga velika svetinja, i da zato večeras ima tremu da govori, iako je govorio pred daleko brojnijom publikom.

Kusturica je u govoru „Biti pismen“ podsetio da je pismenost u prošlom veku donosila posebno mesto i uvažavanje u društvu. On je izrazio žaljenje što je danas, iako ima knjiga više nego ikada, pismenih sve manje.

„Nikada nije bilo ovoliko knjiga, nikada čovjek nije imao pristup ovolikoj gomili i ispisanih stranica i nikada nije bilo manje pismenih“, rekao je Kusturica podsetio da je njegov „pismeni“ težio ka istini, dobroti i uzvišenosti.

„Nije imao nikakve veze sa antijunakom koji postaje oličenje vremena u kojem živimo. Nikada nije bio do kraja stvaran, a rukovali smo se sa njim. Izgledao je kao lik koji je iskoračio iz neke knjige, banuo pred nas kao i sama istina da bez upamćenih slika i čitavih poglavlja knjiga nema pismenog čovjeka!“, rekao je Kusturica, koji je i pisac i nacionalni ambasadoru UNICEF-a u Srbiji.

Prema njegovim rečima, pismeni je bio „sve drugačije od ovovremenog antijunaka, selfi čoveka samozaljubljenog, onog koji ne veruje u istoriju, prihvata korporacijski kapitalizam kao sudbinu i vredno radi na dokazu kako njegov komšija ali i čitav narod ne vredi pišljiva boba! On pravi selfi snimke svojim ajfonom i sa velikim uzbudjenjem prati razvoj svake bubuljice na licu“.

Podsećajući na Lava Tolstoja, Mikhaila Bulgakova bez koga ne bi osetili apsurd i paradoks, Oskara Vajlda i druge, dodao je da je „malo vremena da se nabroje svi pisci koji su ako ne jednaki ali ne manje važni bez kojih pismeni nije mogao da nastane“.
„Biti pismen to je formula koja otvara vrata dokučivih tajni i blagodeti koje čovjek može da ostvari u svom kratkotrajnom boravku na Zemlji. Ako je pismen onda čovjek može da bude srećan!“, rekao je on.

Na kraju Kustiruca je dodao da mu se čini da je baš Sajam, „gde nekad između knjiga teku reke ljudi izbeglica iz realnog života ka mnoštvu knjiga“, mesto gde povremeno vaskrsne pismeni čovek o kome govori.

„Povremeno vaskrsne da ovde slobodno hoda i vraća slike iz prošlog veka, da je ako ne druge ovde slavljen i opažen baš kao što su ga primećivali nekad u gradu gde je bio glavni lik i da ga vidi neko dete u čijem životu će u budućnosti, kada odraste kao mi, biti sve drugačije“, dodao je Kusturica.

Tokom sajma knjiga, pod sloganom „Šta bi bilo da nije bilo“ publici će biti na raspolaganju ponuda 483 izlagača, brojni sadržaji i tribine.

Izvor: Beta