Da biste otišli na skijanje za relativno malo para, morate da izdržite u autobusu 24 sata. To nije lako, ali ako putujuću konzervu doživite kao sredstvo za postizanje vaoma zabavnog cilja, pregurate nekako.
Evo šta se dogodilo jednom autobusu punom srpskih turista u povratku sa zimovanja.
Neobičan peh je zadesio turiste koji su se autobusom vraćali sa zimovanja
Zamislite da ste se iskijali, puni utisaka krećete kući, ponovo se kočite na svom sedištu i posle oko 300 kilometara, nasred autoputa, negde između Torina i Milana shvatite da vam vozači iz „makina“ koje zuje pored vas, unezvereno mašu i pokazuju nešto rukama. Tiho, da ne uznemirite druge, dobacite vozaču da nešto nije u redu. Majstor radi svoj posao, ne odgovara. Jurimo 100 na sat.
Posle desetak minuta ipak stane, kao kratka pauza za cigaretu. Vidim putnike koji izlaze i shvatam da svi gledaju pozadi, ka prikolici koju vučemo, a u kojoj se nalaze skije, pancerice, torbe, koferi. Tri puta veći teret nego što sirota prikolica može da izdrži. Gledaju svi pozadi i drže se za glavu. Izađem i ja.
Kad tamo – fali jedan točak!
Da, da, ne fali parče, nego ceo točak!
Otpao je ko zna kad, a mi smo jurili kroz noć, k’o Supermen da nas nosi.
Koliko je dugo trajala agonija srpskih turista, kako se putovanje završilo, kao i šta su povodom čitave situacije rekli iz turističke agencije pročitajte na sajtu „24 sata“.
