Na izbor namirnica koje koristimo u ishrani utiče više različitih činilaca, kao što su pol, uzrast, fizička (ne)aktivnost, zdravstveno stanje. Zavisno od godišnjeg doba, dostupne su nam i različite vrste namirnica, a osim toga, klimatski uslovi utiču i na potrebe organizma za određenim vrstama hrane.

U letnjem periodu za koji su karakteristične visoke dnevne temperature, organizam nema potrebu za velikim energetskim unosom, s obzirom da se određen deo unete hrane u telu troši za stvaranje toplote, već na prvom mestu za odgovarajućim unosom tečnosti. Dnevne potrebe se kreću od 6-8 čaša vode, odnosno jedan i po do dva litra, nekada i više zavisno od stepena fizičke aktivnosti i zdravstvenog stanja. Ne preporučuje se nadoknada tečnosti samo unosom sokova bez obzira na njihov sadržaj šećera ili veštačkih zaslađivača. Poželjni su osvežavajući napici poput hladnog čaja (biljni čaj pripremljen na uobičajen način i ohlađen u frižideru, na primer čaj od nane osvežava na visokim temperaturama) ili sveže ceđenog voćnog soka. Neophodno je izbegavati gazirane napitke i veću količinu kafe, a alkoholna pića su zabranjena. Hladni napici za kojima obično posežemo kada su velike vrućine prija nam samo trenutno uz opasnost da, ukoliko smo pregrejani i znojavi, hladnom vodom iz frižidera mehanički oštetimo sluzokožu ždrela te se može javiti bol u grlu i prehlada.

Kada je u pitanju izbor vrste hrane, savetuje se pre svega veći unos povrća – svežeg ili spremljenog kuvanjem (na pari ili u vodi) ili grilovanjem, kao i svežeg voća. Od mlečnih proizvoda pre svega mlad sir od obranog mleka, jogurt i obrano mleko, uz izbegavanje jakih sireva, kajmaka, pavlake i butera zbog velike količine masnoće koju sadrže. Smanjiti unos mesa, uz preporuku za korišćenje pre svega ribe, piletine i ćuretine. Ne savetuje se prženje i pohovanje za pripremu mesa, kao ni uzimanje suhomesnatih proizvoda. Žitarice treba unositi svakodnevno u manjoj količini, kao hleb i cerealije (musli), a smanjiti ili isključiti upotrebu lisnatih testa i pekarskih peciva koja sadrže velike količine masnoće.

I tokom leta ishrana treba da je redovna, što podrazumeva određen ritam obroka u toku dana. Često preko dana zbog velikih vrućina izbegavamo obroke, da bi u večernjim satima pojeli jedan obilan obrok što je nepoželjno pre svega zato što se unosom veće količine hrane opterećuju organi za varenje, hrana se sporije vari i slabija je iskoristljivost hranljivih sastojaka. Poželjni su češći, manje obilni obroci. U trci za preplanulim tenom ima i onih koji veruju da im konzumiranje namirnica koje sadrže karoten (žuto narandžasti pigment) u većoj meri, može biti od pomoći.

Pojedine vrste voća i povrća u sebi sadrže velike količine karotena, na primer šargarepa, narandžasto voće kao kajsije i breskve. Ukoliko se unose redovno u većoj količini mogu dovesti do prebojenosti kože koju, međutim, ne bi trebalo zameniti sa preplanulošću kože koja nastaje zbog prisustva pigmenta melanina prilikom izlaganja Suncu. Jedino raznovrsna ishrana obezbeđuje unos svih organizmu potrebnih hranljivih sastojaka i time čuva i zdravlje kože.

Posebnu pažnju treba posvetiti pravilnom čuvanju namirnica koje se tokom leta brže kvare i to pre svega namirnica životinjskog porekla s obzirom da predstavljaju dobru podlogu za rast bakterija, a najosetljivije su meso i prerađevine, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi pa ih obavezno treba čuvati u frižideru. Od svih mlečnih proizvoda sladoled je najčešći krivac za nastanak trovanja hranom u letnjem periodu. Po svom sastavu jaje predstavlja idealnu sredinu za razvoj Salmonele te je neophodna dobra termička obrada, odnosno izbegavati korišćenje proizvoda, na primer kolača, kremova, sladoleda koji sadrže sveža – sirova jaja.

Izvor: Ministarstvo zdravlja