Sremska Mitrovica – “Mene ili nema godinama u Mitrovici, ili evo za par meseci nastupim dva puta. Uvek sam isto srećan, jer to je moj grad”, rekao je glumac Boris Pingović u intervjuu za radio Ozon.

Boris Pingović je rođen u Sremskoj Mitrovici 18. septembra 1970. godine, gde je završio osnovnu i srednju školu.
Glumu je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Vladimira Jevtovića i asistenta Varje Đukić, 1994. godine i stalni je član Narodnog pozorišta od 1994. godine.

Vremena koje je proveo u Sremskoj Mitrovici rado se seća, i kako kaže, ovde je proveo najlepše trenutke svog života.

Koliko vam je značilo to što ste bili član recitatorskog studija „Kaliopa“ u Sremskoj Mitrovici?

Spomenka Lazić i Kaliopa su u mom najlepšem sećanju i bude divne, predivne uspomene. Kaliopa me je inficirala svim ovim što sam danas i od čega bukvalno i živim. To je najlepši period mog života i nikad nisam bio tako bezbrižan, srčan i tako srećan. To su te godine koje su mene „odvukle“ u pravcu u kome se i danas nalazim.

Gluma, pevanje, sviranje, recitovanje, pisanje poezije, sve su to vaši talenti. Šta od svega navedenog najviše volite da radite?

Hm, pa podjednako sve. U nekim zrelim godinama ako se baviš sobom na pravi način, možes da se osloniš na sve talente- darove koje poseduješ. Ja sam tu sreću doživeo i danas bukvalno živim od svojih talenata.
Kod mene su nekako svi ti darovi ravnopravno raspoređeni i čine da se danas osećam dobro i izbalansirano. Srećan sam zbog toga, ali mi je trebalo 44 godine da do toga dođem.
Isto tako znam, da sam rođen 1600- te, 1700- te godine, recimo negde u Dubrovniku, uveseljavao bih ljude na nekim stepenicama, uz flautu.

Da li ste talentovani i za slikanje, s obzirom na nepisano pravilo da su umetnici mahom multitalentovani?

Ne znam da nacrtam ni Čika Glišu, što je potpuno tragično. Slikanje je jedina umetnost za koju nisam talentovan, ali zato moj kolega Nebojša Dugalić, sa kojim sam večeras nastupao u Sremskoj Mitrovici, poseduje i taj talenat. On je prosto sjajan i slike su mu fantastične.

Sa kolegom Nebojšom Dugalićem sarađujete već duže vreme, večeras ste se mitrovačkoj publici predstavili kabareom „To su bili dani“. Koje je ovo izvođenje kabarea po redu?

Nastupili smo do sada preko 220 puta. Ovo 225 nastup, čini mi se.

Kako vas je prihvatila mitrovačka publika?

Mitrovačka publika je zaista sjajna a u to ste imali priliku da se uverite večeras. Uživali smo.
Ovaj ambijent je sam po sebi poseban, i zaista je divan i poseban osećaj nastupati među svim ovim raritetima drevnog Sirmijuma.
Drago mi je što sam večeras saznao da su svi programi koji se organizuju u okviru pozorišnog leta odlično posećeni što znači da je mitrovačka publika prepoznala kvalitet, što me posebno raduje.

Dugi niz godina niste nastupali u Sremskoj Mitrovici, a sada ste za kratko vreme nastupili dva puta. Da li imate neki poseban razlog za to?

Vama to možda izgleda kao kratko vreme, meni je predugo. Pa eto, desi se da ne dođem godinama a evo za par meseci nastupim dva puta. To naravno ne zavisi od mene, ja sam uvek tu za Mitrovicu, to je moj grad i meni je drago zbog toga.

Da li postoji mogućnost saradnje sa mitrovačkim pozorištem?

Naravno da postoji. Mi smo već započeli neke razgovore na tu temu, ali to ne zavisi od mene, zavisi od uprave pozorišta. Ja sa voljan da se odazovem, naravno u skladu sa svojim slobodnim vremenom i obavezama koje imam.

You may also like