I na preko 35°C mora da se radi

Sremska Mitrovica – U narednih nekoliko dana maksimalne temperature u Sremskoj Mitrovici biće iznad 35 stepeni. Bez obzira na to mnogi će obavljati poslove na otvorenom, a u tom slučaju dobro je znati koje su to preventivne mere za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama.

Kada temperatura vazduha u letnjim mesecima prelazi 36°C, zaposleni koji obavljaju poslove na otvorenom, kao što su poslovi u građevinarstvu, poljoprivredi i sl., smatra se da rade u nepovoljnim radnim uslovima, što može negativno da utiče na njihovo zdravlje.

Još 2007. godine Vlada Republike Srbije donela je Preporuku kojom se poslodavcima
preporučuje da organizuju rad na takav način da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova i izlaganje direktnom sunčevom zračenju zaposlenih za vreme visokih spoljnih temperatura, iznad 36°C, a naročito u periodu od 11 – 16 časova, ukoliko to dozvoljava proces rada.

radnici leto slik.politikatackars
Foto: politika.rs

Poslodavac je dužan da u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavac je obavezan da Aktom o proceni rizika uzme u obzir i rizike po zdravlje zaposlenih koji rade na otvorenom pri visokim temperaturama.

Mere bezbednosti i zdravlja na radu utvrđene su, pre svega, Uredbom o bezbednosti i
zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima i Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu, kao i drugim propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Uredbom je, između ostalog, propisan i pregled mera za bezbedan i zdrav rad na privremenim i pokretnim gradilištima – definisano je da u toku rada na gradilištu metode rada i aktivnosti, kao i fizička opterećenja zaposlenog moraju biti određena prema temperaturi okoline, kao i da zaposleni moraju biti zaštićeni od štetnog dejstva atmosferskih uticaja na njihovu bezbednost i zdravlje. U prilogu, Pravilnika je propisan pregled mera za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu, definisano je da radna mesta na otvorenom prostoru moraju biti tako uređena da zaposleni koji rade na tim radnim mestima budu zaštićeni od nepovoljnih vremenskih prilika i imaju obezbeđenu prvu pomoć.

Mere koje su poslodavci dužni da primenjuju pri radu na otvorenom pri visokim temperaturama su: organizacione, tehničke, zdravstvene, promena režima rada i dr., što u praksi podrazumeva čestu zamenu zaposlenih za obavljanje poslova na otvorenom, češće pauze uz obezbeđivanje velikih količina vode i bezalkoholnih napitaka, obezbeđivanje prostora gde zaposleni mogu da se sklone od sunca i rashlade, obavezno davanje informacija zaposlenima o opasnostima po zdravlje zbog izlaganja visokim temperaturama, upoznavanje zaposlenih sa simptomima bolesti prouzrokovanih visokim temperaturama, obezbeđivanje i pružanje prve pomoći ukoliko dođe do zdravstvenih problema zaposlenih i dr.

Toplotni stres je definisan kao fizička i fiziološka reakcija zaposlenog na temperaturu koja ga okružuje na radnom mestu.

Ukoliko poslodavci ne primenjuju preventivne mere pri radu na otvorenom pri visokim temperaturama, štetno dejstvo visokih temperatura na zdravlje zaposlenih ima sledeće simptome: dehidracija organizma, brže zamaranje, umanjenje sposobnosti za rad, povećanje grešaka pri obavljanju posla, što može da dovede do pojave zamora, toplotnih grčeva, iscrpljenosti, toplotnog udara i dr.

Direktive EU iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu su transponovane u nacionalno
zakonodavstvo Republike Srbije i ovim propisima nije utvrđena maksimalna spoljna
temperatura pri kojoj bi poslodavac morao obustaviti rad.

Preventivne mere za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama:

– Izbegavanje rada u najtoplijem delu dana (od 11 – 16 časova, u skladu sa Preporukom Vlade Republike Srbije, ukoliko to dozvoljava proces rada);
– Organizovati rad po smenama;
– Uvođenje dodatne radne snage;
– Preraspodela obavljanja poslova – teži deo posla obavljati u hladnijem delu dana;
– Praviti češće pauze uz obezbeđivanje velike količine vode i bezalkoholnih napitaka;
– Izvršiti obuku zaposlenih za pružanje prve pomoći;
– Zaposlenima se mora omogućiti da tokom odmora (pauze) mogu skinuti sredstva i opremu
za ličnu zaštitu na radu;
– Obezbediti odgovarajući prostor gde zaposleni mogu da se sklone od sunca i odmore;
– Izvršiti aklimatizaciju2
zaposlenih na uslove pri visokim temperaturama.
– da nose laganu, svetlu i komfornu odeću od prirodnih materijala;

Prevencija zdravstvenih problema:

– Unositi dosta tečnosti. Ako fizička aktivnost traje kraće od 60 minuta dovoljno je
piti običnu vodu da se nadoknadi izgubljena tečnost, a kada fizička aktivnost traje
duže od 60 minuta više nije dovoljna obična voda za nadoknadu tečnosti jer su se
obilnim znojenjem izgubili i elektroliti, pa se preporučuju pića sa dodatkom ugljenih
hidrata i elektrolita. Da bi se sprečila dehidracija važno je:
1. unositi najmanje dva litra vode na dan;
2. izbegavati napitke sa kofeinom, alkoholom, gazirana pića i
sportske napitke sa puno šećera jer sadrže sastojke koji izazivaju
dehidraciju;
3. unositi na svakih 15 – 20 minuta po jednu čašu rashlađene vode.
– Praviti česte pauze u hladovini ili u rashlađenim prostorijama;
– Pravilna ishrana – izbegavati tešku i obimnu hranu, jesti sveže voće i povrće.
Preporučuje se da se u ishrani pre svega koriste sveže voće i povrće, mlečni proizvodi
sa niskim sadržajem masti, hleb u manjim količinama i riba i morski plodovi, a ne
preporučuje se teška i masna zapržena jela, crveno i sušeno meso, konzervirana hrana
i konzumiranje u većim količinama slatkiša i namirnica koje sadrže rafinisan šećer
i zasićene masnoće;
– Koristiti zaštitnu kremu za sunce;
– Pružiti odgovarajuću prvu pomoć

You May Also Like