Sremska Mitrovica – Prvi javni beležnici u Srbiji danas će položiti zakletvu.

Vlada Srbije uputila je krajem jula u skupštinsku proceduru Predlog zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, koji stupa na snagu 1. septembra.

Ministar Selaković je prošle sedmice imenovao 94 javna beležnika koji će 1. septembra početi sa radom i u znatnoj meri rasteretiti sudove, podići nivo efikasnosti pravosuđa, kao i stepen pravne sigurnosti i pravne predvidivosti.

Beležnici su imenovani za područja 37 osnovnih sudova u skladu sa Zakonom o javnom beležništvu.

Zakon stupa na snagu 1. septembra pošto je za isti dan određen i početak primene Zakona o javnom beležništvu.

U prvom članu predloženog zakona piše da potpis, rukopis i prepis overava javni beležnik, ako zakonom nije drugačije određeno.

Potpis, rukopis i prepis, pored javnog beležnika, može da overi i javnobeležnički pripravnik, a prepis javne isprave i njegov izdavalac.

Imajući u vidu da, u skladu sa Zakonom o javnom beležništvu, prvih 100 javnih beležnika treba da počnu sa radom 1. septembra, predviđeno je da u narednih šest meseci, pored javnih beležnika, poslove overavanja i dalje obavljaju osnovni sudovi i opštinska uprava, kako bi se izbegli eventualni problemi koji bi nastali kao posledica prelaska na novu nadležnost za obavljanje tih poslova.

Pošto postoji mogućnost da u određenim opštinama u dužem vremenskom periodu ne budu imenovani javni beležnici, predviđeno je da u tim opštinama poslove overavanja obavljaju prijemne kancelarije osnovnih sudova, odnosno opštinske uprave sve do imenovanja javnih beležnika.

U Predlogu zakona piše da je za overavanje potpisa, rukopisa i prepisa mesno nadležan svaki javni beležnik, nezavisno od toga gde se nalazi prebivalište, odnosno boravište lica koje zahteva overavanje, osim ako zakonom nije drugačije određeno.

Potpis, rukopis i prepis overava se u javnobeležničkoj kancelariji, a mogu se overiti i izvan te kancelarije ako je podnosiocu isprave zbog starosti ili bolesti teško da dođe do nje, ako je to korisno zbog većeg broja podnosilaca isprava čiji se potpisi overavaju povodom istog događaja ili ako za to postoje drugi opravdani razlozi.

Potpis se overava tako što se na podnetu ispravu stavlja klauzula o overavanju potpisa, koja sadrži ime i prezime javnog beležnika, naznaku da postupa u tom svojstvu i podatke o sedištu javnog beležnika, zatim ime, prezime, datum rođenja i adresu prebivališta podnosioca isprave, način na koji je utvrđen identitet podnosioca isprave, izjavu javnog beležnika da je podnosilac isprave u njegovom prisustvu potpisao ispravu ili priznao potpis koji se već nalazi na toj ispravi za svoj potpis.

Na tu ispravu se, pored ostalog, upisuje datum, čas i mesto overavanja potpisa, ako je to učinjeno van javnobeležničke kancelarije.

Predloženi zakon navodi i da overavanje blanko potpisa nije dozvoljeno. Izuzetno, javni beležnik može da overi potpis na ispravi čiji pojedini delovi nisu popunjeni ako podnosilac isprave može da pruži okvirne podatke o tome kako bi ti delovi trebalo da budu ispisani i ako dokaže da postoje važni razlozi za overavanje potpisa pre nego što se isprava u celosti popuni.

U klauzuli o overavanju potpisa javni beležnik posebno naznačava koji delovi isprave nisu bili popunjeni u momentu overavanja potpisa, okvirne podatke koje je pružio podnosilac isprave o tome kako bi ti delovi isprave trebalo da budu popunjeni i razloge zbog kojih je overen potpis na delimično popunjenoj ispravi.