Uvođenje part tajm studiranja, koje će omogućiti akademcima da istovremeno rade i studiraju, samo je jedna u nizu novina u strategiji obrazovanja.

Akcioni planovi za sprovođenje strategije predviđaju da uvođenje part tajm studiranja počne za nešto više od godinu dana i trebalo bi da bude veliko olakšanje za studente koji moraju da rade i da sami plaćaju studije.

Part tajm znači studiranje sporijim tempom. Student ne mora da upisuje takozvanih 60 kredita godišnje, odnosno da prijavljuje sve ispite iz jedne školske godine. Ako je zaposlen, prijavljuje onoliko ispita koliko procenjuje da će uspeti da položi. Njemu će biti omogućen fleksibilniji raspored vežbi i predavanja. Još nije definisano da li bi studenti na part tajmu bili isključivo samofinansirajući, ili bi mogli da konkurišu i za budžet.

Visoka cena školarina, koja u proseku iznosi oko 1.000 evra, primorala je mnoge studente, a naročito one koji žive kao podstanari, da nađu posao. Međutim, otkako je bolonja zaživela na fakultetima, studenti su obavezni da ceo radni dan provode na vežbama i predavanjima.

Pored part tajm studiranja, akcioni planovi obavezuju fakultete da u narednim godinama uvode e-učenje, odnosno slušanje nastave i polaganje ispita preko interneta. Virtuelni amfiteatar kao vid učenja u svetu koristi na hiljade ljudi u više od 70 država.