Sremska Mitrovica – Dok se u zemljama Zapada privatni fakulteti cene znatno više nego državni i neki od najpoznatijih i najpriznatijih su upravo privatni fakulteti kao što su to Stanford univerzitet, Jejl, Kolumbija univerzitet, Harvard, Braun i drugi, u Srbiji situacija je sasvim suprotna. Privatni fakulteti ne samo da se ne cene, već mnogi poslodavci ne priznaju diplome koje su tamo stečene.

Odmah na početku dolazimo do pitanja šta je sa svim onima koji su se „prevarili“, pa upisali i završili privatne fakultete? Prva rečenica koju je jedan diplomirani novinar na Megatrend Univerzitetu čuo kada je otišao u Nacionalnu službu za zapošljavanje jeste: „Dete završavaj master na državnom, niko te zaposliti neće sa ovom diplomom“.

Ipak, ne samo da je taj neko zaposlen, već mesecim i radi, u svojoj struci, bez „potezanja veza“, bez političkog angažovanja, plaćanja za radno mesto i sličnih stvari koje su postale praksa ukoliko se želi dobiti posao. Izgleda da se ipak nađe poneki poslodavac koji i „Megatrendovcima“ pruži priliku.

Istina, privatne fakultete znatno je lakše upisati, pa i završiti, ali da li je baš onako kako se priča i povlači kroz medije? „Uveče prelistaš, ujutru zablistaš“? Pitali smo nekoliko mladih ljudi koji polako grade svoje karijere, i pokušavaju biti uspešni u onome što rade, plus bore se sa predrasudama i moraju dodatno da se dokažu, jer “bože moj mi smo sa privatnih fakulteta, ne znam pišem zajedno, i mislim da je mesec planeta“, rekla je Tatjana Marin, diplomirani novinar Fakulteta za kulturu i medije na Megatrend Univerzitetu, koja već od završne godine svojih studija radi na RTV Pančevo. Marin je dodala da je na samom početku njenog rada za pomenutu televiziju za koju je počela da radi prvenstveno volonterski da bi je kroz kratko vreme zaposlili za stalno, bilo dosta predrasuda, ali da ih je svojim znanjem i radom vrlo brzo uverila da su bez osnova.

Sretena Njegovanović koja je završila odnose sa javnošću na Fakultetu za kulturu i medije na Megatrend Univerzitetu, posao u svojoj struci nije našla, ali radeći u režiji odradila je već dva rijaliti programa na televiziji Pink i čeka da je pozovu da nastavi se daljim radom na ovoj televiziji, za koju se nada da će joj pružiti mogućnost da napreduje i radi ono za čega se školovala.

Sve ono što sada radi na master studijama na državnom fakultetu, već je sve odradio na četvrtoj godini fakulteta, i studije su mu sve samo ne teške, rekao je diplomac privatnog Računarskog fakulteta u Beogradu.

Danka nam je o svom studiranju rekla da bez obzira što je to privatni fakultet i što nije „cenjen“, ona je svoje studiranje vrlo ozbiljno shvatila. „Kao na privatnim, tako i na državnim fakultetima ima onih koji prepisuju na ispitima i pokušavaju da svoje ocene zarade na razne načine, ali isto tako ima i onih koji za svaku svoju ocenu konstantno uče, pišu seminarske, rade projekte i dolaze redovno na predavanja, što je u osnovi ono što studiranje po Bolonji i zahteva, konstantan rad tokom čitave godine i meni lično takav sistem studiranja odgovara, koliko sam učila takve su mi i ocene bile, negde više, negde niže, pisala sam seminarske, predavanja sam pokušala da ne preskačem i nisam učila stvari koje mi nikada neće biti potrebne, zato je gradivo manje obimno, ali suština je uvek tu, predavači su bili korektni, uvek dostupni za sva pitanja, bez odlaganja predavanja, bez odlaganja konsultacija, uslovi su bili dobri i zašto da ne idem na privatni fakultet, zaista nisam videla problem u fakultetu koji upisujem, jer sam htela da diplomiram nešto čime bih volela da se bavim, a ne da upišem bilo koji fakultet koji mogu sa bodovima iz škole i prijemnog i da ga završavam 6, 7 godina ili odustanem, ali tek sada vidim da problema ima i da ga upravo mediji prave raznim skandalima koje pokreću, a tiču se Miće Jovanovića, Megatrenda, i samim tim imam osećaj da srozavaju vrednost mog znanja i moje diplome, i ne samo moje već svih studenata sa privatnih fakulteta“.

Platiš školarinu i završio si fakultet, mnogi razmišljaju na ovaj način o studentima sa privatnih fakulteta, ali onda im studenti sa privatnih fakulteta na to odgovore činjenicom da su na mnogim držvnim fakultetima cene školarina izuzetno visoke, a na pojedinim i više nego na privatnim fakultetima i da oni za novac koji plaćaju bar imaju dobre uslove u kojima rade. Na primer, školarina na Megatrend Univerzitetu je 1.500 evra, dok je na Arhitektonskom univerzitetu 240.000 dinara, na stomatološkom 180.000.

Još jedna činjenica treba da se doda na čitavu ovu priču o privatnim fakultetima, a tiče se zaposlenih lica koji već uveliko uspešno rade posao za koji nemaju odgovarajuće diplome, a kojima se maksimalno izlazi u susret kako bi stekli diplome koje odgovaraju njihovom znanju i poslu kojim se već bave.

Da zaključimo, bez obzira da li su diplome stečene na državnom ili privatnom fakultetu, znanje i umeće pojedinca će posle nekog vremena da izbije u prvi plan, pa se tada kroz rad pokaže koliko čija diploma vredi ili ne, u svakom slučaju za rad u inostranstvu ne postoji velika razlika između fakulteta, diplome se svakako moraju nostrifikovati.