Sremska Mitrovica – Mnogi meteorolozi tvrde da u zadnjih 30 godina ne pamte ovakvo neobično leto.
Meseci pre letnjeg razdoblja, i zimski i prolećni, bili su nadprosečno topli, a takve promene vremena dovode do “meteoekstrema”.
Neki meteorolozi tvrde da će sezona kupanja potrajati do novembra 2014.

Nakon 15 godina mirovanja, čovečanstvo će se suočiti sa temperaturnim paklom, upozoravaju naučnici sa Univerziteta Mekgil u najnovijoj studiji o globalnom zagrevanju.
Oni tvrde da je od 1998. do 2013. godine rast globalne temperature stagnirao, što je prirodna pojava i traje u intervalima od oko 15 godina, a ne može da se pripiše smanjenju količine gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte kao što se do sada mislilo.

Od 1998. globalna temperatura se smanjila od 0.27 do 0.37 stepeni Celzijusa, objavili su naučnici sa ovog univerziteta.
„Ipak, idućih godina čekaju nas velike vrućine usled povećanja količine efekat staklene bašte koji do sada nisu pokazali svoj puni razorni potencijal“, ocenio je jedan od autora Šon Lavdžoj.
Od 1992. do 1998. godine globalna temperatura rasla je rapidnom brzinom, a onda je stala na određenom nivou. Sada je počelo novo doba promjena, tvrdi ovaj cenjeni naučnik.
Poslednja takva veća pauza bila je između 1944. i 1976. godine, i to prirodno hlađenje privremeno je prikrilo trend otopljavanja koji se tek sada očekuje u punom zamahu.
Taj obrazac je u skladu sa ponavljanjima koja su zabeležena u poslednjih 20 do 50 godina za šta su naučnici našli dokaze u ledenim jezgrama i sedimentima jezera.

Srbija

Prema dugoročnim vremenskim prognozama leto će do samog kraja biti vruće, ponegde i ekstremno toplo, a iznadprosečne vrednosti nastavit će se preko jeseni sve do zime i početka sledeće godine.

I dok za 2014. godinu kad je vreme u pitanju, sudeći bar po najavama meteorologa, ne moramo mnogo da brinemo, u godinama koje slede, ukoliko se na celoj planeti nešto drastično ne učini na redukciji gasova, klima će se drastično promeniti.

U prvoj deceniji ovog veka klima je znatno različita od one koju smo imali polovinom 20. veka. Mnogo je toplije, imamo sve češće i sve duže toplotne talase i drastično visoke temperature.

Ukoliko se nešto drastično ne uradi na smanjenju koncentracije gasova na globalnom nivou, čekaju sve teži vremenski uslovi kako budemo išli ka sredini ovog veka.

U poslednjih stotinak godina koncentracija gasova na celoj planeti uvećana je za oko 40 odsto. Zbog toga se menja i globalna klima, a naš region se poslednjih deset godina više zagreva od ostalih. Zagrevanje Zemlje nikada nije ravnomerno, ali primetno je da ono raste posebno u oblasti jugoistočne Evrope i delovima oko Mediterana.
To naravno ne znači da će sledeća godina biti izuzetno topla, ali ako se ovaj trend povećanja štetnih gasova nastavi, posle 2050. klima će biti drastično različita u odnosu na ovu koju danas imamo. Očekuje se da do kraja veka temperatura poraste za tri stepena u odnosu na 20. vek.

Ovakva promena klime drastično utiče na živi svet. Prošle godine smo imali najtoplije leto i zbog suše zabeleženo je čak 30 odsto gubitaka u poljoprivredi. Podzemne vode u Srbiji beleže pad tokom poslednjih godina, šume su ugrožene, imamo izuzetno mnogo primera da se suše šume u razmerama koje nisu očekivane za klimatske uslove kod nas, požari su izuzetno česti zbog suše i visokih temperatura .

Promene u klimi upozoravaju na moguće opasnosti koje nam prete u budućnosti. Zbog toga, treba da razmišljamo kako da prilagodimo svakodnevne aktivnosti u odnosu na potencijalne izmene klime koje nas najverovatnije čekaju.