Sremska Mitrovica – Prepreka ka boljem upravljanju otpadom je nedostatak zakona o javno-komunalnim preduzećima, javno-privatnom partnertstvu i javnoj svojini. Prikupljanje i razvrstavanje otpada nije samo ekološko nego i ekonomsko pitanje. Zakoni koji se odnose na ovu oblast su odavno doneti, samo treba da počnu da se i primenjuju.

Pitanje koje se u poslednje vreme postavlja je da li treba da država da zabrani korišćenje plastičnih kesa i stimimuliše one proizvođače koji proizvode vreće od materijala koji su biorazgradivi ili se recikliraju.Mi svakodnevno koristimo proizvode koje možemo da kod kuće odvajamo i dalje šaljemo na reciklažu i preradu za dobijanje novog proizvoda.

U Srbiji se za zbrinjavanje otpada trenutno troši od 15 do 18 evra po toni, dok je za ekološki način zbrinjavanja otpada koji bi mogao da se koristi i kao energent potrebno 120 evra. Naša zemlja u u životnu sredinu od 0,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok su Rumunija i Bugarska, pre ulaska u EU, izdvajale jedan do 1,5 odsto BDP-a za te namene, poše agencija Beta.

Otpad kao energent, smanjuje zavisnost od fosilnih goriva, smanjuje potreban kapacitet deponija za više od 95 odsto, omogućava prihode od prodate energije, ali je istakao da u Srbiji barijeru za korišćenje otpada kao energenta predstavlja niska cena energije, visoki investicioni troškovi, skupi krediti, nerazvijen sistem reciklaže.

Nemačka imam 6.000 postrojenja za dobijanje toplotne i električne energije iz biomase, „dok je u Srbiji izgrađeno samo par malih objekata koji imaju tu namenu, što je na nivou pionirskog poduhvata“, piše Beta.