Čovek zbog kojeg sam zavoleo košarku stradao je u saobraćajki, Dražen Petrović. Dražen je bio pravi vladar na terenu, istinski košgeter svetske košarke zaustavljen na vrhuncu svoje igračke karijere. Pored Dražena zavoleo sam generaciju crno-belih koja je početkom 90-tih pokorila evropsku košarku-Divac, Paspalj, Djordjević i Danilović.

Kada uz njih dodate imena Kukoč, Rađa, Perasović, Savić, Zdovc, bila je to rapsodija sporta.

A onda uz Divca stiže NBA cirkus, magija Majkla i Medžika, sumanuto traganje za prenosima i proučavanje statistike sve brojnijih evropljana. Tu negde sam primetio još dva fenomena iz sveta košarke-martovsko ludilo i Djordju Djordjića.

Martovsko ludilo američke koledž košarke sam suštinski shvatio uz pomoć Aleksandra Petkovića. Karakteristika ove košarke je nepredvidljivost, poštovanje tradicije, sirova posvećenost igri i kombinacija sportske umetnosti i klinačkih grešaka. Takmičarski, moram da priznam, zanimljivija je od NBA lige.Opšte je poznato da NBA liga svoju definiciju dobije tek u završnici dok se pre toga može opisati kao pokretni cirkus.

Košarkaška evroliga je postala bitna onog trenutka kada mi je postalo jasno da njome vladaju treneri iz naše zemlje. Ona je gruba, pomalo predvidljiva, kvalitetna i pogodna za fanatično gledanje jer dugo traje i ima mnogo utakmica. Željko Obradović je posebno poglavlje priče o košarci, mogao bih danima pisati o kralju košarke čiji broj osvojenih trofeja može samo da zavrti mozak. Nedavno je u Atini doživeo doček kao Zevs.

Ponekad pomislim da mi nismo svesni šta su sve u svom životu uradili naši košarkaški treneri i koliko njihova imena znače u svetu.

U prošloj deceniji slučajno sam nabasao u hali na jednu tekmu našeg lokalnog KK Srema. Te subotnje večeri igrali su protiv prvaka Tamiša iz Pančeva. Godinama sam slabo pratio lokalnu košarku i pomalo izgubio iz vida momke iz našeg grada koji ubacuju u koš ali to veče sam shvatio da je na terenu jedan istinski borac i as. To veče je ubacio 58 poena i sam pobedio prvaka.

Pre par dana, nakon decenije lutanja po svetskim terenima, ubacio je 40 koševa za povratak Srema u prvu B ligu. Djordjo Djordjić, kapiten, as, šarmer, borac i prijatelj. Srećan sam jer svaki svoj dan u poslu na uredjenju sporta u našem gradu provodim sa šampionima kao što je Djordjo. Možda bih davnih dana otišao negde daleko da me ne drži prijateljski osmeh istinskih pobednika sa kojima saradjujem.

U našem gradu se igra dobra košarka koja zaslužuje pažnju jer su u timu naši sugradjani, momci koje poznajete.