Sremska Mitrovica – Najčešće smo ga mogli sresti u Pozorištu „Dobrica Milutinović“. Gledali smo ga u raznim ulogama, a gledali smo i predstave koje je pisao i režirao.

Stefan Tajbl, mladi umetnik, glumac i budući dramaturg, jer je od nedavno student Akademije umetnosti u Novom Sadu, odsek dramaturgija, na kojem će ,kako kaže, pokušati da ostvari svoj san.

Ozon: Stefane, Mitrovčani su vas najčešće mogli videti u Pozorištu „Dobrica Milutinović“. Da li se sećate svojih početaka?

Stefan Tajbl: U Pozorištu „Dobrica Mlutinović“ sam tačno 10 godina. Počeo sam da glumim u Dramskoj školi Vladimira Balašćaka i Jelene Janković, a sarađivao sam sa Gordanom Lukić i Sanelom Milošević.

Svog prvog odlaska na audiciju dobro se sećam. To je bilo 11. marta 2005. godine. Imao sam jako veliku tremu a trebao sam da uradim neke imitacije. Kada sam stao na scenu bukvalno sam se tresao od treme. Izašao sam pred Vladimira Balašćaka i prezentovao ono što sam spremio, najbolje što znam. Ispostavilo se da je to bilo dobro, i evo me danas na istom mestu.

Ozon: 10 godina je dug period. Kada se sve zbroji, da li biste mogli nešto da izdvojite kao najznačajnije iskustvo?

Stefan Tajbl: Sve mi je podjednako važno, ali ako moram, izdvojio bih moje učenje u Recitatorskom sudiju „Kaliopa“ i rad sa Aleksandrom Krstajićem. Za mene zaista neprocenjivo iskustvo. U Kaliopi sam naučio kako da negujem lepu reč, kulturu govora i kulturu ponašanja. Takođe, u poslednje tri godine uspešno sam vodio Omladinski studio pozorišta. Kažem uspešno, jer smo za te tri godine ovojili oko 50 nagrada na koje sam vrlo ponosan.

Ozon: Mogli smo da vas gledamo i u predstavama za odrasle, ali isto ako našim najmlađim sugrađanima ste takođe prepoznatljivi iz predstava za decu? Imate li neku omiljenu predstavu u kojoj ste glumili?

Stefan Tajbl: Upravo tako. Glumio sam i u jednim i u drugi predstavama. Moram priznati da je nastupati za našu najmlađu i najverniju publiku pravo zadovoljstvo. Oni su zaista posebni. Sve predstave su mi na svoj način drage, ali izdvojio bih neke koje sam radio kao srednjoškolac. To su predstave „Jedna sasvim obična bajka“, inače predstava koju smo radili kao omladinski studio a koja je i dan danas na repertoaru mitrovačkog pozorišta, zatim predstava „Porok“, koja je osvojila prvo mesto u Vojvodini. A ne smem zaboraviti ni predstavu „TV manijak“.

To su neki počeci, koji su mi u jako lepom sećanju i nakon kojih sam dobio šansu da radim u pozorištu. Zanimljivo je da predstavu „Jedna sasvim obična bajka“ mnoga deca i dalje dolaze da gledaju po ko zna koji put. Čak znaju napamet i neke delove iz predstave, a dešavalo se da se popnu na scenu i tekst govore umesto nas. E to je za mene zaista veliki uspeh.

Ozon: Kakva je po vašem mišljenju mitrovačka publika?

Stefan Tajbl: Mitrovčani su divni i mitrovačaka publika je divna. Hoće i da nagradi, da čestita ali hoće i da kritikuje, što je takođe vrlo važna stvar u našem poslu.

Ozon: S obzirom da ste mlad umetnik, šta mislite koliko mladi ljudi u Srbiji, konkretno u Sremskoj Mitrovici, posećuju kulturne događaje koji se organizuju?

Stefan Tajbl: Pa posećuju ih, ali po mom mišljenju to nije dovoljno. Generalno celo društvo a ne samo mladi ljudi bi trebali mnogo više pažnje da posvećuju umetnosti a neki drugim nevažnim stvarima. Umetnost nas hrani i bojim se da ćemo, ako je ne budemo negovali, ostati tupi.  Mnogi moji vršnjaci danas čitaju neke moderne knjige koji nisu primerene našem uzrastu, i koje nemaju baš neku vrednost. Ista situacija je i sa muzikom. Razne stvari su servirane, a onih dobrih je sve manje.

Ozon: Kada ste već spomenuli muziku, da li pratite muzičku scenu u Sremskoj Mitrovici?

Stefan Tajbl: Pratim i posećujem muzičke festivale koji se organizuju u Mitrovici. Čini mi se da je Mitrovica po tome prepoznatljiva, jer ima festivala koji se organizuju već nekoliko godina za redom, i to mi se sviđa. Osim muzičkih festivala, bude s vremena na vreme i neka dobra svirka na koju rado odem.

Ozon: Koja je vaša omiljena knjiga?

Stefan Tajbl: Ima ih nekoliko, ali najviše volim da čitam Boru Stankovića, pa ću izdvojiti „Nečistu krv“.

Ozon: Osim što glumite, bavite se i pisanjem. Kada bi morali, šta biste od ta dva odbarali?

Stefan Tajbl: Teško pitanje, zaista. Gluma je moja prva pasija, ali parafraziraću Karela Čapeka. Dramarurg je izdvojen od sve pozorišne histerije, od svih tih dešavanja, od cele te energije. On u izdvojenoj u posebnoj prostoriji, u kojoj piše i stvara svoje malo kraljevstvo. E upravo je to ono što mom tempermentu više odgovara, iako, priznajem, volim i pozorišnu energiju i smatram da nigde ne svetu takva energija ne postoji. A tek pozorišna tišina. Tišina koja se čuje u pozorištu nigde ne postoji.

Ozon: Stefane vi ste se već oprobali u ulozi dramaturga. Koja su dela u pitanju i kako ih je publika prihvatila?

Stefan Tajbl: Napisao sam tekst za predstave „Porok“, „Od trnja đul“ i „Uspavanka za poplavleni bal“. To su drame za koje kažu da ne priliče mojim godinama, jer su dosta mračne i gorke. Pisao sam o stvarnim ljudima, koje zapravo ne poznajem, ali smatram da ih svakog dana mogu sresti. Pisao sam o njihovim tužnim sudbinama i zaista sam uživao stvarajući sve te likove.

Nakon odigranih predstava bilo je raznih komentara, neki su se i pronašli u svim tim likovima. Po svemu što sam čuo, rekao bih da se ljudima dopada ono to sam radio. Meni je jako drago zbog toga, ali smatram da sam ja tek na samom početku i da tek krećem da učim. Takođe, napisao sam i tekst za predstavu „Dragi dr. psihiću“.

Ozon: Dramaturgiju ste upisali posle tri pokušaja? Kakva su vaša očekivanja?

Stefan Tajbl: Očekujem da ću puno toga da naučim, jer i pored dosadašnjeg iskustva smatram da sam i dalje na početku.

Ozon: Da li ćete nastaviti saradnju sa mitrovačkim pozorištem iako ste zbog fakulteta morali da se preselite u Novi Sad?

Stefan Tajbl: Ja se nadam da hoću, u stvari ne bih voleo da prekinem saradnju sa mitrovačkim pozorištem, ali sve zavisi od obaveza koje budem imao.
Nakon mog odlaska, Omladinski studio je preuzeo Nikola Stanković, sa kojim sam dosta sarađivao i ja se nadam da će se ta saradnja nastaviti i ubuduće.

Možda Vam se svidi i