Mnogi veruju da je testament poslednja i neopoziva volja ostavioca, zbog čega smatraju da nakon njegove smrti nema mesta za bilo kakve promene. Međutim, u praksi to nije uvek slučaj. Iako predstavlja jedan od najvažnijih pravnih dokumenata u naslednom pravu, testament se pod određenim uslovima može osporiti pred sudom.
Upravo zbog raspodele nasledstva često dolazi do dugotrajnih porodičnih sporova, naročito kada pojedini naslednici smatraju da je testament sačinjen protivno zakonu ili da ne odražava stvarnu volju preminulog.
Nezadovoljstvo nije dovoljan razlog
Činjenica da neko nije zadovoljan načinom na koji je raspoređena imovina sama po sebi nije osnov za poništavanje testamenta.
Da bi sud proglasio testament nevažećim, potrebno je dokazati postojanje razloga propisanih Zakonom o nasleđivanju Republike Srbije.
Dve vrste nevažećih testamenata
Pravo razlikuje ništav i rušljiv testament.
Ništav testament smatra se pravno nepostojećim, odnosno kao da nikada nije ni nastao. Takav dokument nema pravno dejstvo od samog početka.
Rušljiv testament, s druge strane, proizvodi pravno dejstvo sve dok sud pravosnažnom presudom ne odluči da ga poništi. Upravo ova vrsta testamenta najčešće završava pred sudovima.
Kada testament može biti proglašen ništavim?
Sud može utvrditi da testament nema pravnu snagu ukoliko:
- ga je sastavila osoba koja nije imala poslovnu sposobnost ili nije navršila 15 godina života;
- je utvrđeno da je testament falsifikovan ili da potpis nije autentičan;
- je sadržaj testamenta suprotan zakonu, javnom poretku ili dobrim običajima.
U tim slučajevima testament se smatra ništavim bez obzira na to ko ga osporava.
Da li je ostavilac bio sposoban da donese odluku?
Jedan od najčešćih razloga za pokretanje sudskih sporova jeste pitanje da li je osoba koja je sastavila testament bila sposobna za rasuđivanje.
Naslednici često navode da je ostavilac bolovao od demencije, Alchajmerove bolesti ili drugih psihičkih i neuroloških oboljenja zbog kojih nije mogao da razume značaj svojih odluka.
U takvim postupcima sud najčešće angažuje medicinske veštake koji analiziraju kompletnu zdravstvenu dokumentaciju i procenjuju da li je u trenutku sastavljanja testamenta postojala sposobnost za slobodno i svesno odlučivanje.
Testament mora biti izraz slobodne volje
Testament može biti osporen i kada postoji sumnja da nije nastao slobodnom voljom ostavioca.
To podrazumeva situacije kada je osoba bila:
- izložena pretnjama,
- pod prinudom,
- pod psihološkim pritiskom,
- ucenjena,
- ili dovedena u zabludu ili prevarena prilikom donošenja odluke.
Ako sud utvrdi da ostavilac nije slobodno izrazio svoju poslednju volju, testament može biti poništen.
Važna je i forma
Nije dovoljno samo napisati kome će pripasti imovina.
Zakon propisuje više oblika testamenta – svojeručni, sudski, javnobeležnički (notarski) i posebne oblike u izuzetnim okolnostima. Svaki od njih mora biti sačinjen u skladu sa zakonskim pravilima.
Ukoliko nisu ispunjeni formalni uslovi, sud može utvrditi da testament nije pravno valjan.
Ko može da ospori testament?
Pravo na osporavanje nema bilo ko.
Tužbu mogu podneti lica koja imaju pravni interes, odnosno ona koja bi nasledila ostavioca po zakonu ili smatraju da im je povređeno pravo na nužni deo.
Najčešće su to:
- deca,
- bračni drug,
- roditelji,
- drugi zakonski naslednici.
Postoje i rokovi
Osporavanje testamenta nije moguće neograničeno dugo.
Kod rušljivog testamenta tužba se može podneti:
- u roku od jedne godine od dana kada je naslednik saznao razlog za osporavanje,
- a najkasnije u roku od deset godina od proglašenja testamenta.
Propuštanjem ovih rokova pravo na osporavanje prestaje.
Šta pokazuje sudska praksa?
Prema iskustvima pravnika, najveći broj naslednih sporova vodi se zbog tvrdnji da ostavilac nije bio sposoban za rasuđivanje ili da je bio pod uticajem članova porodice ili drugih osoba prilikom sastavljanja testamenta.
Česti su i postupci zbog sumnje u autentičnost potpisa, ali i zbog propusta u zakonom propisanoj formi testamenta.
Zbog toga stručnjaci savetuju da se testament sastavlja uz pomoć javnog beležnika, jer se na taj način znatno smanjuje mogućnost budućih sporova među naslednicima i povećava pravna sigurnost dokumenta.
