Cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u Srbiji u novembru 2025. godine bile su 8,1 odsto više nego u istom mesecu prethodne godine, pokazuju najnoviji podaci Republički zavod za statistiku.
Rast cena na godišnjem nivou pre svega je rezultat poskupljenja u ključnim poljoprivrednim granama, dok je u poređenju sa oktobrom zabeležen blag pad.
Žitarice i stoka najviše uticale na rast
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, najveći doprinos godišnjem rastu cena zabeležen je kod:
- žita – rast od 12,9 odsto
- stoke i živine – rast od 6,4 odsto
Na nivou pojedinačnih proizvoda, naročito se izdvaja kukuruz, čije su proizvođačke cene porasle više od 16 odsto u odnosu na novembar 2024. godine.
Pad cena na mesečnom nivou
Iako su cene na godišnjem nivou u porastu, u odnosu na oktobar 2025. godine, cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u proseku su smanjene za 0,4 odsto.
Najveći uticaj na mesečni pad imale su:
- stoka i živina – pad od 2,6 odsto
- žita – pad od 1,3 odsto
Ovi podaci ukazuju na kratkoročno smirivanje tržišta, iako su ukupni trendovi i dalje uzlazni.
Deset meseci – rast veći od 10 odsto
U periodu januar–novembar 2025. godine, u poređenju sa istim periodom 2024, cene proizvođača u poljoprivredi i ribarstvu u proseku su povećane za 10,5 odsto.
Najveći rast u tom periodu zabeležen je kod:
- žita – 12,4 odsto
- voća – čak 67,6 odsto
Posebno snažan rast cena voća objašnjava se kombinacijom slabijeg roda, klimatskih uslova i povećanih troškova proizvodnje.
Velike razlike po sektorima
Podaci RZS-a pokazuju i značajne razlike među sektorima:
- voćarstvo i vinogradarstvo beleže najizraženiji rast cena
- stočarstvo ima umereniji rast, uz pad cena svinja
- ribarstvo beleži pad cena u odnosu na prethodnu godinu
Kod stočnih proizvoda, naročito se izdvajaju jaja, čije su proizvođačke cene u novembru bile i više od 60 odsto veće nego godinu dana ranije.
Šta to znači za tržište i potrošače
Rast proizvođačkih cena u poljoprivredi najčešće se, sa određenim zakašnjenjem, preliva i na maloprodajne cene hrane, što dodatno opterećuje kućne budžete. Iako mesečni pad sugeriše kratkoročno smirivanje, godišnji i višemesečni trendovi ukazuju da pritisak na cene hrane ostaje snažan.
Ekonomisti upozoravaju da će se pravi efekti ovih kretanja tek videti u narednim mesecima, posebno u zavisnosti od prinosa, uvoza i daljih inflatornih kretanja.
