KAKO ŽIVI PROSEČNA MLADA OSOBA U SRBIJI

Od strane Ozon
0 komentar

Više od 40 odsto mladih u Srbiji nije izašlo na izbore ove godine, svaki peti nije glasao jer smatra da izbori ne mogu ništa da promene, a gotovo 80 odsto njih ne veruju nijednom političaru.

Ovo pokazuju rezultati istraživanja o položaju i potrebama mladih za 2022. godinu, koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS). U istraživanju je učestvovalo 1.117 ispitanika uzrasta od 15 do 30 godina, a ovo je inače šesta godina zaredom kako KOMS kontinuirano prati položaj mladih u našoj zemlji.

U odnosu na prošlogodišnji izveštaj, mladi su pokazali nešto veću zainteresovanost za politička dešavanja, što se moglo i očekivati s obzirom na nedavno održane izbore. Tako se skoro 48 odsto mladih izjasnilo da su zainteresovani za politiku, ali veoma mali procenat redovno prati politička dešavanja na lokalnom nivou (svega 14 odsto). Više od 88 odsto ispitanika nisu aktivisti neke političke partije, a 38 odsto smatra da politički sistem u Srbiji uopšte ne omogućava mladima da utiču na političke procese i odluke.

Podaci nesporno pokazuju da okruženje i sistem demotiviše mlade da budu aktivni građani i građanke i pokretači promena u društvu, kaže za „Blic“ generalna sekretarka KOMS Miljana Pejić. S druge strane, kako dodaje, optimistično je što se mladi trude i učestvuju koliko mogu u svim političkim procesima.

Ne veruju institucijama

Opšti je zaključak da mladi nemaju poverenja ni u jednu od institucija. Naime, nijedna od institucija ispitivanih u istraživanju nema prosečnu ocenu iznad 3, na skali od 1 do 5 (1 – uopšte nemam poverenje, 5 – imam veliko poverenje). Sa najmanjim poverenjem se ističu političke partije sa prosečnom ocenom 1,44, zatim mediji (1,47), Vlada (1,59), a mladi su slično nepoverenje izrazili prema Narodnoj skupštini (1,61) kao i prema predsedniku republike (1,62).

Tradicionalno, mladi najmanje nepoverenje imaju u vojsku (prosečna ocena 2,88), zatim u crkvu (2,72) i kancelarije za mlade (2,33).

Sve manje podržavaju EU

Primetno je da je, u poređenju sa prethodnom godinom, porastao negativan stav mladih prema Evropskoj uniji, kao i protivljenje članstvu Srbije u EU. Tako 30 odsto njih kaže da im je prva reakcija na pojam EU negativna, što je u odnosu na prošlogodišnji izveštaj KOMS povećanje za 5 odsto. Neutralnu reakciju prema EU izražava 49 odsto mladih, dok je pozitivna i dalje na poslednjem, sa tek 21 odsto.

Takođe, 41 odsto mladih ne podržava ulazak Srbije u EU, i to je rast protivljenja članstvu za 8 odsto u odnosu na 2021. Za ulazak Srbije u EU je 33 odsto mladih, dok 26 odsto kaže da ne zna da li podržava članstvo.

Mišljenje mladih je da Srbija još nije postala članica EU jer ne želi da prizna Kosovo (60 odsto), dok nešto više od 53 odsto njih kaže da je razlog taj što naša zemlja ne želi da se odrekne dobrih odnosa sa Rusijom i Kinom.

Radije bi izabrali istok

Rezultati istraživanja pokazuju i značajniju privrženost mladih prema Rusiji i Kini u odnosu na EU i SAD. Tako 26 odsto ispitanika kaže da bi Srbija trebalo najviše da se oslanja na Rusiju i Kinu prilikom kreiranja spoljne politike, 14 odsto je za EU i SAD, dok najviše njih (43 odsto) podržava politiku balansiranja između Istoka i Zapada.

Ipak, u hipotetičkoj situaciji u kojoj politika balansiranja ne bi bila dostupna, 57 odsto mladih kaže da bi Srbija trebalo da se opredeli za Istok pre nego za Zapad (43 odsto). U odnosu na prošlu godinu, naklonost mladih prema Istoku porasla je za 5 odsto.

Kada je reč o stavu mladih povodom rata u Ukrajini, čak 73 odsto je protiv uvođenja sankcija Rusiji, 19 odsto smatra da Srbija treba da uvede sankcije samo ako bi posledice po našu zemlju bile prevelike, a 8 odsto podržava uvođenje sankcija Rusiji bez obzira na posledice. Zanimljivo je i to da mlade žene u nešto većoj meri podržavaju sankcije (29 odsto) u odnosu na mlade muškarce (23 odsto).

Radikalni oko povratka Kosova

Kao i u prošlom izveštaju, najviše mladih smatra da bi Srbija trebalo da nastavi da radi na povlačenju priznanja Kosova (24 odsto). Međutim, zabrinjavajuće je da u gotovo istom procentu mladi smatraju da u odgovarajućem trenutku Srbija treba da povrati vlast nad Kosovom vojnim sredstvima (23 odsto). Primetno je da je za opciju povratka Kosova vojnim sredstvima skoro 32 odsto muškaraca, dok je kod žena taj procenat 15 odsto, a dodatno zabrinjavajuće da najmlađi ispitanici (15–19 godina) najviše podržavaju ovu opciju (28 odsto).

Tek nešto više od 16 odsto mladih smatra da Srbija treba da radi na pomirenju između Srba i Albanaca, a da pitanje statusa Kosova ostavi za kasnije.

Protivljenje mladih bilo kakvoj saradnji Srbije sa NATO-om povećano je u odnosu na 2020. godinu (sa 51 na 58 odsto), a istraživanje pokazuje da je mišljenje mladih podeljeno kada je reč o vraćanju obaveznog vojnog roka – 44 odsto podržava ovu inicijativu, dok joj se 46 odsto protivi.

Svaki peti radi na crno

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, broj mladih koji su nezaposleni u maju ove godine iznosi 86.575 (prošle godine u aprilu je bilo 115.533), što predstavlja ukupno 19,20 odsto od ukupnog broja nezaposlenih. Dakle, gotovo petinu ukupno nezaposlenih u Srbiji čine mladi uzrasta od 15 do 30 godina. Dobra vest je da je, u odnosu na prošlu godinu, nezaposlenost mladih opala za 25 odsto.

Ipak, istraživanje KOMS pokazuje da 8 odsto ispitanika dobija minimalnu zaradu ili manje od nje, 9 odsto zarađuje manje od 50.000 dinara, a čak 57 odsto uopšte ne zarađuje. Dodatno, blizu trećine nezaposlenih mladih je nezaposleno duže od dve godine.

Naime, 35 odsto ispitanika navodi da ima ugovor o radu na neodređeno vreme, 24 odsto ima ugovor o radu na određeno vreme, dok čak 19 odsto kaže da radi “na crno”. Dodatno, više od polovine mladih (57 odsto) navode da su bili na nekom programu prakse, a posebno je zabrinjavajuće da čak 74 odsto njih nije dobilo naknadu za svoj rad na praksi.

Plata okidač da napuste zemlju

Budući da plata, neiznenađujuće, predstavlja najvažniji faktor kod zaposlenja – skoro 93 odsto mladih saglasno je sa ovom tvrdnjom, važno je i koliku platu mladi smatraju dovoljnom za pristojan život u Srbiji.

Tako najveći procenat (42 odsto) mladih smatra da je plata od 80.000 do 100.000 dinara dovoljna za pristojan život. S druge strane, 34 odsto mladih smatra da je za pristojan život neophodna plata od 100.000 ili 150.000, a tek 11 odsto smatra da je prosečna plata dovoljna.

U vezi s tim, 32 odsto ispitanika navodi da se odselilo iz svog mesta, a najveći broj kaže da se odselio zbog obrazovanja (54 odsto), zatim zbog posla (22 odsto) i zbog porodične selidbe (14 odsto).

Ono što posebno zabrinjava jeste da više od 22 odsto mladih planira da se isele iz zemlje, dok blizu 27 odsto planira isto, ali još nisu ušli u sam proces planiranja iseljenja. Svega 11 odsto ispitanika kaže da neće da napusti Srbiju, a 40 odsto kaže da ne planira ali ni da ne odbacuje tu mogućnost. Kao glavni razlog da napuste zemlju mladi ističu viši životni standard (32 odsto), sledeći razlog je dostojanstveniji život (28 odsto), dok se najveći procenat ispitanika (44 odsto) ne bi odselio zbog porodice i prijatelja.

Polovina živi kod roditelja

Istraživanje pokazuje da tek 12 odsto mladih stanuje u svom stanu, velika većina (65 odsto) živi u porodičnom stanu, a više od 15 odsto u iznajmljenom. Takođe, tek 10 odsto ispitanika izjašnjava se da su bračnoj ili vanbračnoj zajednici. S tim u vezi, mladi dominantno smatraju da mere podrške osnivanju porodice od strane države nisu dovoljne. Na skali od 1 do 5 (1 – ne pomaže uopšte, 5 – pomaže značajno) mladi su ovoj meri podrške države dali prosečnu ocenu 2,45.

Spremni da rade van struke

Istraživanje pokazuju i da je dodatno poraslo nezadovoljstvo mladih obrazovnim programom, te je procenat onih koji nisu zadovoljni iznosi nešto više od 41 odsto dok je prethodne godine iznosio 35 odsto.

S druge strane, više od polovine (58 odsto) ispitanika navodi da nije zaposleno na poziciji za koju su se školovali, a tek svaki četvrti (25 odsto) radi na poziciji za koju je stekao obrazovanje. Da nisu sigurni u korisnost obrazovanja koje stiču, potvrđuje podatak da je 90 odsto njih i dalje spremno da radi van struke.

Više ih probalo marihuanu nego što se vakinisalo

Kada je reč o zdravlju i navikama mladih u vezi sa konzumiranjem psihoaktivnih supstanci, više od 94 odsto ispitanika kaže da su makar jednom probali alkohol, 79 odsto cigarete, 55 odsto marihuanu, 18 odsto sedative, a 14 odsto kokain. Podrška mladih legalizaciji marihuane je sa prošlogodišnjih 49 odsto porasla na 53 odsto.

Kada je reč o pandemiji kovida, značajan broj ispitanika kaže da je pandemija snažno uticala na njihov život (41 odsto), a 59 odsto ističe da se nije vaksinisalo protiv korone.

Partijska knjižica karta spasa

Čini se da se ništa značajno nije promenilo ni u pogledu faktora koje mladi smatraju važnim za dobijanje posla, pa tako i dalje veruju da su najvažnija lična i porodična poznanstva i kontakti, kao i članstvo i aktivizam u političkoj partiji.

Više čitajte na Blic

Možda Vam se svidi i