NOVI ZAKON O IMOVINI U SRBIJI: Šta se dešava ako pokušate da sakrijete da posedujete pomoćnu prostoriju?

Kako Poreska uprava proverava da li su građani adekvatno prijavili imovinu, ne samo stan, već i garažu i ostale pomoćne objekte. Izmene Zakona o oporezivanju koje sada akcenat stavljaju na građevine mimo onih u kojim se stanuje, stavile su na sto pitanje kako to poreznici pri popisu imovine građanima i ulaze u trag. Postoje tri načina, piše srbijadanas.com.

Prvi način je onaj koji se inače standardno primenjuje za porez na imovinu. Naime, građani su dužni da sami prijave svoju imovinu, i na osnovu toga Poreska uprava određuje visinu poreza koji je potrebno platiti. To su u obavezi i građani koji kupe stan, ali i oni koji grade nekretninu.

Drugi način je kontrola pojedinačnih slučajeva, nasumično, što poreski inspektori povremeno primenjuju, uglavnom kada postoji sumnja. Ovakva praksa postoji često u lokalnim samoupravama i manjim gradovima, ali nikako nije isključena i u prestonici.

Treći način je, prema rečima poreskih stručnjaka, da lokalne samouprave izvrše uvid i poređenje putem satelitskih snimaka. To je opcija koja je moguća i koja se koristila u postupku legalizacije, ali je pitanje da li je i koliko opštine i gradovi koriste u praksi.

Novi obračun iduće godine

Novi porez na imovinu obveznici će, inače, plaćati počev od poreskih rešenja za 2021. godinu, dakle od 2022.

Ono što je važno jeste da će visina poreza za novouvedenu kategoriju pomoćnih objekata biti utvrđena na osnovu prosečne cene kvadratnog metra garaža i garažnih mesta u konkretnoj opštini, jer je ovaj namet u nadležnosti lokalnih samouprava.

Zatezna kamata za svaki dan kašnjenja

Porez na imovinu plaća se kvartalno, i to u roku od 45 dana od dana početka tromesečja. Tako rate padaju uglavnom 15. u mesecu: februaru, maju, avgustu i novembru.

Za svaki dan kašnjenja uplate poreza na imovinu obveznik plaća zateznu kamatu, a za izbegavanje plaćanja tog poreza predviđena je kazna od 5.000 dinara.

srbijadanas.com

You May Also Like