Završetkom Vimbldona profesionalna teniska sezona ulazi u neobičan prelazni period. Deo igrača ostaje u Evropi i vraća se na šljaku, dok drugi počinju pripreme za turnire na tvrdoj podlozi u Severnoj Americi. Za samo nekoliko dana potrebno je promeniti kretanje, tajming udarca i način na koji se gradi poen.
Zbog toga prvi turnir na novoj podlozi često donosi iznenađenja. Pozicija na rang-listi ostaje važna, ali ne pokazuje koliko se brzo igrač prilagodio drugačijim uslovima. Kada se analiziraju mečevi i prate tenis kvote, upravo promena podloge može biti jedan od razloga zbog kojih poznatije ime nije u tako velikoj prednosti kao što se na prvi pogled čini.
Sa trave se ne prelazi jednostavno na drugu podlogu
Sezona na travi je najkraći deo teniskog kalendara, ali od igrača zahteva veoma specifičan stil. Lopta se često odbija niže i brže prolazi kroz teren, pa ima manje vremena za pripremu udarca. Servis i prvi udarac nakon servisa dobijaju veći značaj, dok su poeni uglavnom kraći nego na šljaci.
Kada se posle Vimbldona igrač vrati na šljaku, suočava se sa potpuno drugačijim ritmom. Odskok je viši, razmene mogu trajati duže, a za osvajanje poena često nije dovoljan jedan snažan udarac. Potrebno je više strpljenja, bolje kretanje iza osnovne linije i spremnost da se napad gradi postepeno.
Prelazak na beton takođe zahteva prilagođavanje. Tvrda podloga obično pruža pravilniji odskok od trave, ali igrači moraju ponovo da pronađu odgovarajuću udaljenost od lopte i ritam u razmenama. Ono što je funkcionisalo nekoliko dana ranije više ne donosi isti rezultat.
Noge se prilagođavaju sporije od udaraca
Promena podloge ne odnosi se samo na brzinu lopte. Menja se i način na koji se igrač kreće po terenu.
Na šljaci je proklizavanje uobičajen deo kretanja. Igrač koristi klizanje kako bi stigao do lopte i zatim se vratio u poziciju za naredni udarac. Na travi su koraci kraći i oprezniji, jer podloga može biti klizava, posebno u prvim rundama turnira.
Na tvrdom terenu zaustavljanja su naglija, a promena pravca može biti fizički zahtevnija. Igrač koji je prethodnih nedelja navikao telo na drugačiji obrazac kretanja mora ponovo da pronađe sigurnost u osloncu.
Zato prvi treninzi na novoj podlozi često nisu dovoljni. Profesionalac može brzo da prilagodi zamah forhenda ili položaj pri riternu, ali automatizam u kretanju nastaje kroz veliki broj ponavljanja. Tokom meča nema vremena za razmišljanje o svakom koraku, pa se nesigurnost vidi upravo u važnim poenima.
Menja se i način na koji se osvaja poen
Isti protivnik može izgledati potpuno drugačije na dve podloge. Igrač sa snažnim servisom na travi može osvajati veliki broj lakih poena, dok će na sporijoj šljaci protivnik imati više vremena da vrati loptu i započne razmenu.
S druge strane, teniser koji voli duge poene i dobro se brani iza osnovne linije može biti veoma neugodan na šljaci, ali imati problema na brzoj podlozi. Tamo mu ostaje manje vremena da pređe iz odbrane u napad.
Promena podloge zato zahteva i taktičku promenu. Igrač mora da proceni kada da napadne, koliko često da izlazi na mrežu i koliko rizika da preuzme na riternu. Navike koje su donosile pobede na prethodnom turniru mogu postati slabost već u narednoj sedmici.
Kratak period za pripremu stvara dodatni problem
Najuspešniji igrači na velikim turnirima imaju najmanje vremena da se prilagode narednom izazovu. Teniser koji stigne do završnice Vimbldona završava dve naporne nedelje u Londonu, a zatim mora da odluči da li će odmah nastaviti sezonu ili napraviti pauzu.
Njegov naredni protivnik možda je ranije ispao i već nekoliko dana trenira na drugoj podlozi. Iako je slabije rangiran, u prvi meč može ući odmorniji i bolje prilagođen uslovima.
Tu nastaje situacija u kojoj rezultat iz prethodne nedelje može da zavara. Igrač dolazi posle odličnog turnira, ali je istovremeno fizički i mentalno potrošen. Promena grada, vremenske zone, lopti i podloge dodatno otežava pripremu.
Zbog toga pojedini teniseri preskaču prvu sedmicu nakon velikog turnira. Drugi je koriste kako bi zadržali takmičarski ritam, osvojili bodove ili što pre stekli osećaj za novu podlogu. Ne postoji rešenje koje jednako odgovara svima.
Rang-lista ne pokazuje uvek trenutnu spremnost
ATP i WTA rang-lista predstavljaju rezultate ostvarene tokom dužeg perioda. One dobro pokazuju ukupni kvalitet i kontinuitet igrača, ali ne mogu u potpunosti da objasne okolnosti jednog konkretnog meča.
Teniser može biti među najboljima na svetu, a ipak imati skroman učinak na određenoj podlozi. Moguće je i da se sastaje sa protivnikom koji se na tom terenu oseća prirodnije, iako zauzima znatno slabiju poziciju.
Važna je i istorija prethodnih nastupa. Neki igrači gotovo svake godine brzo pronalaze ritam nakon prelaska sa trave na beton. Drugima je potrebno nekoliko mečeva da podese ritern, kretanje i izbor udaraca.
Zato samo poređenje plasmana često daje nepotpunu sliku. Aktuelna forma, broj odigranih mečeva, umor i rezultati na konkretnoj podlozi mogu biti podjednako važni.
Prvi meč često otkriva više od treninga
Na treningu igrač može da ponavlja udarce u kontrolisanim uslovima. Takmičarski meč donosi rezultat, pritisak i protivnika koji pokušava da iskoristi svaku nesigurnost.
Tek tada postaje jasno da li je ritern dovoljno precizan, da li igrač kasni na loptu i koliko sigurno menja pravac. Problemi se posebno vide kada treba odbraniti brejk loptu ili završiti set.
Zbog toga prvi turnir posle promene podloge treba posmatrati i kao period prilagođavanja. Rani poraz ne mora da znači da je igrač izgubio formu, kao što ni ubedljiva pobeda ne garantuje uspeh tokom cele naredne serije turnira.
Upravo ta neizvesnost čini ovaj deo sezone zanimljivim. Najbolji teniseri ostaju favoriti zbog svog kvaliteta, ali nova podloga privremeno smanjuje razlike i pruža priliku igračima koji se brže prilagode. U nekoliko dana dotadašnje navike moraju da se promene, a prvi meč često pokaže ko je taj prelaz zaista dočekao spreman.
