SREMSKA MITROVICA – Više od 4.000 posetilaca, prema proceni organizatora, prošlo je u subotu kroz Gradski park u Sremskoj Mitrovici na devetom Gastro-vinskom festivalu „Vinski park“. Više od 100 izlagača, među kojima gotovo 80 vinarija i oko 20 proizvođača hrane, predstavilo je svoju ponudu, a ovogodišnje izdanje festivala obeležili su i proglašenje najboljih vina u okviru izbora „TOP 50 FRUŠKA GORA“ i neobična umetnička radionica na kojoj se slikalo – vinom.
Kiša je u jednom trenutku zapretila da poremeti planove organizatora i izlagača, ali program je nastavljen, a Gradski park ponovo je ispunila publika.
Jedan od organizatora Gastro-vinskog festivala Dušan Drča, v. d. načelnika Gradske uprave za e-poslove i urbanu mobilnost, kaže da je ovogodišnji Vinski park okupio više od 100 izlagača.
– Imamo skoro 80 vinara i oko 20 izlagača hrane. Kiša je pokušala da poremeti organizaciju, ali ljudi nisu odustali, došli su i nastavili smo dalje – rekao je Drča.
Prema proceni organizatora, kroz Vinski park je tokom večeri prošlo više od 4.000 posetilaca.
Prvi put predstavljeno TOP 50 vina Fruške gore
Jedan od centralnih događaja večeri bilo je proglašenje najboljih vina u okviru izbora „TOP 50 FRUŠKA GORA“, koje je održano na festivalskoj bini.
O izboru je govorio Igor Luković, urednik magazina „Vino&Fino“ i organizator ocenjivanja, koji je objasnio da projekat traje šest godina, ali da je ove godine prvi put okupljen tako snažan međunarodni žiri.
Predsednica žirija bila je Caroline Gilby, Master of Wine, a u ocenjivanju su učestvovali i stručnjaci iz Hrvatske i Mađarske, kao i profesori enologije iz Srbije.
– Ideja celog projekta nije da rangiramo vina, već da svake godine odaberemo 50 koja na najbolji mogući način predstavljaju terroir Fruške gore i kvalitet koji taj terroir može da pruži – rekao je Luković.
Konkurencija je ove godine bila velika – za izbor je prijavljeno više od 150 vina.
Kako kaže Luković, kvalitet fruškogorskih vina poslednjih godina raste toliko brzo da je ove godine bilo potrebno podići kriterijume kako bi se izbor sveo na samo 50 etiketa.
– Broj uzoraka raste, kvalitet vina raste i to možemo da vidimo ne samo ovde, već i na međunarodnim ocenjivanjima. Gde god se fruškogorska vina pojave, budu među najbolje ocenjenima – naveo je Luković.
Grašac kao identitet Fruške gore, šardone veliki adut
Kada je reč o sortama koje najbolje predstavljaju Frušku goru, Luković izdvaja dva pravca – lokalne i internacionalne sorte.
Kod belih vina grašac se, prema njegovim rečima, već jasno izdvojio.
– Grašac je ono što apsolutno nosi identitet Fruške gore kada pričamo o belim vinima – rekao je Luković.
Kod internacionalnih sorti posebno mesto zauzima šardone.
– Šardone sa Fruške gore je verovatno najbolji šardone u ovom delu sveta, ne samo u Srbiji. Fruškogorski terroir za šardone je izuzetan – ocenio je Luković.
Fruška gora, dodaje, sve više pokazuje potencijal i za crvena vina. Među internacionalnim sortama posebno je izdvojio kaberne sovinjon, kaberne fran i siru, dok se među domaćim sortama sve više pažnje posvećuje probusu.
Vinogradari očekuju manji rod, ali odličan kvalitet
O stanju u fruškogorskim vinogradima govorio je Gordan Bašić, predsednik Upravnog odbora Udruženja proizvođača grožđa i vina sa oznakom geografskog porekla „Srem – Fruška gora“.
Ovogodišnja sezona pred vinogradare je postavila brojne izazove – od grada koji je pojedina područja pogodio tokom maja i početkom juna do suše koja je usledila.
Bašić očekuje da bi zbog vremenskih uslova rod mogao biti nešto manji, ali da bi kvalitet grožđa mogao biti veoma dobar.
– Ove godine će možda biti nešto manje roda, ali mislim da će kvalitet biti izuzetno visok – rekao je Bašić.
Govoreći o Vinskom parku, istakao je značajno prisustvo fruškogorskih proizvođača, kako po njihovom broju, tako i po kvalitetu vina koja nude publici.
Kada vino postane boja
Vinski park ove godine nije bio samo mesto degustacije. Na terasi Turističkog info centra održana je radionica „Vino kao boja“, koju je vodila Mira Kovačević.
Oko dvadesetak učesnika imalo je priliku da upozna vino na sasvim drugačiji način – koristeći ga kao slikarski materijal.
– To je interesantna tehnika koja podrazumeva slikanje isključivo vinom. Kada se njome ozbiljno bavite, veoma je zahtevna, a kada se radi u grupi, na radionici, onda je vrlo zabavna i upoznajete vino na svaki način – objasnila je Kovačević.
Kod ove tehnike, kaže, umetnik nema mnogo prostora za grešku.
– Sa vinom nema greške. Kako ode na papir, tako ostaje. Nema brisanja, nema prefarbavanja i traži disciplinu umetnika. Traži i poznavanje vina i upravo zbog toga je meni interesantna – kaže Kovačević.
Cilj radionice bio je da se vino posetiocima približi kroz umetnost i da ono što se inače nalazi u čaši dobije potpuno novu formu.
– Za vino se kaže da je umetnost i zaista tako i jeste. Želja je da iz čaše izađe neka lepa ideja, priča ili inspiracija na listu papira – rekla je Kovačević.
Vinski park važan i za turizam Vojvodine
O značaju manifestacije govorio je i Milivoj Kovačević, direktor Turističke organizacije Vojvodine, koji smatra da je Vinski park odavno prerastao okvire klasičnog vinskog festivala.
– To je mesto gde se povezuju umetnici i ljubitelji vina i gde kroz jednu manifestaciju promovišemo kulturu i tradiciju same Mitrovice – rekao je Kovačević.
Manifestacijski turizam predstavlja značajan deo turističke ponude pokrajine. Prema njegovim rečima, u Vojvodini se tokom godine održava oko 1.500 manifestacija.
Kovačević je naveo da poslednji raspoloživi podaci pokazuju i rast broja dolazaka turista u Vojvodinu od 11,69 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Vinski park je tako i ove godine spojio ono po čemu je tokom prethodnih izdanja postao prepoznatljiv – vina Fruške gore i drugih vinogorja, gastronomiju, muziku i umetnost, uz nekoliko hiljada ljudi koji su subotnje veče proveli u Gradskom parku u Sremskoj Mitrovici.
Autor: Dijana Šćekić
