Od nestašica do više od 200 dinara po litru: kako su naftne krize menjale Srbiju kroz decenije
SRBIJA – Istorija kretanja cena nafte pokazuje da su nagli skokovi pravilo, a ne izuzetak, a njihove posledice se bez odlaganja prenose i na domaće tržište. Kao zemlja koja najveći deo potreba za naftom i derivatima obezbeđuje iz uvoza, Srbija je direktno izložena globalnim poremećajima, što znači da se svaka veća kriza odražava kroz rast cene goriva u Srbiji i dodatni pritisak na inflaciju u Srbiji.
Kako navode iz Narodne banke Srbije, cene energenata, posebno nafte i derivata, imaju snažan uticaj na inflaciju, jer se njihovi efekti prelivaју na gotovo sve sektore – od transporta do proizvodnje hrane.
Prvi veliki udar zabeležen je sedamdesetih godina tokom naftne krize, kada je cena sirove nafte višestruko porasla, što je izazvalo nestašice i inflaciju širom sveta, ali i u tadašnjoj Jugoslaviji. Već tada postalo je jasno da stabilnost domaćeg tržišta zavisi od globalnih kretanja.
Tokom osamdesetih godina visoke cene energenata dodatno su opteretile ekonomiju, dok su devedesete, uz sankcije i političku krizu, donele i nestašice goriva i paralelno tržište. U tom periodu, dostupnost goriva bila je važnija od same cene, a naftne krize su direktno oblikovale svakodnevni život građana.
Kako su rasle cene goriva u Srbiji
Sa prelaskom na tržišno formiranje cena početkom dvehiljaditih, Srbija je postala osetljivija na globalne promene. Početkom 2000-ih gorivo se kretalo na nivou od nekoliko desetina dinara po litru, ali već 2008. godine dolazi do naglog rasta, kada su cene u Srbiji prelazile oko 120 dinara po litru, usled globalnog skoka cena nafte.
U narednim godinama, dizel i benzin u Srbiji nastavili su da prate svetske trendove, pa su se između 2011. i 2013. kretali okvirno između 130 i 150 dinara po litru, u zavisnosti od tržišnih okolnosti. Period oko 2015. doneo je kratkotrajno smirivanje, ali bez značajnog pada.
Tokom pandemije 2020. godine, zbog pada globalne tražnje, došlo je do privremenog pojeftinjenja, kada su cene goriva u Srbiji padale i na oko 120–130 dinara po litru. Međutim, već 2022. godine, nakon početka rata u Ukrajini i uvođenja sankcija Rusiji, globalno tržište energenata ulazi u krizu, što se u Srbiji odrazilo snažnim poskupljenjem goriva, pa je cena dizela dostizala i oko 220 dinara po litru, što je najviši nivo u poslednjim decenijama.
Danas se cena goriva u Srbiji kreće približno između 180 i nešto više od 200 dinara po litru, pre svega zbog kretanja cene nafte na svetskom tržištu, kursa dolara i visokog učešća akciza i poreza u konačnoj ceni.
Koliko goriva može da se kupi za platu
Prava slika standarda ne vidi se samo kroz cenu, već kroz odnos zarada i troškova. Kada se posmatra koliko goriva može da se kupi za prosečnu platu, vidi se kako su cena goriva u Srbiji i životni standard menjali odnos kroz vreme.
Tako je oko 2008. godine, kada je prosečna neto plata, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila oko 32.700 dinara, a gorivo oko 120 dinara po litru, bilo moguće kupiti približno 260 do 270 litara.
Oko 2012. godine, uz prosečnu platu od oko 36.600 dinara i cenu goriva od oko 140 dinara, moglo se kupiti približno 250 do 260 litara, što pokazuje da značajnijeg poboljšanja standarda nije bilo.
U periodu oko 2018. godine, kada je prosečna plata iznosila oko 49.600 dinara, a gorivo oko 150 dinara po litru, građani su mogli da kupe približno 320 do 330 litara.
Najpovoljniji odnos zabeležen je tokom 2020. godine, kada je prosečna plata bila oko 60.000 dinara, a cene goriva pale na oko 120 do 130 dinara, pa je bilo moguće kupiti približno 450 do 500 litara.
Već 2022. godine, nakon globalne energetske krize izazvane ratom u Ukrajini, dolazi do pogoršanja odnosa – prosečna plata iznosila je oko 74.900 dinara, dok je gorivo dostizalo i oko 220 dinara po litru, pa se moglo kupiti približno 330 do 340 litara.
Danas, uz prosečnu platu od približno 97.000 do 107.000 dinara i cenu goriva od oko 180 do 205 dinara po litru, moguće je kupiti okvirno 480 do 550 litara, u zavisnosti od trenutnih cena.
Na cenu ne utiče samo sirova nafta. Veliki deo iznosa koji građani plaćaju otpada na dažbine, zbog čega je cena goriva u Srbiji često viša nego što bi se očekivalo u odnosu na standard. Ekonomisti često ukazuju da su akcize i porezi ključni deo konačne cene, ali i da država kroz fiskalnu politiku pokušava da ublaži nagle skokove na tržištu.
Iskustvo pokazuje da su naftne krize stalna pojava i da se njihovi efekti brzo prenose na domaće tržište. U Srbiji to gotovo uvek znači rast cene goriva u Srbiji, što dalje utiče na troškove transporta, proizvodnje i na kraju na inflaciju u Srbiji.
Cena goriva u Srbiji ostaje jedan od najvažnijih pokazatelja ekonomskih kretanja – jer kada ona raste, poskupljuje gotovo sve.
PLATE, GORIVO I KUPIVNA MOĆ (SRBIJA)
(zasnovano na podacima Republički zavod za statistiku + tržišne cene goriva, okvirno)
| Godina | Prosečna neto plata (RZS) | Cena goriva (oko) | Litara za platu (oko) |
|---|---|---|---|
| 2008 | ~32.700 din | ~120 din/l | ~270 litara |
| 2012 | ~36.600 din | ~140 din/l | ~260 litara |
| 2018 | ~49.600 din | ~150 din/l | ~330 litara |
| 2020 | ~60.000 din | ~125 din/l | ~480 litara |
| 2022 | ~74.900 din | ~220 din/l | ~340 litara |
| 2024 | ~97.800 din | ~190 din/l | ~510 litara |
| 2025 | ~107.000+ din | ~200 din/l | ~530 litara |
- SUTRA DEO ULICE PETRA PRERADOVIĆA BEZ VODE: Radovi na vodovodnoj mreži od 8 do 14 časova
- Sremska Mitrovica trči za retke: Humanitarni noćni polumaraton „Sirmium 21/7” 8. avgusta
- POTROŠNJA VODE U SREMSKOJ MITROVICI DOSTIGLA REKORD: Vodovod apeluje na građane da vodu koriste racionalno
- FOTO: Dvojac iz Inđije uhapšen zbog kokaina, zaplenjeni droga, novac i mobilni telefoni
- „Srem kao inspiracija“: Izložba Branislava Miokovića od 11. jula u Sremskoj Mitrovici
