Teška porodična situacija studentkinje iz Sremske Mitrovice, koja svakodnevno putuje na relaciji Sremska Mitrovica – Novi Sad, prepoznata je kroz sistem socijalne zaštite, nakon čega je usledila konkretna pomoć. Zahvaljujući saradnji Gradske uprave za socijalnu zaštitu i prevoznika Sirmiumbus, studentkinji je obezbeđena besplatna godišnja autobuska karta, čime joj je značajno olakšana svakodnevica.
Reč je o Nađi Kaurin, studentkinji druge godine Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, smer arhitektura, koja već duže vreme svakodnevno putuje kako bi bila uz svoju teško bolesnu majku, ali i brinula o dve mlađe sestre koje žive u porodičnom domu.
– Putovala sam svaki dan jer me je stalno pratio strah da ne budem tu ako se, ne daj Bože, nešto desi. Emotivno mi je to bilo najteže, jer sam jako vezana za mamu. Želela sam da budem kod kuće, da znam šta se dešava i da mogu da pomognem – kaže Nađa.
Odluka o svakodnevnom putovanju doneta je zajednički u porodici. Stanovanje u Novom Sadu nije bila opcija zbog visokih troškova, dok se studentski dom nije uklapao u njene porodične obaveze.
– Dogovorili smo se da je najbolje da putujem. Kada se vratim kući, ja sam tu – mama mi je na oku, upućena sam u sve i mogu da reagujem. Finansijski je bilo teško, ali mi je to bilo važnije od svega – objašnjava ona.
Još od ranih godina bila je prinuđena da se osamostali i doprinese kućnom budžetu. Radila je različite poslove – kao konobarica na plaži, ali i fizički zahtevne poslove u jednoj firmi, gde je učestvovala i u postavljanju pločica, kako bi pomogla porodici.
Njena situacija nije ostala neprimećena. Kroz sistem socijalne zaštite slučaj je sagledan, nakon čega je preko Gradske uprave za socijalnu zaštitu uspostavljen kontakt sa firmom Sirmiumbus, koja je donela odluku da studentkinji pokloni besplatan prevoz.
– To mi mnogo znači. Novac koji sam do sada davala za autobuske karte sada će delom ostati u kući, za mamu i sestre, a deo ću koristiti za hranu i osnovne potrebe tokom dana. To nije nešto što sam želela da uzimam od porodice, ali sam morala – kaže Nađa.
Dodaje da joj je cilj da vredno uči i radi, da fakultet završi u roku i da se nakon studija vrati u svoj grad.
– Ne planiram da radim u nekom drugom gradu. Moje mesto je u Sremskoj Mitrovici. Tu su moja majka i dve rođene sestre – ističe ona.
Pomoć koju je dobila deo je šire prakse društveno odgovornog poslovanja. Isti prevoznik godinama unazad pomaže i zdravstvenim ustanovama, ne kroz novčane donacije, već kroz nabavku konkretne opreme i potrošnog materijala za bolnice, u saradnji sa ustanovama i prema njihovim stvarnim potrebama.
Ova priča pokazuje da sistem, kada prepozna problem, može da reaguje brzo i konkretno – i da jedna naizgled mala pomoć može imati veliki značaj za nekoga ko se svakodnevno bori da uskladi studije, porodicu i tešku životnu situaciju.
