Minimalna cena rada u Srbiji od 1. januara 2027. godine mogla bi da bude povećana sa sadašnjih 371 na 405 dinara po radnom času. To bi predstavljalo rast od 9,2 odsto, ali predloženi iznos još nije usvojen.
Prva runda pregovora predstavnika Vlade Srbije, reprezentativnih sindikata i poslodavaca završena je bez konačnog dogovora. Pregovori se vode u okviru Socijalno-ekonomskog saveta, a razgovori će biti nastavljeni.
Prema predlogu Ministarstva finansija, minimalna cena rada bila bi povećana za 34 dinara po satu. Kada se nova satnica od 405 dinara pomnoži sa prosečnih 174 radna sata mesečno, dobija se minimalna zarada od 70.470 dinara, odnosno približno 600 evra.
Međutim, to ne znači da bi zaposleni koji prima minimalac svakog meseca dobijao tačno 70.470 dinara.
Koliko bi minimalac iznosio po mesecima?
Minimalna zarada u Srbiji obračunava se prema broju radnih sati u svakom mesecu. Zbog toga je mesečni iznos različit, iako cena jednog radnog sata ostaje ista.
Ukoliko bi predložena satnica od 405 dinara bila usvojena, minimalna neto zarada bi, u zavisnosti od broja radnih sati, izgledala ovako:
- za 160 radnih sati – 64.800 dinara;
- za 168 radnih sati – 68.040 dinara;
- za 176 radnih sati – 71.280 dinara;
- za 184 radna sata – 74.520 dinara.
Iznos od 70.470 dinara predstavlja prosečnu mesečnu računicu na osnovu 174 sata, a ne garantovanu istu isplatu tokom svih 12 meseci.
Koliki je minimalac sada?
Minimalna cena rada u 2026. godini iznosi 371 dinar neto po satu. To znači da zaposleni koji radi puno radno vreme trenutno dobija različit iznos minimalne zarade u zavisnosti od broja radnih dana.
Na primer, za mesec sa 160 radnih sati minimalac iznosi 59.360 dinara, dok za mesec sa 176 sati iznosi 65.296 dinara.
Ukoliko bi satnica bila povećana na 405 dinara, radnik bi za mesec sa 176 radnih sati dobio 71.280 dinara, odnosno 5.984 dinara više nego prema sadašnjoj satnici.
Šta traže sindikati?
Predstavnici sindikata smatraju da povećanje minimalne cene rada treba da bude najmanje dvocifreno, odnosno deset odsto ili više.
Oni traže i objašnjenje ranijih najava prema kojima bi minimalna zarada tokom 2027. godine trebalo da dostigne približno 650 evra. Predlog od oko 600 evra, prema njihovoj oceni, ne pokazuje na koji način bi najavljeni cilj mogao da bude ostvaren.
Sindikati insistiraju i da povećanje minimalca prate ostale zarade, posebno u javnom sektoru. Upozoravaju na takozvanu kompresiju plata – situaciju u kojoj minimalna zarada raste brže od drugih plata, pa se smanjuje razlika između primanja zaposlenih na poslovima različite složenosti i odgovornosti.
Kakav je stav poslodavaca?
Predstavnici poslodavaca procenjuju da bi privreda mogla da podnese povećanje minimalca od približno osam odsto. Oni očekuju i razgovore o merama kojima bi deo povećanih troškova bio ublažen, posebno za male firme, preduzetnike i poslodavce koji zapošljavaju veći broj radnika sa najnižim primanjima.
Predlog Ministarstva finansija od 9,2 odsto nalazi se između trenutnih stavova poslodavaca i zahteva sindikata.
Ko donosi konačnu odluku?
Minimalna cena rada prvenstveno se utvrđuje dogovorom predstavnika države, sindikata i poslodavaca u okviru Socijalno-ekonomskog saveta.
Ukoliko učesnici pregovora ne postignu saglasnost, odluku o minimalnoj ceni rada donosi Vlada Srbije. Nova cena, kada bude konačno utvrđena, trebalo bi da se primenjuje od 1. januara 2027. godine.
Za sada je potvrđeno samo da je Ministarstvo finansija predložilo minimalnu cenu rada od 405 dinara po satu. Tvrdnja da će minimalac sigurno iznositi 70.470 dinara bila bi preuranjena, jer pregovori još nisu završeni.
