U vrtlogu svakodnevnih obaveza, rokova i radnih zadataka, mnogi zaposleni zaborave jedno važno pravilo – da osim obaveza imaju i prava. I dok su radni nalozi precizni i ne ostavljaju prostor za tumačenje, poznavanje Zakona o radu kod mnogih ostaje na nivou „čuo sam“ ili „rekla koleginica“.
Nažalost, upravo tu nastaje prostor za zloupotrebe. Ne zato što poslodavci uvek svesno krše zakon, već zato što računaju na to da zaposleni neće ni pitati.
Zato je poznavanje Zakona o radu više od pravne forme – to je lična zaštita, sigurnost i osnova svakog profesionalnog dostojanstva.
Radno vreme i prekovremeni rad: znati granicu
Puno radno vreme je 40 sati nedeljno, ali može biti i kraće – ne manje od 36. Sve preko toga je prekovremeni rad, koji se ne može tražiti „po navici“, već samo u izuzetnim situacijama, i to do najviše 8 sati nedeljno. Ukupan dnevni maksimum? 12 sati – sa sve prekovremenim.
Pauza nije luksuz, već pravo
Zakon propisuje i pravo na pauzu tokom radnog dana – 30 minuta ako radite 6+ sati, 15 minuta ako radite između 4 i 6 sati, i čak 45 minuta ako ste na poslu duže od 10 sati. I da – pauza je deo radnog vremena, ali ne sme biti na početku ili kraju radnog dana.
Godišnji odmor nije poklon
Nakon samo mesec dana rada, stiče se pravo na godišnji odmor, i to minimum 20 radnih dana godišnje. Ne može se ni prebaciti u novac (osim pri raskidu radnog odnosa), ni odbiti, ni skratiti proizvoljno. Štaviše, osnovni broj dana se može uvećati na osnovu radnog staža, stručne spreme, uslova rada…
I da – praznici i bolovanja ne ulaze u dane godišnjeg odmora.
Uvećana zarada: više rada – više novca
Zakon propisuje uvećanja osnovne zarade u jasnim slučajevima:
- 110% za rad na praznik koji je neradni dan,
- 26% za noćni ili prekovremeni rad,
- 0,4% po godini staža (minuli rad).
Ako radite, recimo, noću i još je praznik – sabirate uvećanja. Prosto.
Plaćeno odsustvo: kada posao mora da sačeka
Zaposleni ima pravo na do 5 radnih dana plaćenog odsustva godišnje u posebnim situacijama – venčanje, rođenje deteta, bolest člana porodice. Uz to, sleduje još:
- 5 dana zbog smrti člana uže porodice,
- 2 dana za svaki slučaj davanja krvi.
Znanje je zaštita
Zakon o radu nije knjiga koju čitaju samo advokati. To je priručnik za svakog zaposlenog koji želi da zna kada može da kaže „ne“, kada mu sleduje dodatna zarada, pauza ili slobodan dan.
11 komentari
Radim u firmi gde poslodavac svakodnevno organizuje prekovremeni rad subotom 8h na nedeljnom nivou a ponekad i vise.Pitao sam advokaticu da bi mi odgovorila da je to uobicajena praksa i da se tu ne moze mnogo.Takodje firma sve te dodatne prekovremene sate sakriva pod stavkom „ostalo“ na platnoj listi, u slucaju da se pozove inspekcija rada.
Jos da znate I koliko je to zakon na vasoj strani je da poslodavac ne mora da vam odobri koriscenje godisnjeg odmora, moze da vam isplacuje topli obrok u iznosu od 1 dinar dnevno, moze da vam odredi kao osnovicu, u firmi, minimalnu zaradu neprekidno, moze da vam zarade isplacuje selektivno, I to ga cak nece ni pravno ozbiljnije dotaci…
Koliko dugo (dana meseci) moze da traje prekovremeni rad to jest da radna nedelja ima sest radni dana
Super ali onda pola Srbije ne poznaje zakon jer i radnici i poslodavci misle da je skroz u redu da se radi 6 dana u nedelji po 8h.
Na papiru je sve to lepo.
Znate li vi koliki je godisnji odmor u Knez petrolu?
10 dana
Na pitanje kako kad je zakonski minimum 20 kazu poslodavac neda vise.
Daciceva firma, moze im se
Minuli rad se placa za svaku godinu radnog staza ili za radni staz kod zadnjeg poslodavca ?
I mene baš zanima
Vracajmo komunizam i radnicko samouprvljanke,dole kapitalizam.
Haha, sve je tacno sto je napisano, ali praksa se malo razilazi od teorije. Evo slucaja u jednoj privatnoj firmi (100% provereno, znam i vlasnika i sve zaposlene): radno vreme od 7-19h svakog dana sem nedelje, znaci 72h nedeljno! Preko leta kad je sezona povremeno se ostane i duze dok se ne zavrsi posao. Godisnji odmor: NULA DANA! Da, nema godisnjeg odmora! Dobije se dan za slavu, i ako eventualno neko iskuka par dana da otputuje negde na kratko, tj. ako se vlasnik firme sazali ili bude bas dobre volje, ali to je tesko. Prijava naravno na mininalac, ostatak na ruke. Bolovanje: samo ako je bas kriticno.
Tuga.
Pitace neko, a zasto ljudi rade? Ko zivi u manjem mestu u unutrasnjosti, zna da nema puno izbora. Jos je mamac sto je plata „solidna“ za tu okolinu, a kad zapravo saberes i uzmes sve u obzir koliko se radi, nije ni blizu mininalca.
Redila sam u jednom dobrom hotelu na Dorcolu. I radila skoro svaki dan preko 8 sati. Kad sam pitala nadredjenu dal je to placeno, ona je samo odgovorila „Naravno da nije, ovde toga nema“. Ja naravno nisam htela da mi produze ugovor. I da meni neko kaze to mora da se uradi… Zato su doveli nepalke i indike koje nisu prijavljene i rade na sat. A ovamo govore kako je sve po „zakonu“. Nista nije po zakonu jer privatnici gledaju da sto vise iskoriste nase radnike! Ostajati od jutra do sutra na poslu je uzasno. Zato nam je sve katastrofa. A, ako se suprostavis prete otkazom i slicno. Zakon o radu u Srbiji je jedna velika 0…
Da samo niste stavili procente za rad vikendom i nocini rad vikendom !